Pošto u Evropskom fondu za mir ponestaje novca, lideri EU razgovarali su o narednim koracima fonda, ali njegov budući obim i upotreba ostaju neizvesni.
Države članice ranije su se složile da razmotre dalje povećanje budžeta fonda, pošto će povećanje od 2 milijarde evra dogovoreno prošlog decembra uglavnom biti iskorišćeno za obezbeđivanje Ukrajine, za kupovinu milion komada municije.
U decembru su lideri EU takođe izdvojili dodatnih 3,5 milijardi evra do 2027. godine.
Postojalo je „razumevanje" između država članica, pošto je nekoliko diplomata EU objasnilo da će se to koristiti tek od 2024. godine.
Međutim, fond EU za teško naoružanje, koji sada iznosi 7,9 milijardi evra, prvobitno namenjen pružanju smrtonosne i nesmrtonosne pomoći partnerima širom sveta i plaćanju misija i operacija za vojnu obuku EU, je na izmaku zbog sve većih potreba Ukrajine.
Do sada je podrška fonda korišćena za Ukrajinu za ove svrhe, odlučujući od slučaja do slučaja da li da otključa novac. Ali za zemlje članice i Kijev nije bilo jasno koliko će novca biti potrebno u narednim mesecima i godinama.
Države članice EU i diplomate tvrde da dogovorenih 3,5 milijardi evra ne bi bilo dovoljno niti održivo i da se o budućnosti fonda mora odlučiti uskoro.
Na samitu EU predlog koji je iznela Slovačka, u koji je EURACTIV imao uvid, imao je za cilj da definiše korišćenje 3,5 milijardi evra u zaključcima samita. Ipak, uprkos podršci 20 država članica, nije uspela da dobije jednoglasnu podršku.
„Sprovođenje takvog povećanja trebalo bi da poštuje globalni obim i da obezbedi predvidljivost EPF-a", navodi se u predloženom tekstu, pozivajući Savet „da sprovede dalje dopunjavanje što je pre moguće".
Referenca „globalni obim" imala je za cilj da pridobije zemlje koje žele da se sredstva koriste i za napore bloka u drugim regionima, poput Afrike, za koju je prvobitno bila namenjena.
Dok je najmanje 20 država članica podržalo ovu formulaciju, dve su imale rezerve prema proceduralnim amandmanima. Formulacija nije našla put u završnom delu samita zbog nedostatka jednoglasnosti, potvrdilo je nekoliko diplomata EU.
Ipak, cilj njenih predlagača, da se rasprava digne na dnevni red, je postignut.
Lideri EU složili su se da bi diskusija trebalo da se održi na ministarskom nivou, a sastanak ministara inostranih poslova EU 24. aprila je verovatno sledeća prilika.
U međuvremenu, kružile su neke opcije u vezi sa mogućim rešenjima.
Komesar Tijeri Breton je predložio da se neiskorišćeni budžet EU preusmeri u Evropski fond za mir", rekao je drugi diplomata EU za EURACTIV.
„Budžet EU, naravno, ne može da finansira odbranu. Međutim, mi možemo da vratimo novac državama članicama i onda ih one mogu same staviti u EPF", dodao je diplomata.
Prema nekoliko diplomata EU, drugi scenariji uključuju stvaranje namenskog fonda za Ukrajinu ili pozivanje dodatnih dobrovoljnih priloga država članica ili trećih zemalja u taj objekat.
„EPF nije dizajniran za tako sveobuhvatan rat u našim granicama", rekao je treći diplomata EU za EURACTIV, dodajući da će se, bez obzira na to kada bude odlučeno o sledećoj dopuni, sve svoditi na pitanje šta širi cilj koje su države članice spremne da podrže.
Globalnija uloga?
Tokom prošle godine, Evropljani su prekršili nekoliko odbrambenih tabua bloka, kao što je korišćenje Evropskog mirovnog fonda za Ukrajinu za snabdevanje smrtonosnim oružjem.
Potez da se koristi vanbudžetski instrument, sporazumi bloka mu zabranjuju da koristi svoj redovni višegodišnji budžet za finansiranje operacija sa vojnim ili odbrambenim implikacijama, za nadoknadu državama članicama i njihove direktne isporuke oružja ratom razorenoj zemlji, opisan je kao „prelomni trenutak" u odbrambenoj politici EU.
EPF je prvobitno imao za cilj da podrži partnere u pružanju smrtonosne i nesmrtonosne pomoći u vojnim misijama i operacijama EU.
Ali sa diskusijom o dopuni dolazi i pitanje gde potrošiti buduće tranše i koji geografski obim fonda treba da ima.
Ako zemlje članice EU pristanu da koriste dopune za oružje i municiju za Ukrajinu, Evropskom mirovnom fondu će biti potrebno više resursa „širom sveta, pa čak i za Ukrajinu". Upozorio je šef diplomatije EU Žozep Borelj u intervjuu za EURACTIV ranije ovog meseca.
„Pitanje je da li želimo da nastavimo da koristimo ovaj alat za naoružavanje Ukrajine i kako podržavamo armije naših partnera, na primer, u Africi? Mnogo je obaveza", rekao je Borelj.
„Da li želimo da nastavimo da budemo globalni akter? Onda to košta, a države članice će morati da odluče", dodao je on.
U početku su zemlje članice EU i diplomatske službe izrazile želju da partneri u Africi, južnom susedstvu EU, Kavkazu i Zapadnom Balkanu takođe imaju koristi.
Zemlje članice su, međutim, podeljene u pogledu toga koja bi geografska raspodela resursa trebalo da bude prioritet izvan Ukrajine, izjavilo je nekoliko diplomata EU za EURACTIV.
EU bi bila spremna da isporuči smrtonosno oružje partnerima bloka izvan Ukrajine, počevši od Nigera i Somalije, potvrdio je Borelj na bezbednosnom forumu partnera.
„Znamo da su naši partneri sve više zainteresovani za smrtonosnu podršku, ono što smo uradili za Ukrajinu može i biće učinjeno za druge", rekao je Borelj.
Uskoro će biti usvojena prva mera pomoći za obezbeđivanje smrtonosne opreme za afričke partnere, Niger i Somaliju", dodao je on.
(EURACTIV.rs)