Peti po redu Agro Belgrade, međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva zvanično je otvoren na Beogradskom sajmu. Predstavlja se više od 500 izlagača iz zemlje i regiona
Na trodnevnom sajmu se predstavlja više od 500 izlagača iz Srbije i zemalja jugoistočne Evrope, uključujući i najveće svetske kompanije mašina, opreme i inputa, kao i proizvođače svežeg i prerađenog voća i povrća, a događaj je prilika za poslovne sastanke između domaćih i regionalnih proizvođača, i regionalnih i inostranih kupaca.
Agro Belgrade 2024 se organizuje uz podršku Projekta „Velika mala privreda" koji finansira USAID, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Sekretarijata za poljoprivredu grada Beograda, Privredne Komore Srbije, dok je prijatelj sajma Budimka.
Učesnici će tokom konferencijskog programa moći da čuju aktuelne informacije o ključnim temama za industriju, imajući u vidu sve globalne izazove. Biće prezentovani izvozni rezultati u 2023. godini i očekivanja za 2024, kakva su očekivanja tržišta EU i Velike Britanije, a kakve mogućnosti nude evropske veletržnice, koji su trendovi u sektoru smrznutog i prerađenog voća i povrća i šta je neophodno za održivu proizvodnju jabuka namenjenih EU tržištu.
Tokom druga dva dana, sajam će obeležiti teme kao što su proizvodnja voća i povrća bez ostataka pesticida, transport i logistika u voćarstvu i povrtarstvu, kao i savremeni načini prenosa znanja.
Drugog dana sajma, biće organizovani i poslovni sastanci (B2B), gde će više od 50 domaćih i regionalnih firmi imati priliku da predstavi svoju ponudu brojnim kupcima iz Evrope i regiona.
Na sajmu će biti predstavljene i kompanije, proizvođači voća i povrća koji povezuju mala i srednja gazdinstva u cilju sklapanja kooperantskih modela saradnje i zajedničkog nastupa na velikim tržištima.
Sajam je zvanično otvorila ministarka poljoprivrede u Vladi Republike Srbije, Jelena Tanasković koja je tom prilikom rekla da brojke najbolje govore o tome šta sve država radi u sektoru poljoprivrede.
"Poljoprivreda je strateški sektor u koji Vlada Republike Srbije ulaže i to smo dokazali od prošle godine kako se ponašamo prema poljoprivrednicima, kakvu im pažnju dajemo i šta smo sve uradili za njih. Krenuću od programa koji je predsednik Vučić predstavio, a u kome poljoprivreda zauzima izuzetno značajno mesto i u kome smo se posvetili gotovo svakom poljoprivrednom proizvođaču pojedinačno", kazala je ministarka.
Ona je pojasnila da se u okviru tog programa "ušlo u svaku granu poljoprivrede, svake poljoprivredne kulture, u njene troškove i izračunali smo koliki je procenat troškova koji bi država trebalo da pokrije sa subvencijama".
" Ako smo 2012. godine pokrivali sa subvencijama 16 procenata, danas pokrivamo 46 procenata, kukuruz i suncokret ćemo pokrivati sa 50 posto. Popitanju stočarstva, koje je strateška grana u smislu strateškog cilja za naredne četiri godine, želimo da uvećamo stočni fond i damo mu mesto kakvo je on imao pre 15 ili 20 godina u ovoj zemlji. Primera radi, u mlečnom govedarstvu naše subvencije u ovoj godini pokrivaju čak 74 posto troškova", istakla je ministarka Tanasković.
Ona je poručila svim poljoprivrednim proizvođačima, i onima koji razmišljaju da počnu da se bave poljoprivredom da ne treba da imaju dilemu.
"Sve ono oko čega su bili poljuljani ili se dvoumili, svakako je sada iza nas jer imamo transparentan pristup poljoprivrednim proizvođačima i predvidivost u smislu subvencija koje država daje, a koje su rekordno visoke. Ako pođete i od budžeta, i od svih kreditnih linija koje se ne vide u tom iznosu budžeta od 119 milijardi za ovu godinu, od onoga što smo spremili kroz IPA 3 Programe, od ukupno 600 miliona evra koje će završiti u poljoprivrednom sektoru do 2027 godine i svih drugih projekata poput Konkurentne poljoprivrede i onoga što tek spremamo u smislu modernizacije, opremanja, to je ono što dovodi našu poljoprivredu na konkurentan nivo", kazala je Tanasković.
