Jednostavan tov ovaca, međudržavni izvozni ugovori sa zemljama Bliskog istoka i subvencije doprinele su da se ovčarstvo bolje razvija nego druge grane stočarstva.
Od ove godine ovčari će dobijati 10.000 dinara za glavni matični zapat po grlu, dok je prošle godine podsticaj bio 7.000 dinara, piše agronews.
Kako kaže profesor dr Ivan Pihler sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za domaće ovčarstvo je najznačajnije to što je zaustavljen pad grla i što se beleži rast stada, iako samo 1,5 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022.
On dodaje da ovaca imamo, po statistici, oko 1,7 miliona, od tog broja u Vojvodini je daleko manje grla, od 240.000 do 250.000, uglavnom pramenke il de frans i vitenberg.
Prema njegovim rečima, za ovčarstvo se ljudi opredeljuju jer ono zahteva znatno manje tehnološkog znanja ukoliko se tovi zbog mesa, ali tov podstiču i domaće prilike.
Ima dosta napuštenih sela i neiskorišćenih pašnjaka u brdsko-planinskom krajevima i u delovima Banata, dok u ravničarskim područjima pašnjaci nisu jednako raspoređeni po mestima. Svakako, opet ih ima dovoljno za ispašu.
Prof. Pihler napominje da su i međudržavni ugovori sa zemljama Dalekog istoka o izvozu ovčetine i ovaca takođe doprineli da ova grana stočarstva zabeleži skroman rast.
On kaže da nemamo toliko grla koliko bi mogli prodati za potrebe Bliskog istoka.
"Veći je problem malih količina koje imamo u izvozu jer kada nešto ugovaramo sa mnogoljudnim zemljama, onda se te količine i brojevi mere u hiljadama pa i stotinama hiljada tona. Samo za jednu turu brodom koja je dva puta godišnje odlazila već nekoliko godina iz Temerina za Izrael trebalo je 5.000 grla jagnjadi. To su ozbiljne cifre, koje na naš broj ovaca i organizaciju društava ovčara predstavlja ozbiljan broj", kazao je prof. Pihler.
Dodaje da su ovčari za Izrael prodavali jagnjad od 23 do 25 kilograma, koja se u Izraelu dotovljavala.
Kako kaže, kod nas dominiraju ovce težine od 28 do 35 kilograma i njih će, verovatno, i tražiti kupci sa Bliskog istoka.
U izvoz za EU ide krupnija jagnjad od 40 do 50 kilograma i za te zemlje nismo pogodni jer oni rade konfeksioniranje trupova.
(M.A./EURACTIV.rs)