Do danas je 77 miliona evra opredeljeno za razvoj inovacija privatnog i akademskog sektora u okviru svih programa i mehanizama podrške Fonda.
U okviru EU nedelje mogućnosti, partnerske manifestacije Evropske unije i Vlade Republike Srbije koja je od 21. do 26. juna održana u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, objavljen je novi paket bespovratne pomoći u iznosu od 26 miliona evra za inovacije i inovativno preduzetništvo u Srbiji. Ova sredstva namenjena su razvoju novih proizvoda, usluga i/ili tehnologija inovativnih preduzeća.
Ključni partner je Fond za inovacionu delatnost, koji kroz odgovarajuće finansijske instrumente podstiče osnivanje novih i jačanje postojećih preduzeća kako bi stvarali inovativne proizvode sa tržišnim potencijalom, objašnjava za EURACTIV Lenka Žilić iz ovog Fonda.
"Osim toga, Fond pruža podršku i naučno-istraživačkim organizacijama u procesu komercijalizacije svojih pronalazaka. Pored finansijske pomoći, Fond dodatno kroz programe podrške obezbeđuje mentorstvo i povezivanje sa investitorima. Zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije, Evropske unije i Svetke banke, Fond već 12 godina podstiče inovativno preduzetništvo i jača inovacioni ekosistem Srbije. Naši principi rada baziraju se na najboljim praksama sličnih institucija širom sveta, a programi podrške Fonda postali su stalni oslonac srpske privrede", kaže Žilić.
Do danas je 77 miliona evra opredeljeno za razvoj inovacija privatnog i akademskog sektora u okviru svih programa i mehanizama podrške Fonda.
„Više od 2.750 projekata inovativnih preduzeća i naučnoistraživačkih organizacija dobilo je podršku za komercijalizaciju i razvoj inovacija. Razvijeno je više od 600 novih proizvoda, usluga i/ili tehnologija u okviru stalnih programa podrške: Programa ranog razvoja, Programa sufinansiranja inovacija i Programa saradnje nauke i privrede. Za programe Fonda vlada veliko interesovanje, te je do sada podneto više od 5.300 prijava", dodaje Žilić.
Jedno od preduzeća koje je uz pomoć EU sredstava i Fonda za inovacionu delatnost razvilo revolucionarni proizvod - rukavicu za slepe - je Anoris Technology. Direktor kompanije, Nikola Krstić, za EURACTIV objašnjava da je odlučio da aplicira za sredstva Evropske unije kroz Program ranog razvoja, s obzirom na njihovu podršku inovacijama i tehnološkom napretku.
"Zahvaljujući uspešnoj aplikaciji, dobili smo sredstva koja su nam pomogla da finansiramo istraživanje, razvoj i testiranje rukavice za slepe. Ova sredstva su nam omogućila da unajmimo stručnjake, kupimo potrebnu opremu i sprovedemo sve neophodne procedure za razvoj rukavice. Takođe su nam pružila priliku da povećamo svest o našem projektu i angažujemo veći broj saradnika", kaže Krstić.
Rukavica Anora slepim i slabovidim osobama pruža brojne nove mogućnosti.
"Ideja za rukavicu za slepe proistekla je iz mog dubokog saosećanja prema slepim osobama i želje da im pružim poboljšanu nezavisnost i kvalitet života. Inspiraciju sam pronašao posmatrajući izazove s kojima se suočavaju slepi ljudi u svakodnevnim aktivnostima. Rukavica za slepe koristi naprednu tehnologiju kako bi prepoznala i tumačila okolinu slepe osobe. Opremljena je nizom senzora koji očitavaju udaljenost, prepreke i objekte u blizini. Ove informacije se zatim pretvaraju u taktičke povratne informacije putem vibracija koje se prenose kroz rukavicu, omogućavajući slepoj osobi da intuitivno oseti svoju okolinu", kaže Krstić.
Zahvaljujući taktičkim povratnim informacijama, slepe osobe će sa Anorom moći da samostalno istražuju svoju okolinu, bez potrebe za stalnom podrškom drugih osoba.
"Rukavica će im omogućiti da prepoznaju prepreke ispred sebe, identifikuju udaljenost do objekata i bolje procene prostor oko sebe. Ovo će im pomoći da se kreću sigurnije i samostalnije u svakodnevnim situacijama kao što su hodanje ulicom, kretanje kroz prostorije ili prepoznavanje predmeta. Rukavica će takođe biti povezana sa pametnim telefonima i drugim uređajima, omogućavajući slepim osobama da pristupaju informacijama i komuniciraju na novim nivoima. Takođe, rukavica poseduje mogućnost prepoznavanja intenziteta svetlosti, boja, novčanica, izgovaranje datuma i sata, slanje lokacije izabranom kontaktu i još mnogo toga", dodaje Krstić.
