Nije u interesu Evrope da se u potpunosti odvoji od Kine, a EU bi umesto toga trebalo da se bavi diplomatskim i ekonomskim „smanjivanje rizika“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
To je bio prvi put da je Fon der Lajen održala govor o odnosima EU sa Pekingom.
„Verujem da nije ni održivo, ni u interesu Evrope da se odvojimo od Kine“, rekla je Fon der Lajen, govoreći na događaju istraživačkog centra u Briselu, dok je izlagala svoju viziju budućnosti odnosa bloka sa drugom svetskom najvećom ekonomijom.
„Naši odnosi nisu crni ili beli, a naš odgovor ne može biti ni jedno ni drugo, zato se moramo usredsrediti na uklanjanje rizika a ne razdvajanje“, rekla je Fon der Lajen na događaju koji je zajednički organizovao Centar za evropsku politiku ( EPC) i Merics.
Njena „kineska doktrina“ dolazi uoči njenog očekivanog putovanja sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Peking sledeće nedelje, nakon posete kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi, gde je on signalizirao stalnu podršku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Takođe dolazi u vreme kada je EU, u svetlu ruske invazije na Ukrajinu, postala svesnija svoje zavisnosti i počela je da pokušava da ponovo izbalansira svoj ekonomski odnos sa jednim od svojih najvećih trgovinskih partnera.
„Kako Kina nastavi da podržava Putina to će biće odlučujući faktor za dalje odnose između EU i Kine“, naglasila je Fon der Lajen.
O stavu Pekinga prema Tajvanu, kršenju ljudskih prava u Sinđangu i ekonomskim odmazdama protiv Litvanije, Fon der Lajen je rekla, „ove eskalacijske ukazuju na Kinu koja postaje sve represivnija kod kuće i sve agresivnija u inostranstvu“.
„Zabrinuti smo šta stoji iza ovog povratka na globalnu scenu“, dodala je ona.
„Videli smo veoma namerno očvršćavanje ukupnog strateškog stava Kine već neko vreme. I to je sada praćeno povećanjem sve snažnijih akcija“, dodala je ona.
Blok se bori sa rastućom zabrinutošću zbog produbljivanja odnosa Pekinga sa Moskvom, što je naglašeno njegovim odbijanjem da osudi agresiju Kremlja na Ukrajinu.
„Najviše rečite“, rekla je Fon der Lajen, „bile su oproštajne reči predsednika Sija upućenog Putinu na stepenicama ispred Kremlja kada je rekao: „Trenutno postoje promene, kakve nismo videli 100 godina. I mi smo ti koji zajedno pokrećemo ove promene.“
„Jasan cilj Komunističke partije Kine je sistemska promena međunarodnog poretka sa Kinom u središtu.Videli smo predstavu prijateljstva u Moskvi koja govori hiljadu reči o ovoj novoj viziji međunarodnog poretka“, istakla je Fon der Lajen.
Upotreba sredstava prinude
Kao drugi stub strategije EU, Fon der Lajen je rekla da bi blok trebalo da ima za cilj „ekonomsko smanjenje rizika“, za šta bi početna tačka bila „imanje jasne slike o tome šta su rizici“.
Fon der Lajen je zatražila od zemalja članica EU da „hrabrije i brže koriste nove ekonomske instrumente protiv Kine, uključujući skrining stranih subvencija i novu politiku protiv ekonomske prinude.
Tokom proteklih godina, države članice EU bile su oprezne u pogledu davanja prevelikih ovlašćenja Evropskoj komisiji da donosi odluke o kažnjavanju zemalja koje se bave prinudom.
Fon der Lajen je takođe najavila da će EU uvesti novu strategiju ekonomske bezbednosti kasnije ove godine kako bi se pozabavila, kako je nazvala, „neuravnoteženim“ ekonomskim odnosima.
„Evropa treba da razvije ciljani instrument za izlazne investicije. To bi se odnosilo na mali broj osetljivih tehnologija gde ulaganja mogu dovesti do razvoja vojnih sposobnosti koje predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost“, rekla je ona.
„Moramo da osiguramo da se kapital, stručnost i znanje naših kompanija ne koriste za unapređenje vojnih i obaveštajnih sposobnosti onih koji su takođe sistemski rivali“, dodala je ona.
Pored toga, ona smatra da blok treba da „definiše svoj budući odnos sa Kinom“ u osetljivim oblastima visoke tehnologije kao što su mikroelektronika, kvantno računarstvo, robotika, veštačka inteligencija i biotehnologija.
Obustavljanje CAI?
Čini se da Fon der Lajen takođe implicirala da bi blok mogao da prekine sprovođenje značajnog trgovinskog sporazuma sa Kinom.
„Moramo da priznamo da su se svet i Kina promenili u poslednje tri godine i moramo da preispitamo CAI u svetlu šire kineske strategije“, rekla je Fon der Lajen.
Izvršna vlast EU pauzirala je napore da promoviše Sveobuhvatni sporazum o ulaganjima (CAI) sa Kinom, priznajući da će se boriti da obezbedi podršku Evropskog parlamenta, dok Peking zadržava sankcije protiv pet poslanika EU.
„Znamo da postoje neke oblasti u kojima trgovina i investicije predstavljaju rizik po našu ekonomsku ili nacionalnu bezbednost, posebno u kontekstu eksplicitne fuzije kineskog vojnog i komercijalnog sektora“, rekla je Fon der Lajen.
„Ovo važi za određene osetljive tehnologije, robu dvostruke namene ili čak ulaganja koja dolaze sa prinudnim transferom tehnologije ili znanja“, dodala je ona.
Prilično odmeren ton
Međutim, činilo se da je i šefica Evropske komisije tokom svog govora merila čvrstinu svog tona.
Dok s jedne strane ukazuje na kršenje ljudskih prava i asertivniji ton Pekinga na svetskoj sceni, činilo se da Fon der Lajen ukazuje da vrata za dijalog nisu zatvorena.
„Ali naša priča o tome kako se odnosimo prema Kini još uvek nije u potpunosti napisana – i ne mora da bude odbrambena“, dodala je ona, pomirljivijim tonom.
Rat Rusije u Ukrajini promenio je poglede koliko država bloka gleda na Peking, a neke su počele da obraćaju više pažnje na poruku Vašingtona o mogućim opasnostima.
Diplomatska služba EU (EEAS), prošle jeseni, preporučila je bloku da Kinu posmatra prvenstveno kao konkurenta sa ograničenim oblastima potencijalnog angažmana, a ne kao partnera.
Ipak, mnoge zemlje članice EU su oklevale da se povuku sa profitabilnog kineskog tržišta, a pre svega Nemačku i Francusku, čiji je najveći trgovinski partner Kina.
(EURACTIV.rs)