Poljoprivreda

NOVI PROBLEM ZA FARMERE U EVROPSKOJ UNIJI: Sve o predlogu Evropske komisije koji bi mogao bitno da ih ugrozi

Autor Bojana Zimonjić Jelisavac

Zemlje članice EU pobunile su se protiv planova Evropske komisije da proširi pravila vezana za ograničenje zagađenja u industrijskom sektoru, koja se odnose na farme stoke i živine.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Predlog prerađene direktive za industrijsko zagađenje Komisija je predstavila u aprilu prošle godine, i cilj je smanjenje emisije štetnih gasova iz industrijskih izvora. Direktiva već pokriva mali broj farme stoke, oko četiri odsto uzgajivača svinja i živine. Ali, Komisija je predložila da adaptira okvir ove direktive i proširi ga na veći deo poljoprivrednog sektora kako bi uskladila redukciju štetnih emisija sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora.

Predlog proširuje direktivu na stoku i smanjuje prag za svinje i živinu, čime će pokriti 13 odsto najvećih farmi ove tri vrste životinja i ptica širom Evrope. Procenjuje se da one generišu 60 odsto emisija amonijaka, kao i 43 odsto emisija metana iz evropskog sektora poljoprivrednog uzgoja.

Ovaj predlog naišao je na otpor komiteta za poljoprivredu Evropskog parlamenta, ali i farmera u EU. Izvor sa sastanka ministara poljoprivrede EU, održanog u ponedeljak, navodi da se zemlje članice suprotstavljaju i proširenom obuhvatu, i smanjenju praga za stoku.

Delegacije i Komisija diskutovale su o predlogu koji podrazumeva uključivanje svih industrijalnih farmi koje imaju više od 150 jedinica stoke (LSU). Pod jednom jedinicom podrazumeva se ekvivalent jedne odrasle krave muzare koja godišnje proizvede 3.000 kilograma mleka. Prema toj računici, 150 jedinica znači 150 odraslih krava, ili 375 teladi, 10.000 kokošaka nosilja, 500 svinja ili 300 krmača.

Više delegacija, otkriva taj izvor za EURACTIV, smatra da je neophodno postaviti viši prag od 150 jedinica. Neke od njih sugerišu i da bi trebalo postaviti različite pragove u zavisnosti od farme i vrste životinje, kao i nacionalne i regionalne specifičnosti.

Komitet za životnu sredinu Evropskog parlamenta predlaže da se ova granica podigne na 300, dok komitet za poljoprivredu smatra da emisije štetnih gasova sa farmi ne treba izjednačavati sa industrijskim.

Predstavnici zemalja članica EU takođe smatraju da će farmeri biti opterećeni povećanim obimom administracije, te im je potreban duži period za prilagođavanje. Postoji zabrinutost i zbog uticaja predloga na bezbednost lanca snabdevanja hranom i održivost farmi, čija bi ugroženost mogla da dovede do veće zavisnosti od izvoza.

(EURACTIV.rs)