Ova jesen je najtoplija od 2021 što ima uticaja na poljoprivrednu proizvodnju, pre svega, na pojavu biljnih bolesti i štetočina u svim usevima i kulturama.
Prema rečima stručnjaka, u poslednje tri godine značajne su promene u količini i rasporedu padavina i u ukupnoj sumi temperatura. Posebno je primetan poremećaj u odnosu na minimalne i maksimalne temperature, kao i povećan broj tropskih dana i noći, piše RTS.
Posledice klimatskih promena utiču na promene u izboru hibrida, vreme setve i stanje useva, na mere zaštite bilja, tačnije pojavu biljnih bolesti i štetočina i na kvalitet i kvantitet prinosa.
"Visoke temperatura tokom letnjih i jesenjih meseci utiču na intenzivnu pojavu insekata kao što su vaši, tripsi i cikade, koji imaju veliki broj generacija i skriven način života, te ih je kao takve teško kontrolisati hemijskim merama suzbijanja", kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Prema njenim rečima, zbog toga je važna pravilna i tačna identifikacija uzročnika, koja se mora zasnivati na kontinuiranim vizuelnim pregledima, a na osnovu kojih se preduzimaju adekvatne mere shodno prisutnim štetočinama, fazama razvoja insekata i same biljke. Izbor insekticida je izuzetno bitan zbog faze sazrevanja i poštovanja karence.
Vremenske prilike koje imamo poslednjih godina negativno utiču na proizvodnju hrane.
Prema podacima najmanju količinu padavina, 51 l/m2, imali smo tokom 2021. Ona je bila raspređena na svega 9 kišnih dana, dok je 2022. ukupno palo 137,6 l/m2 u 16 kišnih dana, a tokom 2023. do sada imamo 116 l/m2 i 12 kišnih dana.
"Obilne padavine u kratkom vremenskom periodu, prvo utiču na nemogućnost sprovođenja operacija na parceli, a na biljkama izazivaju oštećenja lisne mase i utiču na povećan broj sati vlaženja lista što utiče na pojavu bolesti tipa plamenjače, truleži. S druge strane, periodi suvog vremena iznuruju biljke, slabe im kondiciju, blokiraju dostupnost mikro i makro elemenata, kao i njihovu pokretljivost", ističe Parađenović.
U ratarskoj proizvodnji u Srednjem Banatu dominantna je proizvodnja kukuruza.
"Proizvođači su poslednjih godina primorani da seju hibride kraće vegetacije, pa se najčešće koriste hibridi iz FAO grupa između 300 i 450. Kasnije FAO grupe 500, 600, koje su pre 2021. bile prisutne na našem terenu, sada su vrlo retko zastupljene", kaže Parađenović.
Uljana repica je kultura koja polako zauzima sve veće površine u Srednjobanatskom okrugu, jer se proizvodnja odvija u prvoj polovini godine koja je manje podložna temperaturnim skokovima i nedostatku padavina. A i otkupne cene odgovaraju proizvođačima, naglašava ona.
"Setva je u ovoj godini obavljana uglavnom krajem avgusta i početkom septembra. Vremenski uslovi su uticali da imamo vrlo dobre sklopove. Možda čak i previše razvijen usev za ovaj period, jer u slučaju veće bujnosti, a pri pojavi jačih dugotrajnijih mrazeva tokom zimskog perioda može doći do propadanja upravo tih vrlo razvijenih useva. Prošle godine smo izbegli takvu pojavu zbog blage zime. Međutim, na usevima uljane repice smo imali intenzivnu pojavu insekata, a taj trend traje i dalje", pojasnila je Parađenović za RTS.
U usevima uljane repice iz kasnijih rokova setve registruje se prisustvo pagusenica repičine lisne ose koje ishranom mogu pričiniti veoma značajne štete, a usled jačeg napada može doći i do golobrsta.
U Republičkom hidrometeorološkom zavodu navode da je uočeno je i prisustvo odraslih jedinki buvača koje rupičasto izgrizaju kotiledone i mlado lišće. Značajno je i prisustvo lisnih vaši koje direktne štete usevima nanose tako što sisaju sokove biljaka. Međutim, mnogo značajnije štete mogu prouzrokovati kao prenosioci biljnih virusa. Trenutni uslovi u proizvodnji pogoduju povećanoj aktivnosti pomenutih štetočina što povećava i rizik od nastanka šteta na usevima.
Takođe je primećena vrlo visoka brojnost glodara koji su se zadržavali na kukuruzištima i suncokretištima.
"Zaoravanjem ovih žetvenih ostataka beležimo migracije glodara na površine pod lucerkom, uljanom repicom i strnim žitima. Suzbijanje glodara je u toku i verovatno će morati da se obavlja u više navrata", ističe stručnjakinja i dodaje da su prenamnožavanju glodara doprinele blage zime tj. nedostatak mraza, magle i zadržavanje žetvenih ostataka na parcelama.