Rad na ovako složenoj tehnologiji zahtevao je pažljivo planiranje, istraživanje i razvoj. Krstić je od trenutka kada je došao na ideju oko tri godine sa svojim timom razvijao prototip rukavice.
"Tokom tog vremena, intenzivno smo radili na istraživanju postojećih tehnologija, razvijanju novih senzora i algoritama, kao i testiranju prototipa na slepim osobama. Bilo je mnogo izazova i prepreka koje smo morali prevazići tokom tog procesa, ali upornost i posvećenost našeg tima su nam omogućile da ostvarimo našu viziju. Sveukupni razvoj proizvoda i distribucije traje već 5 godina", objašnjava Krstić.
U okviru novog javnog poziva Fonda koji je vredan 10,3 miliona evra, inovativna preduzeća u Srbiji imaju priliku da konkurišu za bespovratna sredstva koja su namenjena mikro, malim i srednjim preduzećima, kao i konzorcijumima, koje čine privatna preduzeća i naučno-istraživačke organizacije.
„Prijava inovativnih projekata dostupna je putem portala Fonda do 15. septembra 2023. godine u 12 časova. Fond u okviru programa podrške: Programa ranog razvoja, Programa sufinansiranja inovacija i Programa saradnje nauke i privrede, dodeljuje bespovratna sredstva u visini do 120.000 evra i do 500.000 evra po pojedinačnom projektu, u zavisnosti od programa.
Prvi javni poziv se realizuje u okviru projekta Povećanje inovacionih kapaciteta i rasta malih i srednjih preduzeća, koji Fond za inovacionu delatnost sprovodi zahvaljujući zajedničkom ulaganju Vlade Republike Srbije kroz Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Evropske unije. Ukupna vrednost Projekta je 26 miliona evra, od čega je 16 miliona evra iz Pretpristupnih fondova Evropske unije za 2019. godinu (IPA 2019) i 10 miliona evra iz budžeta Republike Srbije, sa razdela Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Naredni javni poziv u istoj vrednosti planiran je za početak naredne godine", objašnjava Žilić.
Srpska inovativna preduzeća prate korak svetskih trendova nudeći raznovrstan spektar inovativnih rešenja sa visokim potencijalom za rast, koji će doprineti sveukupnom razvoju srpske ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama i značajno uticati na unapređenje kvaliteta života. Neki od najuspešnijih primera dobre prakse koji su ostvareni zahvaljujući ovoj pomoći je i preduzeće KOV Technology koje je razvilo Vozzi mobilnu apilikaciju za brzu i sigurnu pomoć na putu. Godišnji rast prihoda ovog preduzeća je 80%.
"Preduzeće Digital Mind, IT kompanija iz Beograda sa prisustvom u Švajcarskoj razvija premijum platformu za onlajn izlaganje i prodaju umetnina. Nova platforma na bazi virtuelne realnosti omogućava integrisano i široko dostupno digitalno tržište za galerije, umetnike, kolekcionare i muzeje da prikažu, kao i da kupuju i prodaju umetnine. Takođe, ističemo i Konzorcijum preduzeća NoveliC i Elektrotehničkog fakulteta koji su u okviru zajedničkog projekta razvili minijaturni senzorski modul za beskontaktnu detekciju ljudi, baziranom na radarskom prepoznavanju i naprednoj identifikaciji ljudskih vitalnih znakova i prostornog prisustva. Primena je prvenstveno namenjena autoindustriji i transportu", kaže Žilić za EURACTIV i dodaje da je srpska privreda pokazala da poseduje inovativni potencijal i da postoji sposobnost da se inovativne ideje pretoče u konkretne proizvode sa tržišnim potencijalom:
„Da Srbija stvara inovacije potvrdili smo kroz programe Fonda za inovacionu delatnost. Direktan efekat ovih programa je da preduzeća razvijaju kapacitete za razvoj i komercijalizaciju posebno kada se radi o izlasku na međunarodno tržiste i ulažu više u istraživanje i razvoj. Indirektno ovi programi podstiču saradnju industrije sa naučno-istraživačkim institucijama i doprinose većem angažovanju mladih visokoobrazovanih inženjera u privredi. Ponosni smo na ostvarene rezultate kako preduzeća, tako i samih programa, koji su im omogućili da svoje ideje pretoče u proizvode, usluge ili tehnologije, koje svakodnevno nalaze svoju primenu i osvajaju tržište. Fond će iz tog razloga raditi još intenzivnije, sa većim kapacitetima i novim programima prateći potrebe svojih korisnika. Naši programi finansiranja i u budućnosti doprineće povećanju izdvajanja za istraživanje i razvoj u skladu sa evropskim standardom", zaključuje Žilić.
(EURACTIV.rs)