Istraga Evropskog parlamenta o skandalu sa špijunskim softverom u Španiji završena je u utorak, ali je nažalost ostavila više pitanja nego odgovora i bila je zasenjena nedostatkom transparentnosti španskih vlasti.
CitizenLab, tehnološka kompanija koja pomaže u otkrivanju ilegalnog špijunskog softvera, objavila je u aprilu 2022. izveštaj u kojem otkriva da je 65 ljudi povezanih sa katalonskim pokretom za nezavisnost, uključujući političare, novinare i lidere civilnog društva, špijunirano između 2017. i 2020. pomoću špijunskog softvera Pegasus.
Ubrzo nakon toga, španska vlada je objavila da su telefoni premijera Sančeza i ministarke odbrane, Margarite Robles, takođe bili na meti Pegaza.
Paz Estevan, bivši šef španske obaveštajne službe (CNI) je u maju 2022. izveštavao da je špijunirao, uz sudsko ovlašćenje, 18 od 65 pojedinaca, uključujući sadašnjeg katalonskog predsednika Perea Aragonesa kada je bio potpredsednik, izvestio je ElPais.
Španska vlada, predvođena PSOE (S&D), smenila je Estevana sa mesta šefa CNI i negirala da je odobrila prisluškivanje katalonskih lidera ili da je znala za to, tvrdeći da je CNI autonomno telo.
Zatim je 20. marta parlamentarna komisija za istraživanje Pegaza i drugog špijunskog softvera započela svoju misiju utvrđivanja činjenica u Španiji, gde su se poslanici Evropskog parlamenta sastali sa žrtvama špijunskog softvera, katalonskim političarima i akterima civilnog društva kako bi svoje povratne informacije uključili u izveštaj odbora.
Jedini vladin zvaničnik sa kojim se komitet sastao je Pascual Navaro, državni sekretar za Evropsku uniju, koji je obavestio članove EP o predlozima Španije za reformu pedesetogodišnjeg zakona o službenim tajnama i pravnog okvira koji reguliše CNI.
Od „malo do nikakvih zvaničnih informacija"
Komitet, međutim, nije uspeo da rasvetli ključna pitanja u vezi sa slučajem zbog nedostatka informacija i transparentnosti španske vlade i pravosudnih organa.
„Ispostavilo se da je neverovatno teško utvrditi činjenice jer dobijamo malo ili nimalo zvaničnih informacija", rekla je evroposlanica Renev Europe i izvestilac Sophia In't Veld tokom konferencije za novinare u utorak.
Poslanik EP i predsednik odbora EPP Jeroen Lenaers, istakao je da „ostaje pitanje zašto je došlo do promena zakona i smene predsednika CNI ako su postupci državnih organa bezbednosti bili legitimni".
„Bilo bi korisno čuti više o tome i razjasniti ova pitanja sa odgovornim ministrom", priznao je Leaners.
Još jedno ključno pitanje koje je ostalo nerešeno je zašto je CNI potvrdio da samo 18 od 65 prijavljenih slučajeva od strane CitizenLab ima sudsko odobrenje.
„Ostaje otvoreno pitanje kako je 47 ljudi dobilo verodostojna upozorenja o virusu bez ikakvih dodatnih dokaza o sudskom postupku protiv njih", rekao je Lenaers.
Diana Riba, poslanica Evropskog parlamenta Zelenih/EFA, jedna od 47 žrtava za koje CNI ne zna, rekla je za EURACTIV da se nada da će pronaći tačne informacije o legalnosti slučajeva.
„Zašto se špijunaža dešava? Za šta nas optužuju? Koliko dugo smo bili pod istragom?" ona pita.
Riba je dalje tvrdila da se 18 slučajeva koje je vodio CNI i dalje treba smatrati legalnim, jer ne postoje čvrsti dokazi koji bi opravdali sudska ovlašćenja.
„Neka se umeša Evropol"
Tokom konferencije za štampu, In't Veld je takođe izrazila zabrinutost u vezi sa sudskim ovlašćenjima jer se čini da slučajevi špijunaže koje priznaje CNI ne odgovaraju onome što je legalno prema španskom zakonu, „pravila više ne važe".
