Poljoprivreda

POD PRITISKOM PROTESTA FARMERA EVROPSKA KOMISIJA PREDLAŽE PAKET MERA: Da li on stiže na vreme da ugasi požar?

Autor Milena Antonijević

Suočena sa rastućim protestima poljoprivrednika, Evropska komisija je predložila uvođenje zaštitnih mera za ograničavanje uvoza ukrajinske hrane i prihvatila predlog Francuske za delimično odstupanje od obaveza poljoprivrednika o ugaru

Izvor: Christophe Licoppe/European Commission

Mere su pokušaj da se ispune bar neki od zahteva evropskih farmera, koji od kraja 2023. protestuju širom Evrope.

Prva mera se odnosi na uvoz ukrajinskih proizvoda u EU, koji su oslobođeni carina i kvota od 2022. kako bi pomogli Ukrajini da prevaziđe trgovinske poteškoće izazvane agresijom Rusije.

Na konferenciji za novinare, Komisija je objavila da je postignut „široki konsenzus" da se ove autonomne trgovinske mere zadrže još godinu dana, do juna 2025, uz podršku Ukrajini koja ostaje „neophodna".

Međutim, s obzirom na značajno povećanje uvoza određenih proizvoda kao što su živina i šećer, Komisija predlaže „pojačani zaštitni mehanizam" kako bi se „korektivne mere" mogle brzo preduzeti u slučaju „štetnih efekata" za jednu ili više država članica.

Mađarska, Poljska, Slovačka, Bugarska i Rumunija, zemlje prve linije zbog blizine Ukrajini, već nekoliko nedelja vrše pritisak na Komisiju da primeni zaštitne mere.

Između 2022. i 2023. godine, uvoz u EU iz Ukrajine porastao je za 50% za živinu, 130% za jaja i 1000% za šećer.

Postojeće autonomne trgovinske mere već obezbeđuju sistem provera i kontrola na ukrajinskoj strani kako bi se izbeglo bilo kakvo narušavanje jedinstvenog tržišta, bez ikakve stvarne efikasnosti prema ovim zemljama.

Da bi zaštitila „osetljive proizvode" kao što su šećer i živina, Komisija je takođe predložila uspostavljanje praga za uvoz na osnovu prosečnog nivoa za 2022-23. Prevazilaženje ovih bi izazvalo aktiviranje kočnice u slučaju nužde i ponovno uvođenje carina.

Iako će evropska izvršna vlast imati konačnu reč, ona je nagovestila da će zemlje članice moći da izraze svoja mišljenja tokom „konsultativnog postupka".

Međutim, prema koaliciji šest organizacija koju predvode Copa i Cogeca i koje predstavljaju sektore žitarica, uljarica, živine, jaja i šećera, mera neće „pružiti dovoljno olakšanje".

Institucije EU u zajedničkom saopštenju za javnost navode da „moraju da pronađu izvodljiv kompromis i konstruktivno rešenje za održavanje trgovinskih tokova, zaštitu proizvođača iz EU, pomoć ukrajinskim proizvođačima da diverzifikuju svoj izvoz" i „ponovo uspostave stare trgovinske rute i ograniče njihovu zavisnost".

Savez poslodavaca Ukrajine je sa svoje strane pozdravio „odluku Evropske komisije", ali se nije složio sa predlogom „mera za takozvano automatsko blokiranje izvoza tri grupe roba".

Prema Ukrajincima, „izvoz jaja, šećera i pilećeg mesa iz Kijeva ne predstavlja pretnju evropskom tržištu, čak ima i stabilizujuću ulogu".

Kontroverzna mera

Pored toga, Evropska komisija predlaže novo odstupanje od zahteva za velike farme da zadrže 4% ugara, kao što je predviđeno novom Zajedničkom poljoprivrednom politikom, koja je u potpunosti stupila na snagu u januaru 2023.

Ovaj zahtev je deo ekoloških obaveza koje farmeri moraju da ispoštuju da bi imali pristup podršci iz Zajedničke poljoprivredne politike EU.

Prošle nedelje, rumunski farmeri su pozvali svog ministra poljoprivrede Florina Barbua da pozove na ostavku evropskog komesara za poljoprivredu Januša Vojčehovskog, ako se odbace derogacije u vezi sa plodoredom i gubljenjem.

Komisija sada predlaže delimično odstupanje od pravila o izolaciji 2024. godine, uzimajući u obzir predlog koji Francuska već nekoliko meseci iznosi pred Savet, zajedno sa 22 druge zemlje.

Komisija predlaže da se održi 7% zemljišta povoljnog za biodiverzitet bez pesticida sa srednjim usevima ili usevima koji fiksiraju azot - sočivo, tegovi i slično, kako bi se održala usklađenost sa obavezom izdvajanja.

„Meseci rada Francuske, koalicije koja je strpljivo građena sa svim našim evropskim kolegama, doneli su i jednostavno, pragmatično rešenje koje kombinuje tranziciju i proizvodnju", objavio je francuski ministar poljoprivrede Mark Fesneau u sredu.

Ovaj predlog, koji ima za cilj povećanje proizvodnje, a samim tim i prihoda poljoprivrednika, je ipak kontroverzan.

Prema nedavnoj studiji, „smanjenje rezervisanih površina u EU imalo bi samo mali uticaj na cenu žitarica na svetskom tržištu", pošto izdvojeno zemljište generalno nije veoma plodno.

Drugi kritičari ukazuju na veoma relativne rezultate derogacija u poslednje dve godine. U Austriji je samo 0,6% zemljišta obuhvaćenog derogacijom korišćeno za proizvodnju žitarica za ljudsku ishranu, ali i za stočnu hranu, prema drugoj studiji.

Malo je verovatno da će povećanje proizvodnje na neproizvodnom zemljištu podstaći proizvodnju, ali ako bi to ikada i učinilo, samo bi snizilo cene na prezasićenom tržištu, što bi dodatno smanjilo prihode farmera", rekla je u saopštenju Marilda Dhaskali, službenica za evropsku poljoprivrednu politiku BirdLife-a.

Copa i Cogeca, glavne evropske asocijacije poljoprivrednih sindikata, pozdravile su ovu najavu, ali i rekle da ona „dolazi kasno u kalendaru poljoprivrede i ostaje ograničena".

Organizacije poljoprivrednika EU pozvale su zemlje članice da podstaknu Komisiju da ide dalje sa derogacijama CAP-a na Evropskom savetu 1. februara.

(M.A./EURACTIV.rs)