Posledica nedostatka padavina u ovom periodu je i što se setva strnih žita obavlja dosta razvučeno.
"Na velikoj većini površina usev je posejan, ali slabije niče. Ponikle useve ugrožava pojava biljih vašiju i cikada, koje prelaze sa spontane flore oko parcela. Brojnost insekata je, ipak, manja nego 2022, jer su proizvođači, zbog lošeg prošlogodišnjeg iskustva, više zaoravali žetvene ostatke i suzbijali korove na strništima, čime su svakako doprineli smanjenju brojnosti", kazala je Parađenović.
Tokom septembra i oktobra u Srbiji je aktivna i proizvodnja povrća.
"Na parcelama se nalaze šargarepa, peršun, paštrnak, celer, cvekla. Pored toga što je i ova proizvodnja ugrožena od glodara, koji naročito naseljavaju ovakve parcele jer se navodnjavaju, vremenski uslovi, pre svega, temperature doprinose intenzivnom rastu lisne mase i postojanju uslova za razvoj bolesti kao što su pepelnica i pegavost", navodi Parađenović.
U plastenicima je prisutna proizvodnja paprike, novozasnovana proizvodnja spanaća, salate.
"Zbog razlike između noćnih i dnevnih temperatura, koja iznosi i 20 stepeni, plastenici se noću zatvaraju, što prouzrokuje neprovetrenost, a to je preduslov za pojavu bolesti pepelnice lista paprike koja može prouzrokovati defolijaciju biljaka. Na ostalim usevima primećujemo aktivnost vašiju, lisnih sovica, grinja kojima odgovaraju visoke temperature u plastenicima povećene zbog visokih spoljnih temperatura tokom dana", pojašnjava ona.
Prema rečima stručnjaka, ova godina je bila dosta teška što se tiče voćarske proizvodnje.
„Imali smo izmrzavanje kakvo nismo imali nikada. U ravnici su ostale kajsije, a na većim nadmorskim visinama je došlo do izmrzavanja. Kasnije smo u maju imali velike količine padavina koje su otežavale zaštitu, a potom i visoke temperature u trećoj dekadi juna, a sada ih ponovo imamo u oktobru, što je neuobičajeno", navodi Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Podaci pokazuju da su u poslednje tri godine najtopliji septembar i oktobar upravo u ovoj godini.
Prosečna maksimalna temperatura za septembar 2023. iznosila je 29,4°C, a minimalna 11,8°C, dok je u oktobru prosečna maksimalna temperatura 22,8°C, a minimalna 8°C. Imali smo dva dana sa tempaturama ispod nule i to do -1,5°C.
U zasadima u kojima nije primenjena savremena tehnologija i u kojima voćke nisu dobro zaštićene od prouzrokovača bolesti i štetočina postoje problemi.
„Na primer, kod jabuke je došlo do napada čađave krastavosti, defolijacije. Kod koštičavih voćnih vrsta kao što su trešnja, višnja i šljiva, gde je zbog pegavosti došlo do opadanja plodova, najčešće dolazi do ubrzanog formiranja generativnih pupoljaka i onda imamo pojavu što mnogi kažu da su voćke procvetale. To se dešava. Ovo nije jedina godina kada se to desilo. Kod ovih voćki, kojima su ranije opali listovi, će ove vremenske prilike ostaviti posledice u smilslu da će sledeće godine one imati mali ili čak nikakav rod", navodi naš sagovornik.
„U zasadima u kojima se koristi vrhunska tehnologija, gde nije došlo do napada patogena, neće doći do većih problema formiranja pupoljaka, pošto se sada formiraju pupoljci za rod za sledeću godinu. A da su neuobičajene temperature za ovo doba godine, jesu. Sreća je što imamo malo hladnije noći", ističe Keserović.
Kada su ovako visoke temperature, navodi, zasade treba štititi od štetočina.
„Kod jabuke se sprovodi postharvest tretman u cilju boljeg obrazovanja pupoljaka za sledeću godinu. Čim opadnu listovi proizvođači moraju da urade plavo tretiranje. Ja nekada to kod koštičavih vrsta radim i dva puta tokom jeseni", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, u narednom periodu ne bi bilo dobro da dođe do naglog zahlađenja.
„Voćke kod kojih je došlo do defolijacije se neće dobro pripremiti za zimu. Ukoliko bi došlo do naglog zahlađenja ili do spuštanja temperature ispod minus 20 stepeni Celzijusa u toku zime, na tim voćkama koje su oslabile može doći do izmrzavanja pupoljaka pretožno generativnih i srži koja je najosetljivija u fenofazi mirovanja", zaključuje Keserović.
Vremenski uslovi imaju veliki uticaj na biljnu proizvodnju. Čak i razlike u samo nekoliko stepeni ukazuju na trend rasta temperatura iz godine u godinu, a to u velikoj meri utiče i na poljoprivrednu proizvodnju.
(EURACTIV.rs)