Evropska komisija je u ponedeljak (10. jula) formalizovala novu odluku o privatnosti podataka između EU i SAD-a, pružajući novi pravni okvir za transatlantske tokove podataka nakon što su dva prethodna poništena na sudu.
Evropska komisija objavila je nacrt sporazuma o privatnosti podataka sa Sjedinjenim Američkim Državama u decembru, nakon što je američki predsednik Džo Bajden potpisao izvršnu naredbu u oktobru. Od ponedeljka, 10. jula, je ovaj sporazum i formalizovan.
Prenos ličnih podataka iz EU u SAD smatran je nezakonitim od strane Suda pravde Evropske unije u dva značajna slučaja. U poslednjoj presudi, Šrems II, sudije EU su ukazale na nesrazmeran pristup i neadekvatnu zaštitu evropskih podataka koje drže američke bezbednosne službe, što je prvi otkrio Edvard Snouden 2013. godine.
Izvršna naredba SAD osmišljena je kako bi se pozabavila ovim problemima, odnosno uvođenjem zaštitnih mera za lične podatke stanovnika EU ograničavanjem pristupa američkim obaveštajnim agencijama i uvođenjem nezavisnog mehanizma obeštećenja.
Tokom konferencije za novinare, evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders rekao je da „lični podaci sada mogu slobodno i bezbedno da se prenose iz evropskog ekonomskog prostora u SAD".
Sporazum o privatnosti podataka
Prošle nedelje, američka sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo objavila je da su sve obaveze za implementaciju sporazuma o privatnosti podataka sprovedene, posebno u pogledu mehanizma obeštećenja i ograničenja obaveštajnih službi.
Takođe prošle nedelje, nacionalni predstavnici EU su velikom većinom usvojili sporazum o privatnosti podataka. Za Rejndersa, Komisija je napravila „značajan napredak" i postigla pravi balans između kolektivne bezbednosti i individualnih prava.
Značajan dodatak tekstu u poređenju sa početnim nacrtom je što svaki put kada organizacija ne ispuni zahteve evropskog organa za zaštitu podataka, stvar treba da se prijavi Ministarstvu trgovine SAD i Federalnoj komisiji za trgovinu.
Dodatno su precizirani uslovi za izdavanje administrativnih poziva za pristup podacima koje drže kompanije u SAD-u zarad javnog interesa i naloga za pretres.
Štaviše, ova odluka zahteva od obaveštajnih službi da definišu konkretan period čuvanja i obrazloženje, kao što je vrsta informacija koje se čuvaju ili da li su potrebne za zaštitu osobe.
Obaveštajne službe će biti pod kontrolom Odbora za nadzor privatnosti i građanskih sloboda, koji će imati pristup svim relevantnim dokumentima, uključujući poverljive informacije.
Komisija će redovno razmatrati sporazum o privatnosti podataka, počevši od godinu dana nakon njenog stupanja na snagu. Među aspektima koji će biti razmotreni biće mehanizam obeštećenja i saradnja između američkih i evropskih vlasti, pošto će evropske vlasti biti prve koje će primiti žalbe.
Kritika
Međutim, nisu svi bili u potpunosti zadovoljni konačnom verzijom ovog sporazuma.
U februaru je Evropski odbor za zaštitu podataka, koji okuplja sve organe EU za zaštitu podataka, naglasio nekoliko tačaka sporazuma koje treba poboljšati, posebno u vezi sa pravima subjekata podataka, daljim prenosom podataka i privremenim masovnim prikupljanjem podataka.
Pored toga, evropski regulatori privatnosti su primetili da treba pažljivo pratiti kako će mehanizam obeštećenja funkcionisati u praksi i kako će se tumačiti principi nužnosti i proporcionalnosti.
Konkretno, koncept „proporcionalnog" pristupa podacima možda nije u skladu sa Poveljom EU o osnovnim pravima jer će sudska praksa SAD definisati taj termin.
Mehanizam obeštećenja je još jedan kontroverzan aspekt. Pored službenika za zaštitu građanskih sloboda, on se sastoji od Suda za reviziju zaštite podataka, koji, međutim, nije potpuno nezavisan jer je pod izvršnom vlasti SAD.
Šrems III?
"Samo objavljivanje da je nešto 'novo', 'robusno' ili 'efikasno' ne isključuje ga pred Sudom pravde", rekao je austrijski aktivista Maks Šrems, koji je imenovao sudske slučajeve, dodajući da će izmene američkog zakona o nadzoru takođe biti potrebno da bi „ovo funkcionisalo", ali „mi to jednostavno nemamo".
Na pitanje o potencijalnom slučaju Šrems III, komesar Rejnders je rekao da veruje da bi moglo biti korisno testirati novi sistem pre nego što dospe na sud. On je dodao da se sa Šremsom sastao pre nego što je uveden novi okvir, kao i sa drugim zainteresovanim stranama.
Šrems očekuje da će se najnovija verzija sporazuma o privatnosti „vratiti u Sud pravde do početka sledeće godine", što bi onda moglo „čak i da suspenduje novi dogovor dok se razmatra njegova suština".
(EURACTIV.rs)