EU je svesna da se održivost ne odnosi samo na zaštitu okoline, već i povećanje ekonomskog prosperiteta i društvenog blagostanja.
Evropska unija je posvećena postizanju održivog razvoja kroz povećanje koherentnosti između industrijskih, ekoloških, klimatskih i energetskih politika. EU prepoznaje potrebu za hitnim rešavanjem novih izazova sa kojima se suočava naša planeta, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i iscrpljivanje resursa. Kako bi promovisala održivu, niskokarbonsku i resursno efikasnu ekonomiju koja je ujedno konkurentna i otporna, EU je postavila ambiciozne ciljeve održivosti.
Ovi ciljevi uključuju smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine i 32% udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije do 2030. godine. EU takođe ima za cilj povećanje energetske efikasnosti za najmanje 32,5% do 2030. godine, smanjenje upotrebe jednokratne plastike za 50% do 2030. i postizanje nulte zagađenosti vazduha, vode i zemlje do 2050. godine. Pored toga, u planu EU je i povećanje poljoprivrednih površina koje se koriste za organsku proizvodnju za 100% do 2030. godine, smanjenje upotrebe i rizika od hemijskih pesticida za 32,5% do 2030. godine i obnavljanje 10 miliona hektara degradiranog zemljišta do 2030. godine.
Kako bi ostvarila ove ciljeve, EU je osmislila ambiciozan plan za transformaciju ekonomije EU u cirkularnu, gde se vrednost proizvoda i materijala održava što je duže moguće, donoseći velike ekonomske koristi za potrošače, ekonomske grane i društvo u celini. EU takođe podržava evropsku industriju u prelasku na klimatski neutralnu ekonomiju i poboljšava energetsku efikasnost proizvoda kroz zakone o ekološkom dizajnu.
EU je svesna da se održivost ne odnosi samo na zaštitu okoline, već i povećanje ekonomskog prosperiteta i društvenog blagostanja.
Održivi razvoj, koji balansira ekonomske, društvene i ekološke probleme, je od suštinskog značaja za stvaranje otpornog i inkluzivnog društva. Kroz svoje ciljeve i politike održivosti, EU ima za cilj stvaranje optimalnog poslovnog okruženja za održivi rast, otvaranje novih radnih mesta i inovacije.
Ciljevi održivosti EU
Okvir za razvoj globalnih održivih politika pruža Agenda UN-a do 2030. godine i njenih 17 ciljeva održivog razvoja (SDG). Shodno tome, Evropska komisija je u novembru 2016. objavila saopštenje o implementaciji Agende 2030 od strane EU.
U periodu od 2017. do 2019. godine, Komisija je svoj pristup implementaciji SDG-a objavila u tri glavna dokumenta:
1. Evropski konsenzus o razvoju - usvojen je 2017. godine i predstavlja okvir koji reguliše spoljašnje razvojne mere EU. On definiše viziju sveta bez siromaštva, gde je održivi razvoj prioritet i gde EU funkcioniše u partnerstvu sa zemljama u razvoju. Konsenzus identifikuje pet prioritetnih područja delovanja: ljudi, planeta, prosperitet, mir i partnerstvo.
2. Sledeći koraci za održivu evropsku budućnost - u novembru 2018. godine Evropska komisija objavila je saopštenje pod nazivom „Čista planeta za sve: evropska dugoročna strateška vizija za prosperitetnu, modernu, konkurentnu i klimatski neutralnu ekonomiju". Ovaj dokument sadrži viziju klimatski neutralne Evrope do 2050. godine i predlaže da EU smanji emisiju štetnih gasova do 2030. godine na najmanje 55% ispod nivoa iz 1990. godine.
3. Ka održivoj Evropi do 2030. godine - u januaru 2019. godine, Evropska komisija objavila je dokument o održivoj Evropi do 2030. U dokumentu su navedeni putevi kojima bi EU mogla da krene da bi postigla ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG) i predlaže da EU treba da uključi ciljeve održivog razvoja u svoju politiku i više ulaže u istraživanje i inovacije.
Kada je reč o ispunjavanju postavljenih ciljeva, "Izveštaj o održivom razvoju Evrope 2022" pokazuje da je EU postigla mali napredak u ostvarenju ciljeva održivog razvoja (SDG) od 2020. Pandemija korona virusa i druge krize dovele su do preokreta u ciljevima koji se tiču eliminacije siromaštva, dobrog zdravlja i blagostanja, kao i dostojanstvenog rada i ekonomskog rasta. Dok je EU postigla ili je na putu da postigne oko 66% SDG-a navedenih u izveštaju, ostvaren je ograničeni napredak u ispunjavanju 20% ciljeva, a kod 13% ciljeva ide se u pogrešnom smeru.
U izveštaju se ističe da se EU suočava sa najvećim izazovima u oblastima odgovorne potrošnje i proizvodnje i održivih prehrambenih sistema. Nedostatak napretka u ispunjenju cilja koji se tiče industrije, inovacija i infrastrukture i sve veće nejednakosti unutar zemalja takođe predstavljaju značajne izazove za EU.
Osim toga, dok su evropske zemlje na vrhu globalnog indeksa SDG-a zbog dobrih rezultata u vezi sa ostvarenjem socio-ekonomskih SDG-a, to takođe ima tzv. "efekat prelivanja" na ostatak sveta, posebno kroz neodržive lance snabdevanja. U izveštaju se naglašava da postizanje partnerstva za ciljeve takođe ima značajne izazove u Evropi, delom zbog toga što su samo četiri članice EU ispunile cilj da 0,7% svog bruto nacionalnog dohotka alociraju na zvaničnu razvojnu pomoć.