In't Veld je dalje naglasila prepreke koje netransparentnost Španije postavlja žrtvama koje traže pravni lek, a koje ne mogu da pokrenu postupak jer im nedostaju zvanični dokazi, koje može da obezbedi samo sama država, pošto pravosudni organi ne prihvataju izveštaj CitizenLaba.
„Dakle, da biste dobili pravdu, morate se osloniti na vlasti koje verovatno stoje iza špijuniranja. To je veliki problem", istakla je In't Veld.
Da bi rešili pitanje transparentnosti, Lenaers i In't Veld preporučuju da Španija dozvoli Evropolu da obezbedi da se „odgovarajuća forenzika" prati na uređajima žrtava kako bi se razjasnili slučajevi prisluškivanja.
Portparol Evropola rekao je EURACTIV-u u decembru 2022. da agencija može da uđe u istragu na zahtev država članica.
„Svaka operativna akcija Evropola mora biti sprovedena u vezi i u dogovoru sa vlastima države članice ili država čija je teritorija u pitanju. Primena prinudnih mera je isključiva odgovornost nadležnih državnih organa", navodi se u članu 88. Ugovora o EU.
Savet EU: „Ne tiče te se"
Nedostatak transparentnosti i informacija je pitanje širom EU, rekao je holandski poslanik u Evropskom parlamentu.
„Vlade svih država članica ćute, kolektivno ćute", rekla je In't Veld na konferenciji za novinare.
Nakon što je svim državama članicama poslao upitnik o korišćenju špijunskog softvera, komitet je dobio zajedničko pismo koje je poslao predsednik Saveta EU u kome se kaže " Poštovani parlamentu, ovo se tebe ne tiče" naglasila je In't Veld.
I Lenaers i In't Veld su, međutim, priznali spremnost Španije da sarađuje i nedostatak predstavnika vlade tokom posete pripisali lošem trenutku. Poseta je održana tokom regionalnog praznika.
Pre nekoliko nedelja, misija parlamenta EU suočila se sa sličnim poteškoćama u Grčkoj, pošto niko od zvaničnika grčke konzervativne vlade nije prihvatio da se sastane sa zakonodavcima EU.
U slučaju Grčke, izgovor je bila smrtonosna železnička nesreća dok ju je EPP zvanično sabotirala, što je potez opisan kao pokušaj da se ponudi štit njihovom članu, vladajućoj partiji Nova demokratija.
Španski poslanici u EP bacaju optužbe
Kontroverzna poseta je burno počela u Briselu sa prepirkom među španskim poslanicima EP, pri čemu su katalonski nezavisni poslanici EP optužili PSOE (S&D), Partido Popular (EPP), Ciudadanos (Obnovi) i Vok (ECR) da potkopavaju posetu komiteta.
„Deo velikih grupa u ovoj kući učinio je sve što je bilo moguće da se ne razmatra slučaj Španije i da se misija ne izvrši", rekla je za EURACTIV poslanica Zelenih/EFA, Dijana Riba.
Kada su videli da to ne mogu da zaustave, pokušali su da razvodnje dnevni red", dodala je ona.
Parlamentarni pomoćnik pod uslovom da ostane anoniman, rekao je za EURACTIV da je istraga odbora u Španiji „jedinstvena" jer se suočava sa otporom među strankama u poređenju sa drugim državama članicama.
Na pitanje EURACTIV-a, poslanik Renev-a (Ciudadanos) Jordi Canas negirao je da je ikada blokirao posetu i optužio katalonske poslanike da koriste misiju kao „propagandu".
Slično, poslanik S&D-a (PSOE) Iban Garsija Blanko rekao je za EURACTIV da on i njegove kolege S&D poslanici nikada nisu glasali da se protive misiji, i kvalifikovao optužbe katalonskih poslanika kao „više propagande i publiciteta nego stvarnosti".
Nije moguće znati tačne glasove koje je misija dobila, glasanje se odvijalo iza zatvorenih vrata, jer je reč o „administrativnoj stvari", rekao je za EURACTIV zvaničnik parlamenta.
EPP nije odgovorio na zahtev EURACTIV-a za komentare.
(EURACTIV.rs)