Finska ima dugogodišnji snažan interes za Zapadni Balkan i podržava tamošnje partnere na njihovom evropskom putu
Finska ima dugogodišnji snažan interes za Zapadni Balkan i podržava tamošnje partnere na njihovom evropskom putu. Ali takođe očekujemo od njih da se u potpunosti usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da podržavaju ljudska prava i vladavinu zakona, piše za EURACTIV Peka Havisto, ministar spoljnih poslova Finske.
Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV Media mreže.
Politika proširenja se vratila u prvi plan geopolitičkog alata Evropske unije. Od prošle godine imamo tri nove zemlje kandidata, pokrenut je proces pregovora o članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom, a poslednjih nedelja Srbija i Kosovo su preduzeli pozitivne korake ka normalizaciji odnosa.
EU pokazuje svoju kontinuiranu posvećenost Zapadnom Balkanu u pomaganju u izgradnji otpornih i održivih društava u regionu koja se zalažu za evropske osnovne vrednosti. Ove vrednosti - ljudska prava, demokratija i vladavina prava - takođe treba da se odraze na spoljnu politiku i na reakcije na rusku ilegalnu agresiju na Ukrajine.
Prošle godine i ovih meseci bili smo svedoci mnogih važnih odluka.
Prvo, naši partneri, Ukrajina, Moldavija i Bosna i Hercegovina, dobili su 2022. godine status zemalja kandidata za članstvo u EU. Nadamo se da će Gruzija uskoro moći da preduzme dogovorene korake i da ih sledi.
Drugo, počeo je proces pregovora o članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom - veliko olakšanje, sa značajnim zakašnjenjem.
Kosovo je, sa svoje strane, u decembru napravilo istorijski korak podnošenjem zahteva za članstvo u Evropskoj uniji. EU je takođe postigla sporazum o davanju bezviznog režima Kosovu, koji stupa na snagu najkasnije u januaru 2024.
Na Ohridskom jezeru, 18. marta Srbija i Kosovo postigli su saglasnost o primeni svog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa od 27. februara, uz pomoć Evropske unije. Ovo je veliki korak i njegova implementacija će se pratiti u okviru puta ka EU obe strane.
Crna Gora, favorit u procesu proširenja, takođe je održala predsedničke izbore, posle izvesnih previranja poslednjih meseci.
Finska pozdravlja ove korake. Naši umovi su sada usmereni na napore da podržimo Ukrajinu na svaki mogući način. Nismo zaboravili ni naše partnere na Zapadnom Balkanu - u srcu Evrope.
Finska ima dugogodišnji snažan interes za region i njegovo blagostanje. Mnogi od najpoznatijih finskih političkih lidera igrali su značajnu ulogu na Balkanu: Elizabet Ren, Hari Holkeri, Oli Ren i predsednik Marti Ahtisari.
I ja sam imao priliku da radim na Balkanu od 1999-2005 u okviru Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), istražujući uticaje sukoba na životnu sredinu.
Ove veze su pomogle Finskoj da izgradi posvećenost miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Naša podrška Zapadnom Balkanu na njegovom evropskom putu ostaje snažna. Pomagali smo mu da ispuni kriterijume EU na mnogo načina, na primer kroz tvining projekte.
Kada zemlje kandidati urade svoj deo kako bi ispunile kriterijume, ne bi trebalo da postoje izgovori za odlaganje procesa sa strane EU. Bilateralna pitanja ne bi trebalo da budu deo procesa proširenja EU ili pregovora.
Jasno je da su saradnja i jedinstvo između EU i Zapadnog Balkana korisni i važni.
Značajna demonstracija posvećenosti EU je Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da mobiliše blizu 30 milijardi evra za razvoj regiona.
Nedavno je EU takođe predložila Paket energetske podrške od 1 milijarde za region, u nastojanju da smanji zavisnost od ruskih izvora energije, ubrza dekarbonizaciju i poboljša energetsku bezbednost. EU ulaže milijarde u oblasti kao što su zelena i digitalna ekonomija. Ovo je budućnost - EU donosi budućnost.
Ovim naporima, EU pomaže našim partnerima da izgrade održiva društva koja su otporna na različite vrste hibridnih pretnji.
U okviru Berlinskog procesa, prošle godine su sklopljeni novi sporazumi o zajedničkom regionalnom tržištu koje olakšava putovanje unutar Zapadnog Balkana i zapošljavanje preko granica. Region je već zona bez rominga, a od oktobra 2023. cene rominga podataka između Zapadnog Balkana i EU biće značajno smanjene.
Danas je zalaganje za naše osnovne vrednosti važnije nego ikada. Vladavina prava je kamen temeljac stabilnog i demokratskog društva koje dobro funkcioniše.
Smatram da je zabrinjavajuće što smo, kao što je navedeno u najnovijem paketu Evropske komisije o proširenju, videli mali napredak u ključnim oblastima vladavine prava.
Evropska unija se zalaže za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava. Ove vrednosti se odnose i na zemlje kandidate, i na zemlje članice.
Vrednosti se ogledaju i u našoj spoljnoj politici. Nekoliko partnera na Zapadnom Balkanu - Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo - u potpunosti su se uskladili sa sankcijama EU protiv Rusije, povećavajući time cenu ruske brutalne agresije u Ukrajini.
Očekujemo da i Srbija i Bosna i Hercegovina (tačnije, Republika Srpska) u potpunosti usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU. Ne samo da je ovo obaveza zemlje kandidata za članstvo u EU, već i jasna poruka podrške suverenitetu Ukrajine, protiv nezakonitog i neprihvatljivog rata.
EU nema nikakvu skrivenu agendu. Prednosti i odgovornosti članstva u EU su jasne. Zaista, EU i Zapadni Balkan su već snažno međusobno povezani. Građani šest zemalja Zapadnog Balkana imaju mnogo koristi na isti način kao i članice EU.
Na primer, od 25 ključnih programa EU koji koriste građanima, kao što su Erazmus + i Horizont Evropa, 20 je već otvoreno za naše partnere sa Zapadnog Balkana.
U mnogim zemljama Zapadnog Balkana, podrška naroda članstvu u EU i dalje je snažna. Ovu podršku, međutim, ne treba uzimati zdravo za gotovo. Da bismo došli do građana zemalja Zapadnog Balkana, potrebni su nam vlade i civilno društvo u regionu.
Svi naši partneri, kao i Unija moraju da rade protiv zlonamernih uticaja i narativa koji iskrivljuju sliku ujedinjene Evrope. Da bismo ostali jaki, moramo predstaviti jedinstven front, zajedno graditi bolju budućnost za sve naše građane.
(EURACTIV.rs)