Održivost može da doprinese široj svrsi i novim rezultatima za kompanije koje teže tome, može da im pomogne da se više posvete ostvarenju svojih osnovnih ciljeva kao što su efikasnost, održivi rast i povećanje vrednosti kompanije.
Uključivanje održivih praksi u poslovanje može da donese finansijsku i socijalnu korist kompanijama, uključujući povećanje poverenja među deoničarima, širenje baze kupaca i povećanje prodaje proizvoda. Evropska unija je predstavila viziju održivije budućnosti i, dok implementacija održivih praksi može da bude kratkoročno skupa i složena, ona stvara mnoge mogućnosti za industrije EU, kao što su pristup novim tržištima i povećani tokovi prihoda kroz inovacije.
Usvajanje prakse održivosti pruža konkurentsku prednost za kompaniju kada se pravilno implementira. Održivost može da doprinese široj svrsi i novim rezultatima za kompanije koje teže tome, može da im pomogne da se više posvete ostvarenju svojih osnovnih ciljeva kao što su efikasnost, održivi rast i povećanje vrednosti kompanije za deoničare, te pružiti nemerljive beneficije kao što je bolje pozicioniranje kompanije u javnosti i bolja reputacija.
Za neke kompanije, održivost predstavlja priliku da objedini svoje napore pod jednim opštim konceptom i za to steknu javno priznanje. Za druge, održivost znači suočavanje sa poslovnim praksama koje bi na kraju mogle da imaju negativan uticaj na njihovo poslovanje. Ipak, mnoga preduzeća su počela da shvataju važnost razvoja i implementacije plana održivosti.
Vredi napomenuti da održivost i javna posvećenost osnovnim poslovnim praksama mogu da postanu jednako važne kao i kod kompanija na berzi. Ako se ovaj trend nastavi, kompanije koje nemaju plan održivosti mogle bi se suočiti sa tržišnim kaznama.
Mogućnosti i prednosti održive poslovne prakse
Među benefitima za kompanije po pitanju održivosti ističu se:
1. Dugoročno smanjeni troškovi: Na primer, unapređenje opreme ili tehnologije može da zahteva značajna početna ulaganja, ali to može rezultirati poboljšanom efikasnošću, smanjenim operativnim troškovima i povećanom produktivnošću. Takođe, ulaganje u programe obuke i razvoja zaposlenih može dovesti do kvalifikovanije radne snage, što opet dovodi do kvalitetnijih proizvoda, većeg zadovoljstva kupaca i konkurentske prednosti na duge staze. Osim toga, kratkoročna ulaganja u održive prakse, kao što je smanjenje potrošnje energije ili otpada, mogu da rezultiraju značajnim uštedama na vremenu, te pozitivno delovati na životnu sredinu i na krajnje rezultate kompanije.
2. Tržišna pozicija: Ovakve kompanije postižu bolje rezultate na srednji i dugi rok i značajno poboljšavaju svoje tržišne performanse. Razmatranja ESG (Environment, Social, Governance) ciljeva nisu samo presudna za društvenu i ekološku odgovornost kompanije, već i za njen dugoročni ekonomski uspeh. Kompanije koje daju prioritet održivosti i društvenoj odgovornosti mogu takođe da postignu bolji finansijski učinak i zadobiju veće poverenje investitora što bi opet moglo da dovede do povećanog toka kapitala, boljeg pristupa finansiranju i povećane konkurentnosti na tržištu.
3. Povećana dobit: Noviji podaci pokazuju da će aktiva ESG-a dostići cifru od 53 milijarde dolara do 2025. godine, što predstavlja otprilike jednu trećinu globalne aktive. Kao rezultat toga, kompanije koje daju prioritet održivosti će imati koristi od sve veće potražnje za ESG investicijama i potencijalno privući veći broj investitora. Ulaganjem u održive prakse, kompanije mogu da se pozicioniraju kao lideri u tranziciji ka ekološki i društveno svesnijim ekonomijama, što može opet da donese dugoročnu finansijsku korist.
4. Poboljšan imidž u javnosti: Potražnja za održivim proizvodima i uslugama među potrošačima konstantno raste, tako da primena održivih poslovnih praksi može da poboljša imidž kompanije u javnosti, što može dovesti do povećanja prodaje, profita i tržišnog udela.
5. Veće zadovoljstvo zaposlenih: Baveći se društvenim uzrocima i socijalnim pitanjima, preduzeća mogu da pokazati da vrše pozitivan uticaj na društvo, što takođe može dovesti do povećanog zadovoljstva i motivacije zaposlenih. Održiva preduzeća obično daju prioritet etičkom tretmanu radnika, što može dodatno da poveća zadovoljstvo zaposlenih i spreči njihov odlazak iz kompanije. Na primer, kompanija može da pruži podršku radničkim sindikatima ili da implementira pravedniju politiku vezanu za plate i beneficije koja se primenjuje na sve zaposlene bez obzira na njihov položaj u radnoj organizaciji.