Ona je napomenula i da je naša država pre svega opredeljana ka evropskom tržišu u koje se izvozi najviše domaćih proizvoda.
"Ali ne odustajemo ni od otvaranja novih tržišta pa bih tako još jednom istakla značaj potpisivanja ugovora o zajedničkoj trgovini sa Republikom Kinom jer će tako naša kruška, jabuka, šljiva i sve ono što proizvodimo moći da sa nula procenta carine da uđe u Kinu", navela je resorna ministarka i poručila poljoprivrednicima da će subvencije biti sve veće iz godine u godinu, a da će država pratiti rast troškova kako poljoprivrednici ne bi ulazili u disbalanse.
Na otvaranju je govorio i Ambasador SAD u Beogradu, Nj. E. Krostofer Hil.
On je kazao da je sektor poljoprivrede upravo taj koji zbližava ljude i okuplja i ljude i porodice u čitavom regionu i da je poljoprivreda vezana za toliko drugih stvari, uključujući međunarodne politike.
"S jedne strane sektor poljoprivrede je najstariji, postoji hiljadama godina, ali je za njega od izuzetnog značaja da prati moderne tokove. Pogotovo se odnosi na male porodične biznise da moraju jako brzo da reaguju na izazove vremena. Šta god da proizvodite, morate biti spremni za promene. Poljoprivredni sektor zapošljava mnogo radne snage, a s vremenom traži sve veće investicije u tehnološki napredak", kazao je Hil.
On je dodao da je poljoprivreda vezana i za razvoj infrastrukture.
"Ako ste, recimo, proizvođač u Čačku, mnogo će vam značiti da imate dobar auto-put kao što je "Miloš Veliki", kazao je američki ambasador u Beogradu.
On je dodao da su ljudi u SAD mnogo vezani za svoju poljoprivrednu proizvodnju.
"Bez obzira što danas procentualno mali broj ljudi prihoduje od poljoprivrede, ona i dalje ostaje veoma važna. Veoma smo ponosni što je Vlada SAD preko svoje Agencije za međunarodni razvoj bila u mogućnosti da da doprinos modernizaciji i razvoju poljoprivrednog sektora u Srbiji. Posebno smo ponosni što je USAID doprinela i osnivanju baš ovog sajma", istakao je Hil.
On je rekao i da je jako značajno da ova saradnja bude oslonjena na region, da granice koje postoje među članicama regiona ne dele komšije nego ih spajaju a SAD podržavaju sve regionalne inicijative, a posebno inicijativu "Otvoreni Balkan".
"Jer svaki poljoprivredni proizvođač zna koliki je problem da vam proizvodi u kamionu čekaju na graničnom prelazu satima. I zato je veoma važno da se sa novom energijom posvetimo omogućavanju razvoja i saradnje u regionu koji će doprineti miru i sugurnosti.
Ambasador Hil je ispričao i da mu je najvažnije životno iskustvo kojim se pripremao za karijeru diplomate bilo rad na farmi krompira na Roud Ajlandu koji je obavljao u vreme studija.
"Jer ono što sam tu naučio je vrednost napornog rada i da oni koji kupuju taj krompir zavise od našeg rada i da smo im važni. Uvek imajte na umu da proizvođači puno toga znaju upravo zahvaljujući onome čime se svakodnevno bave", zaključio je on.
Otvaranju i obilasku izlagačkog dela prisustvovali su i ministri poljoprivrede iz regiona, Savo Minić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske i Vladimir Joković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Crne Gore.
Kakvo mišljenje imaju poljoprivredni proizvođači, da li se slažu da im država pomaže i da od poljoprivrede može da se živi, EURACTIV je upitao neke od izlagača.
Milenko Kotarlić sa Fruške gore iz istoimenog poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi proizvodnjom sremskog kulena i ostalih suhomesnatih proizvoda, za EURACTIV kaže da se pored toga bavi i povrtarstvom, voćarstvom i ratarstvom.
