Rusija od 1. aprila predsedava Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ostale zemlje ne mogu da je blokiraju, ali ona može da stavi veto na rezolucije.
Rusija je preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti UN, uprkos žestokom protivljenju Ukrajine.
Svaka od 15 zemalja članica predsedava ovim telom na mesec dana po sistemu rotacije. Kada je Rusija poslednji put predsedavala Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, u februaru prošle godine, izvršila je invaziju na Ukrajinu.
Od prvog aprila, dakle, ovim telom predsedava zemlja čiji je predsednik Vladimir Putin na meti međunarodnog naloga za hapšenje zbog ratnih zločina.
Uprkos protivljenju Ukrajine, trajne članice SB UN - SAD, Ujedinjeno kraljevstvo, Francuska i Kina, ne mogu da blokiraju Rusiju koja je takođe trajna zemlja članica.
Uloga predsedavanja je uglavnom proceduralna, ali je ruski ambasador pri UN, Vasil Nebenžja, rekao za agenciju "Tass" da planira da nadgleda više debata, među njima i jednu posvećenu kontroli naoružanja.
"Razgovaraćemo o novom svetskom poretku, koji stiže da zameni unipolarni", rekao je Nebenžja, koji je u februaru napravio skandal u UN prekinuvši minut ćutanja za Ukrajinu.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Dmitro Kuleba, nazvao je preuzimanje ove pozicije od strane Rusije "najgorom prvoaprilskom šalom".
"U pitanju je ozbiljan podsetnik na činjenicu da nešto nije u redu sa načinom na koji funkcioniše međunarodna arhitektura bezbednosti. Ovo je šamar u lice međunarodne zajednice", kazao je Kuleba.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je prošle godine SB UN da ukine članstvo Rusiji, da se reformiše ili da se "u potpunosti raspusti" jer nije sprečio invaziju. Međutim, ostalim trajnim članicama ruke su vezane po ovom pitanju, jer Povelja UN ne dozvoljava ukidanje trajnog članstva.
Šta Rusija može u Savetu bezbednosti?
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je međunarodno telo odgovorno za održavanje mira. Pet zemalja su trajne članice, i njihove pozicije odražavaju strukturu moći nakon Drugog svetskog rata. Trajne članice sarađuju sa deset ostalih zemalja koje su u SB.
Činjenica da je Rusija jedna od trajnih članica daje joj moć da stavi veto na rezolucije. Da bi neka rezolucija prošla SB UN, mora da ima devet glasova "za", a nijedna od trajnih članica ne sme da glasa protiv.
U februaru prošle godine, podseća "Bi-Bi-Si", Rusija je stavila veto na rezoluciju čiji je cilj bio okončavanje invazije. U septembru je isto učinila sa rezolucijom koja je tražila ukidanje anektiranja četiri oblasti Ukrajine.
(EURACTIV.rs)