Cenu ekonomskog rata plaćaju poljoprivrednici. Zbog ukidanja zabrane ukrajinskog žita, ali i zabrana nekolicine drugih zemalja, i naši poljoprivrednici su u žetvu suncokreta ušli su sa upola nižom otkupnom cenom nego prošle godine.
I za globalnu nestašicu hrane i za visoke cene, šef evropske diplomatije Žozep Borelj direktno je okrivio ruskog predsednika.
"Kada se blokira ukrajinski izvoz žitarica i bombarduju silosi, onda stvarate glad u svetu. Putin direktno napada zalihe hrane, pa cene širom sveta rastu. Suočićemo se sa nedostatkom hrane, a to je direktna posledica ruskih napada na infrastrukturu i ukrajinske kapacitete", ističe Borelj, prenosi RTS.
Bugarski poljoprivrednici za težak položaj krive jeftino žito iz Ukrajine, pa su organizovali proteste i blokade puteva.
"Zaustavite uvoz iz Ukrajine. Mislim na pšenicu, suncokret, med, apsolutno sve. Hoćemo da se evropske mere stave van snage", poručuje Ventislav Mitkov iz Nacionalnog udruženja ujedinjenih farmera.
Posledice evropskih mera, međutim, trpe i srpski proizvođači. Uljare im nude oko 37 dinara za suncokret, što je upola manje nego prošle godine.
Poljoprivrednik iz Iđoša Slavko Brdarić kaže da niko neće da kaže koju zaradu računa, nego samo računa da li će imati gubitak ili neće.
"To je besmisleno. Subvencija će biti jedino ono što smo dobili od celog rada i od truda", dodaje on.
Radovan Morotvanski, poljoprivrednik iz Kikinde navodi da cena repromaterijala ne pada tako kao cena njihovih proizvoda.
"Jako su malo snizili cene, a to nije u odnosu na naše proizvode, ništa", navodi Morotvanski.
Rusija je posejala dvadesetak odsto više uljarica nego 2022. godine, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Zoran Rajić navodi da je Rusija, prvog septembra izašla sa cenom od 250 evra po toni.
"To je negde oko 30 dinara plus troškovi, tako da je sasvim realna cena", ocenjuje Rajić.
Međutim, usklađivanje otkupne cene na našem tržištu sa svetskim, nije uteha ratarima.
"S obzirom na to da ste imali gubitke i u proizvodnji pšenice, ječma, ko je imao i uljanu repicu, to su sve tri proizvodnje gde su imali gubitke. Ja ne verujem da će naši poljoprivrednici biti zadovoljni, ali suština je da li će oni imati novca za narednu setvu. Čisto sumnjam. Ne očekujem veću zaradu ni u proizvodnji kukuruza", kaže profesor Rajić.
Vlada Srbije, kao i vlasti Evropske unije, gubitke poljoprivrednika pokušavaju da nadoknade povećavanjem subvencija. Stručnjaci, međutim, ocenjuju da koliko god da su davanja države izdašna, nikada nisu dovoljna, jer njihova uloga je da obezbede razvoj, a ne zaradu.
(EURACTIV.rs)