DA LI JE SVET SPREMNIJI ZA BAJDENOV ILI TRAMPOV DRUGI MANDAT? U predizbornoj trci čula se obećanja od kojih svet strepi

Izbori za predsednika SAD politički je događaj godine, za koji se s razlogom smatra da će odrediti sudbinu kako Amerikanaca tako i ostatka sveta. Sve je izvesnije da ćemo u finalnoj utakmici gledati Džozefa Bajdena i Donalda Trampa, favorite za predsedničku kandidaturu unutar Demokratske stranke odnosno Republikanske stranke.

Dok Bajden, trenutni predsednik, pokušava da "izgradi mostove ka pomirenju i ujedinjenju nacije", kako tvrde stručnjaci, Tramp se vraća sa ambicijom povratka na političku scenu i ponovnog preuzimanja najviše funkcije, ali i "ozbilno oštrim stavovima i predizbornim obećanjima".

S obzirom na njihove različite pristupe i političke vizije, svet sa nestrpljenjem iščekuje rezultate ovog izbornog spektakla.

Pitanja koja se nameću su mnogobrojna - kako će se globalni odnosi oblikovati pod drugim Trampovim ili Bajdenovim mandatom? Kako će se njihove politike odraziti na međunarodnu ekonomiju, bezbednost i okolinu? 

Trampov plan za povlačenje iz NATO 

Dok se bura oko Trampovih komentara u kojima ohrabruje Rusiju da napadne evropske saveznike ako ne ispune ciljeve NATO za doprinos budžetu, ne stišava, više bivših Trampovih savetnika upozorava da će Tramp i zvanično da povuče SAD iz Alijanse ako osvoji drugi mandat.

U knjizi "Povratak velikih sila", koja će biti objavljena 12. marta, bivši visoki američki zvaničnik, koji je služio i u Trampovoj i u Bajdenovoj administraciji na visokom nivou, naveo je da ako Tramp pobedi Bajdena u novembru "SAD će biti van NATO".

Trampovo omalovažavanje američkih bezbednosnih obaveza proteže se i na njihove sporazume o međusobnoj odbrani sa Južnom Korejom i Japanom, rekao je penzionisani general Džon Keli, koji je služio kao šef Trampovog kabineta u Beloj kući.

"Problem" Bajdenovih godina

Sa svojih 80 godina, Bajden je već sada najstariji predsednik, što njegovi politički protivnici gotovo neizostavno koriste kao argument protiv njega u kampanji. S tim je saglasan dobar deo javnosti. Naime, istraživanje je pokazali da 70 odsto Amerikanaca i 51 odsto pristalica Demokratske stranke iz koje je Bajden - smatra da on ne bi trebalo da traži reizbor.

Ako bi pobedio na predstojećim izborima, bio bi inaugurisan u 82. godini i završio svoj drugi četvorogodišnji mandat sa 86.

Prošle godine, 54 republikanaca u Predstavničkom domu potpisala su pismo Beloj kući u kome su izrazili zabrinutost zbog kognitivnog stanja Bajdena i zahtevali da bude podvrgnut testu na demenciju. Zabrinutost deli i Donald Tramp, koji je na političkim skupovima često puštao video sa gomilom Bajdenovih raznih gafova i posrtaja poručujući da "ne može jasno ni da misli ni da govori".

Rat u Ukrajini

Prilikom izglasavanja budžeta u Kongresu, krajem prošle godine, Bajden je doživeo je poraz, ali je uprkos tome obećao nastavak pomoći Ukrajini. U poslednjem trenutku, dodatno vojno finansiranje isključeno je iz budžeta u Kongresu. Privremena mera, koja je uvedena da bi se sprečila blokada rada vlade, ne uključuje šest 6 milijardi dolara vojne pomoći Kijevu, što je bio prioritet Bele kuće.

Tvrdokorni republikanci su se protivili daljoj vojnoj pomoći, a mnogi i generalnom Bajdenovom pristupu ratu. Uprkos tome, Bajden je izjavio da Ukrajina može da računa na nastavak američke podrške.

"Američka vojska će se pojaviti u Ukrajini ako Džo Bajden bude ponovo izabran za drugi mandat.", smatra američki milijarder Dejvid Saks.