6. Povećana lojalnost kupaca: Potrošači se sve više orijentišu ka kompanijama koje aktivno doprinose poboljšanju društva. Ovo otvara mogućnost za kompanije da steknu konkurentsku prednost nudeći održive i društveno odgovorne opcije. Štaviše, društvena odgovornost je ključna za preduzeća kako bi imali pozitivnu reputaciju i izgradili jake odnose sa zajednicom u kojoj posluju.
7. Korišćenje potencijala za inovacije: Održivi razvoj zahteva inovativne tehnologije i nove poslovne modele koji mogu da doprinesu zaštiti životne sredine i povećanju efikasnosti. Kompanije koje ulažu u istraživanje i razvoj ovih novih rešenja mogu da otvore sebi nova tržišta i ostvare nove tokove prihoda, kao i da povećaju konkurentnost.
8. Reputacija: Održiva poslovna praksa može da poboljša reputaciju kompanije i da privuče kupce, investitore i talente koji cene njihovu društvenu odgovornost. Investitori će u ovakvim kompanijama prepoznati dugoročnu finansijsku korist i podržati održivo poslovanje. Zaposleni takođe daju prednost društveno odgovornim organizacijama i daju prioritet održivosti, što dovodi do njihovog većeg zadovoljstva sa radnim mestom, smanjenje fluktuacije i posvećenije radne snage, a što opet doprinosi dugoročnom uspehu.
Potencijalni izazovi za industrijske subjekte u kontekstu održivog razvoja
Pored svih navedenih prednosti održive poslovne prakse, treba obratiti pažnju na potencijalne izazove:
1. Značajni kratkoročni troškovi: Uključivanje održivih praksi u poslovanje kompanije može da bude skup poduhvat, pogotovo kratkoročno. Razlog tome je što održive prakse često zahtevaju značajna ulaganja.
Oko 49.000 kompanija u Evropskoj uniji su dužne da objave informacije o održivosti. Kako bi pomogla da se ove kompanije što je više moguće rasterete, EU je usvojila direktivu koja ima za cilj smanjenje nepotrebnih troškova izveštavanja o održivosti. Međutim, kompanije i dalje mogu da imaju prilično velike jednokratne, ali i višekratne troškove na godišnjem nivou kako bi se uskladile sa direktivom o održivosti.
2. Složenost: Održivi razvoj je kompleksna tema koja zahteva od kompanija da uzmu u obzir ekološke, društvene i ekonomske efekte svog poslovanja. Ovo se može pokazati kao prevelik zalogaj posebno za mala i srednja preduzeća (MSP) koja imaju ograničene resurse na raspolaganju. Međutim, postoji nekoliko načina na koje MSP mogu prevladati ove izazove i integrisati održivost u svoje poslovanje, kao što je saradnja sa drugim preduzećima, industrijskim udruženjima ili nevladinim organizacijama (NVO) kako bi imali pristup potrebnom znanju i stručnosti.
3. Nadogradnja čitavih lanaca nabavke: Ključni aspekt za postizanje održivosti u celom lancu nabavke su odgovorne poslovne prakse. Kompanije moraju da uzmu u obzir ne samo svoje poslovanje već i ekološke i društvene uticaje aktivnosti svojih dobavljača - od nabavke sirovina do transporta i upravljanja otpadom.
4. Konkurentnost: Ekonomske grane koje imaju značajan uticaj na životnu sredinu i društvo su pod pojačanim nadzorom regulatora i javnosti. Kao rezultat toga, ove kompanije mogu da se suoče sa izazovima u održavanju svoje konkurentske prednosti. Takođe, moraju da se dobro snalaze u složenim propisima i zahtevima, te da razviju strategije za minimiziranje njihovog uticaja na životnu sredinu i društvo. Pored regulatornih rizika, kompanije mogu da budu izložene i reputacijskim rizicima ako se smatra da njihova praksa ima negativne ekološke ili društvene uticaje.
Sve u svemu, iako postoje značajne mogućnosti da ekonomija EU ima koristi od održivog razvoja, postoji i nekoliko izazova koje ona mora da reši. Kompanije koje daju prioritet održivosti moraju da budu spremne da investiraju u nove tehnologije, poslovne modele i prakse, kao i da blisko sarađuju sa dobavljačima i zainteresovanim stranama kako bi osigurale održivost u celom lancu snabdevanja.