Postignut je dogovor o vojnoj pomoći koji je istorijski trenutak za EU, ocenio je Žozep Borelj.
Države članice EU složile su se oko plana da Ukrajini u narednih godinu dana daju pomoć u vidu milion artiljerijskih granata. Ovaj plan biće ostvaren uz pomoć korišćenja sopstvenih zaliha, ali i udruživanja da bi se količina koja nedostaje kupila, piše u dokumentu u koji je EURACTIV imao uvid.
Dogovor je deo trodelnog plana EU da potroši milijardu evra na granate iz zaliha i još milijardu na zajedničku kupovinu. Procenat nadoknade koji je preciziran u dokumentu, za Kijev postavlja cilj od 50 do 60 odsto.
Zemlje članice EU složile su se o planu kako bi "posebno ubrzale isporuku i zajedničku nabavku municije Ukrajini u narednih 12 meseci". Treći deo plana podrazumeva obezbeđivanje rasta proizvodnje municije u Evropi, kao i ostatku evropske industrije odbrane kako bi se lanci snabdevanja održali.
"Ukrajini će hitno biti dostavljena artiljerijska i municija za kopnenu borbu. Ukoliko bude zahtevala, Ukrajini će biti isporučeni i projektili. Brzo sprovođenje sva tri dela plana mora da bude povezano, paralelno i koordinisano", navodi se u dokumentu u koji je EURACTIV imao uvid.
Zemlje članice koje iz sopstvenih zaliha isporuče Ukrajini municiju dobiće ukupnu nadoknadu do milijardu evra. Solidarnost je zagarantovana pozivom na nadoknadu doniranog materijala iz postojećih zaliha, ili reprioritizaciju postojećih porudžbi isporučenih pre 31. maja 2023. godine. Zemlje članice na taj način će biti podstaknute da iz svojih zaliha obezbede municiju, rekao je neimenovani diplomata iz EU za EURACTIV.
Do 30. septembra ove godine neophodno je Ukrajini obezbediti municiju od 155 milimetara, kao i "projektile, ukoliko budu bili traženi".
Na sastanku održanom u ponedeljak, 17 zemalja članica plus Norveška potpisale su projektni dogovor kojim će upravljati Evropska agencija za odbranu. Potpisnice su Austrija, Belgija, Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Luksemburg, Malta, Holandija, Portugal, Rumunija, Slovačka i Švedska. Očekuje se da će se još zemalja članica pridružiti projektnom dogovoru, jer su ministri neki od njih bili sprečeni da prisustvuju sastanku iz praktičnih razloga. Zemlje koje nisu članice za sada su izuzete iz dogovora.
Zemlje će moći da se udruže i u konzorcijume od najmanje tri zemlje koje će zajednički nabavljati municiju Ukrajini. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus nazvao je ovaj potez "novom teritorijom" za EU.
Ovo je značajan korak u integraciji EU, jer je nabavka u industriji odbrane do sada uglavnom bila u rukama pojedinačnih vlada zemalja članica.
Šef diplomatije EU, Žozep Borelj, nazvao je plan "istorijskom odlukom" i jasnim pokazateljem odlučnosti EU da podrži pravo Ukrajine da se brani.
(EURACTIV.rs)