Evropska unija ima za cilj da transformiše evropsku zajednicu u modernu, resursno efikasnu i konkurentnu ekonomiju. Zato EU kontinuirano ulaže napore da kreira okvir kako bi svi novi zakoni sadržali i ciljeve održivosti.
Evropska komisija, pod predsedavanjem Ursule fon der Lajen, postavila je održivost kao glavni politički prioritet. Šest glavnih ambicija EU su evropski zeleni dogovor, ekonomija koja radi za ljude, Evropa prilagođena digitalnom dobu, evropski način života, snažnija uloga Evrope u svetu i evropska demokratija.
Evropska unija ima za cilj da transformiše evropsku zajednicu u modernu, resursno efikasnu i konkurentnu ekonomiju u kojoj se rešavaju klimatski i ekološki izazovi i transformišu u mogućnosti, dok je tranzicija pravedna i inkluzivna za sve. Zato EU kontinuirano ulaže napore da kreira okvir kako bi svi novi zakoni sadržali i ciljeve održivosti. Za period 2019-2024, Evropska komisija je to postigla kroz sledeće inicijative:
Strategije EU
1. Evropski zeleni dogovor: Za cilj ima postizanje ugljenične neutralnosti u celoj EU do 2050. godine i fokusira se na energiju, transport, industriju i poljoprivredu. Plan uključuje različite ciljeve, kao što su smanjenje emisije gasova staklene bašte, povećanje upotrebe obnovljive energije, povećanje energetske efikasnosti i zaštita biodiverziteta. Zeleni dogovor takođe ima za cilj rešavanje socijalnih pitanja, kao što je otvaranje novih radnih mesta, te ima za cilj da obezbedi pravednu tranziciju ka održivoj ekonomiji za sve.
2. Industrijska strategija EU: Do 2030. trebalo bi da se razvije barem 40% ključnih tehnologija koja su Evropskoj uniji potrebne za borbu protiv klimatskih promena. Strategija je osmišljena da podstakne domaću industriju i smanji zavisnost od stranih dobavljača, uglavnom Kine.
3. Strategija za tekstilnu industriju: U strategiji EU za tekstil, koju je Evropska komisija usvojila 30. marta 2022. godine, navedeni su zahtevi koji se tiču produženja veka trajanja tekstila, odnosno njegove reciklaže, pružanja jasnijih informacija o tekstilu, digitalnog pasoša proizvoda, zaustavljanja uništavanja neprodanog ili vraćenog tekstila i subvencija za povećanje održivosti proizvoda.
4. Strategija za zgrade i građevinski sektor: Ova strategija će se baviti održivošću građevinskih proizvoda, uključujući zahteve da pojedini građevinski proizvodi sadrže reciklirane sastojke, te podržava trajnost i prilagodljivost objekata koji su izgrađeni u skladu sa principima kružne ekonomije, a odnose se na projektovanje zgrada.
5. Strategija EU o biodiverzitetu do 2030: Cilj je da se poveća otpornost društava na buduće pretnje kao što su uticaj klimatskih promena, šumski požari, nesigurnost u snabdevanju hranom, epidemije bolesti, zaštita divljih životinja i borba protiv ilegalne trgovine divljim životinjama.
6. Strategija za hemijsku industriju: Komisija je predložila usvajanje revidirane Uredbe o klasifikaciji, označavanju i pakovanju hemikalija (CLP) koja će zabraniti upotrebu najštetnijih hemikalija u potrošačkim proizvodima i stimulisati ulaganja i inovacije u proizvodnji i upotrebi hemikalija koje su sigurne i održive tokom svog životnog ciklusa.
7. Strategija "od njive do trpeze": Kao deo Zelenog dogovora, ova strategija nastoji da preispita ceo prehrambeni lanac kako bi se poboljšala njegova održivost na svakom koraku - od proizvodnje do potrošnje. Strategija ima za cilj da za 50% smanji upotrebu i rizik od hemijskih pesticida do 2030. godine, te da 25% poljoprivrednog zemljišta EU bude pod organskom proizvodnjom do 2030. godine.
Akcioni planovi EU
Najvažniji instrumenti koji su kreirani kao podrška gore navedenim strategijama su:
1. Spremni za 55%: Ovaj paket mera ima za cilj modernizaciju postojećeg zakonodavstva u skladu sa klimatskim ciljevima EU za 2030., odnosno za smanjenje emisija gasova staklene bašte (GHG) za najmanje 55 odsto.
2. Industrijski plan "Zelenog dogovora": Plan ima četiri glavna stuba za postizanje klimatske neutralnosti u industrijskom sektoru. Ovi stubovi podrazumevaju pojednostavljeni regulatorni okvir za net-zero tehnologije, olakšan pristup kritično važnim materijalima za proizvodnju, brže finansiranje zelene tranzicije i proširenje sporazuma o slobodnoj trgovini.
3. REPowerEU: Cilj ovog plana jeste da se prekine zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva i da se ubrza tranzicija ka čistoj energiji. REPowerEU se oslanja na tri stuba: diverzifikacija snabdevanja energijom, ušteda energije i energetska efikasnost i ubrzano uvođenje obnovljive energije.
4. Novi akcioni plan za cirkularnu ekonomiju: Novi akcioni plan najavljuje inicijative koje će trajati tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda. Cilj je da se kroz dizajn proizvoda promovišu procesi cirkularne ekonomije, podstiče održiva potrošnja, spreči pojava otpada i da se korišćeni resursi zadrže u ekonomiji EU što je moguće duže.
5. Akcioni plan o nultom zagađenju: Vizija nulte zagađenosti do 2050. godine zasniva se na tome da se zagađenje vazduha, vode i tla svede na nivoe koji se više ne smatraju štetnim za zdravlje i prirodne ekosisteme. Ovo je deo ciljeva koji moraju da se ispune do 2030. godine kako bi se smanjio nivo zagađenja izvora.
Zakoni EU
Neki od najznačajnijih propisa koji su deo pratećeg okvira koji reguliše održivost u EU su sledeći:
1. Evropski zakon o klimi: Njime se postavlja pravno obavezujući cilj neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2050. godine i novi cilj za 2030., odnosno smanjenje neto emisije gasova staklene bašte za najmanje 55% u odnosu 1990. godinu.
2. Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu: Komisija je predložila nova pravila koja se odnose na proizvodnju ambalaže kojom će se smanjiti potreba za korišćenjem prirodnih materijala, povećati kapaciteti za reciklažu u Evropi, kao i učiniti Evropu manje zavisnom od primarnih resursa i spoljašnjih dobavljača.
3. Evropska direktiva o nefinansijskom izveštavanju (NFRD): Evropska direktiva o nefinansijskom izveštavanju (NFRD) nalaže velikim kompanijama da izveštavaju o društvenim pitanjima, pitanjima vezanim za zaposlene i okolinu, ljudskim pravima, mitu i korupciji.
4. Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD): CSRD je stupio na snagu 5. januara 2023. godine, donoseći ažurirane propise koji sadrže poboljšanje zahteve kompanijama da prijavljuju bitne društvene i ekološke informacije. Velika, mala i srednja preduzeća koja se nalaze na berzi su sada u obavezi da sastavljaju izveštaje o održivosti.
5. Nova strategija održivog finansiranja i akcioni plan za finansiranje održivog rasta: Akcioni plan o održivom finansiranju bio je suštinski korak u opredeljenosti EU u vezi sa osnovnim elementima održivog finansijskog sistema, uključujući taksonomiju EU, Uredbu o obelodanjivanju održivih finansija (SFDR), Direktivu o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) i evropski standard zelenih obveznica.