Rusija je upozorila Jermeniju na ozbiljne posledice ako prihvati nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda (ICC) koji je izdao nalog za hapšenje predsednika Vladimira Putina.
MKS je izdao nalog ovog meseca, optužujući Vladimira Putina za ratni zločin nezakonitog deportovanja stotine dece iz Ukrajine, potez koji je Kremlj osudio kao besmislenu i nečuveno partijsku odluku.
Jermenija, tradicionalni ruski saveznik čije su se veze sa Moskvom jako pokvarile otkako je Putin naredio da se izvrši invazija na Ukrajinu u, kako je rekao, „specijalnoj vojnoj operaciji“, ide ka tome da postane država potpisnica Rimskog statuta, potez koji bi je doneo pod jurisdikciju MKS.
RIA, državna ruska novinska agencija, citirala je izvor u ruskom ministarstvu spoljnih poslova koji je rekao da Moskva smatra da su planovi Jermenije oko Međunarodnog krivičnog suda „neprihvatljivi“.
U njemu se navodi da je Rusija upozorila Jerevan na „izuzetno negativne posledice“ po bilateralne odnose ako se nastavi sa planom, koji bi trebalo da ratifikuje jermenski parlament nakon što ga odobri ustavni sud.
„Moskva smatra da su planovi zvaničnog Jerevana da pristupi Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda apsolutno neprihvatljivi u kontekstu nedavnih nezakonitih i pravno ništavnih naloga MKS-a protiv ruskog rukovodstva“, citira RIA izvor iz ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Iz Jermenije nije bilo hitne reakcije.
Nalog MKS ima potencijal da zakomplikuje Putinove globalne planove ako je zemlja u koju želi da putuje zvanična strana Rimskog statuta.
Zemlje u koje bi Putin mogao da putuje ove godine uključuju Južnu Afriku i Tursku, a ruski lider je u prošlosti redovno putovao širom bivšeg Sovjetskog Saveza, uključujući Jermeniju gde Rusija ima mirovne trupe i vojnu bazu.
Odnosi Moskve sa Jerevanom pogoršali su se poslednjih meseci, međutim, zbog, kako Jermenija kaže, neuspeha Rusije da u potpunosti poštuje sporazum o prekidu vatre iz 2020. koji je pomogao posrednicima između Jermenije i Azerbejdžana da okonča rat oko Nagorno-Karabaha – regiona Azerbejdžana naseljenog Jermenima.
Moskva je branila akcije svojih mirovnih snaga, koje do sada nisu intervenisale da prekinu, kako Jermenija kaže, delimičnu blokadu od strane azerbejdžanskih aktivista Nagorno-Karabaha.
Rusija ima pakt o međusobnoj odbrani sa Jermenijom i bila je tradicionalni posrednik moći u regionu Južnog Kavkaza, ali se suočava sa sve većom konkurencijom za uticaj iz Sjedinjenih Država, Evropske unije i Turske.
(EURACTIV.rs)