Saks smatra da je Bajden i dalje spreman da pošalje američku vojsku u Ukrajinu, ali to ne može učiniti, jer bi ova odluka mogla negativno uticati na njegove šanse za pobedu na izborima, te tada za njega nema prepreka.

S druge strane Bajden je pozvao republikance u donjem domu Kongresa da odobre pomoć za Ukrajinu i upozorio da protivljenje usvojenom zakonskom predlogu "ide na ruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu".

Američki Senat izglasao je 13. februara ujutru paket pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu vredan 95 milijardi dolara, ali će za ovu meru pravi test biti glasanje u Predstavničkom domu u kojem većinu imaju republikanci od kojih se mnogi protive nastavku pomoći Kijevu, prenosi Glas Amerike.

"Istorija posmatra", rekao je Bajden 13. februara i dodao je da je ulog još veći posle izjave njegovog prethodnika Donalda Trampa da neće štititi članice NATO od Rusije ako ne budu dovoljno izdvajale za odbranu.

Zakon o pobuni

Pre četiri godine, Donald Tramp se uzdržavao od pozivanja na Zakon o pobuni kako bi poslao savezne trupe u epicentar gradskih nemira izazvanih policijskim ubistvom Džordža Flojda. Tadašnji predsednik nije pružio detalje o planu raspoređivanja trupa, ali je tokom jednog od svojih pojavljivanja u Ajovi, oštro opisao gradove Njujork i Čikago pod demokratskom upravom kao "zločinačke jazbine".

Iako nije izneo precizne detalje o tome kako će tačno angažovati trupe, njegove izjave su izazvale zabrinutost među aktivistima za građanska prava i demokratskim zvaničnicima. Ovi komentari su ocenjeni kao alarmantni, budući da je opšte poznato da je upotreba vojske za sprovođenje zakona na domaćem terenu obično smatrana nezakonitom. Ipak, Tramp je naglasio da zakon iz 1792. godine pruža predsedniku izuzetak kada je reč o suzbijanju pobune ili nasilja, što je izazvalo dodatnu debatu o granicama ovlašćenja predsednika u takvim situacijama.

Pitanje Meksika

Bajden i Tramp su krajem februara u odvojenim posetama obišli američko-meksičku granicu u vreme kada je veliki priliv migranata postao jedno od glavnih pitanja za glasače.

Bajden je posetio pogranični grad Braunsvil u Teksasu kako bi podsetio glasače da su republikanci u Kongresu odbacili dvopartijski predlog za jačanje sprovođenja imigracije nakon što im je Tramp rekao da ne glasaju o zakonu kako bi sprečili Bajdena da ostvari političku pobedu. Braunsvil je region gde je broj ilegalnih ulazaka u SAD značajno opao poslednjih godina.

U Braunsvilu, Bajden je pozvao Trampa da mu se pridruži u pronalaženju rešenja za probleme imigracije u Sjedinjenim Državama. On je tokom obraćanja pozvao članove Kongresa da preispitaju svoje stavove o dvopartijskom predlogu za rešavanje granične krize, pošto je blokiran u Senatu, najvećim delom zbog protivljenja Donalda Trampa.

"Senat treba da prilagodi svoj stav, a članovi koji se protive njegovoj politizaciji neka ga ostave po strani. Njihovu odluku treba doneti na osnovu procenjene koristi, a ne na osnovu toga da li će od toga imati koristi jedna ili druga strana. Dogovor je bio skoro postignut, ali je potom prekinut partizanstvom. „Kompromis je koristan korak u rešavanju problema imigracije", rekao je Bajden.

S druge strane, bivši predsednik Tramp posetio je Igl Pas – jedno od najprometnijih područja za ilegalni prelazak iz Meksika u Ameriku. Identifikovao je dolazak migranata u SAD kao opasnost. Tramp, oštar kritičar granične politike američke administracije, u govoru u Šelbi parku pokušao je da poveže porast stope kriminala u Americi sa porastom priliva ilegalne imigracije.

"To su ljudi koji u zemlju dolaze iz zatvora i mentalnih ustanova. Oni su teroristi i to je užasno", rekao je bivši američki predsednik – koji se pozvao na smrt Lejkena Rilija da bi potkrepio svoje tvrdnje. Izgubila je život dok je džogirala u kampusu Univerziteta Džordžije, a za njeno ubistvo osumnjičen je imigrant iz Venecuele bez dokumenata.

(J.N./EURACTIV.rs)