"Preradu mesa smo počeli pre desetak godina i akcenat je sad na tome pošto od same poljoprivrede teško može da se živi. Država pomaže u nekim granicama, samo manjim poljoprivrednicima ta pomoć ne znači mnogo jer nema stoke, a od samog ratarstva teško da može se živi, mora da se radi velika površina, a to može samo u nekim delovima Vojvodine", kaže on.
Na pitanje novinara - šta on vidi kao mere koje bi pomogle srpskom seljaku da bolje živi, naš sagovornik kaže:
"Morali bi da napravimo kapacitete za preradu, otkup voća, mleka i toga sve što smo imali devedesetih recimo da se vrati, da se poveća stočni fond.. Ja ne kažem da od dve krave može da se živi, ali ljudi bi držali po desetak krava ili stotinak svinja, radili bi voće. Po meni je greška davati za zasade, treba uraditi prvo hladnjače i ono što je za plasman, jer lako ćemo mi posaditi ako budemo imali plasman. Kod nas se masovno vade voćnjaci jer, jednostavno, ljudi ne znaju šta će s njima", kazao je on.
Draginja Benežan iz poljoprivrednog gazdinstva "Benežan" iz Pavlovaca kaže da su u ovo selo ona i njena porodica došli iz Novog Sada i počeli da se bave stočarstvom.
Njeno gazdinstvo broji oko 40 koza i proizvodi kozje kobasice i proizvode od kozjeg mleka kao što su sirevi, mleko, jogurt, surutka ili krem sir. Mlekaru je otvorila pre sedam godina i kaže da od poljoprivrede može da se živi.
"Ali, malo je radne snage, i to vidim kao glavni problem u svim segmentima, ne samo poljoprivredi. Može porodično da se radi ili da možeš da nađeš neke ljude koji mogu da rade i koji hoće da se tome posvete. Država mi je pomogla preko pokrajinskih vlasti da otvorim mlekaru, a trenutno sam zainteresovana da u krugu gazdinstva počnem da se bavim i turizmom, pošto u sklopu kuće imam i neki restoran koji sam zatekla pa bih u perspektivi da napravim nešto kao neko etno selo", kaže ona.
Ivana Milutinović iz Ćirikovca na sajmu predstavlja svoj med.
"Imam livadski, bagremov, lipov i naše mešavine, kao i matični mleč i pergu. Ovim se bavimo 11 godina i godišnje proizvedemo oko tri tone meda ukupno", priča ona.
Na pitanje novinara EURACTIV -a, da li može da se živi od toga, Ivana kaže:
"Naravno da može. Država nam pomaže, imamo subvencije po košnici, što je lep vid pomoći koji nam znači", istakla je naša sagovornica.
Ni ovaj događaj nije prošao bez vinara poznatog kao Nenad Bermet Aleks Ratković iz Sremskih Karlovaca.
On proizvodi bermet po receptu Patrijarha Rajačića koji je 1863. godine dobio zlatnu medalju u Hamburgu. Pre toga, 1861, on je od Franca Jozefa dobio titulu Barona Brinskog i ta titula i grb se danas nalaze na flaši Nenadovog proizvoda.
"U mom bermetu ima 25 začinskih biljaka i pet vrsta sušenog voća. To je vinski liker kojim sam predstavljao našu Srbiju u mnogim zemljama sveta, ovako u nošnji koju nosim 20 godina. Čak su moji proizvodi bili zastupljeni dve godine u Holandiji u restoranu koji ima Mišlenovu zvezdicu i gde su kuvari negodaovali da im jela ne dolaze do izražaja od mog bermeta", kazao nam je on.
Nenad je uspeo da samostalno zaštiti svoj brend, kao Bermet Aleks, što je bilo dalekovido, jer su vinari iz Hrvatske takođe hteli da zaštite ovaj brend i ime bermeta.
"Zbog toga su me kontaktirali iz Ministarstva za poljoprivredu i uz moju saglasnost pokrenuli mehanizam pravne zaštite i uložili prigovor u Briselu i Lisabonu (na osnovu diploma koje je moj bermet dobio na međunarodnim takmičenjima) kako bi se ime bermeta zaštitilo i vezalo samo za geografsko područje Karlovaca i Fruške gore i našu izvornu recepturu", kazao nam je ovaj vinar.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima
(M.A./EURACTIV.rs)