Veće ministara Bosne i Hercegovine jednoglasno je usvojilo i uputilo u parlamentarnu proceduru predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa u institucijama na nivou BiH, objavili su 6.marta u Sarajevu
Reč je o jednom od ključnih reformskih zakona na čijem donošenju insistira Evropska unija kako bi Evropsko veće krajem ovog meseca moglo doneti odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa BiH.
Zakonski predlog još mora da usvoji Parlamentarna skupština BiH, ali pitanje je hoće li sve to biti dovoljno da Evropsko veće krajem marta otvori pristupne pregovore sa Sarajevom.
U parlamentarnoj proceduri po hitnom postupku
Zakonski predlog je Veće ministara uputilo u Parlamentarnu skupštinu BiH po hitnom postupku. Zakon nosi oznaku EI, odnosno usklađenosti sa zakonodavstvom EU i međunarodnom praksom u tom području.
"Donošenjem ovoga zakona, koji je predložilo Ministarstvo pravde, ispunjava se jedan od 14 prioriteta u oblasti vladavine prava u procesu evropskih integracija BiH i jedan od ključnih uslova za dobijanje statusa kandidata", ističe se u saopštenju Veća ministara BiH.
Službenici će morati da podnos izveštaje o svom imovinskom stanju
Dodaje se kako je cilj zakona sprečavanje sukoba interesa u obavljanju javnih dužnosti u institucijama na nivou BiH. Tako će službenici u institucijama na nivou države, morati da podnose izveštaje o svom finansijskom stanju i imovini, kao i o finansijama i imovinskom stanju najbližih srodnika. Ti podaci će biti javno objavljeni.
"Shodno odredbama ovog zakona, nosilac javne funkcije u institucijama na nivou BiH dužan je povereništvu u roku od 30 dana od dana stupanja na javnu funkciju podneti izveptaj o finansijskom stanju i imovini za sebe i bliske srodnike shodno stanju na dan izbora ili imenovanja, a nakon toga na godišnjem nivou, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu", zaključuje se u saopštenju Vijeća ministara BiH.
Podaci će se javno objavljivati
Dodaje se kako će registar imovine nosilaca javnih funkcija biti objavljen na internet stranici povereništva, u skladu s važećim propisima o zaštiti ličnih podataka.
BiH je krajem 2022. godine dobila status kandidata za članstvo u EU. ali, iako su se u Sarajevu nadali da bi pregovore mogli otvoriti do kraja prošle godine, "u paketu" s Ukrajinom i Moldavijom, to se nije dogodilo. Evropsko veće je, odlučilo da otvori pristupne pregovore s Ukrajinom i Moldavijom, dok je BiH stavljena "na čekanje" i dat joj je tromesečni rok u kome mora ispuniti uslove koje EU od nje traži kako bi sela za pregovarački sto.
Diplomatska ofanziva iz EU prema BiH
Iako su BiH u ovoj godini posetili najprije "EU trojka", u kojoj su bili predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen, holandski premijer Mark Rutte i hrvatski premijer Andrej Plenković, a ovih dana i šefovi diplomatije Italije (Antonio Tajani), Austrije (Alexander Schallenberg) i Nemačke (Annalena Baerbock), s namerom da ohrabre BiH u ispunjavanju uslova, vlasti u Sarajevu dosad su razmerno malo uradile na tome.
BiH je dosad usvojila samo jedan od niza zakona koje od nje traži Brisel.
Reč je o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je Parlamentarna skupština BiH usvojila sredinom februara.
Ostali zakoni na kojima insistira EU - o sprečavanju sukoba interesa i o sudovima, kao i izmene Izbornog zakona - zapeli su u nepostojanju dogovora političkih elita u BiH i složenoj proceduri usvajanja zakona u toj zemlji u kojoj oba entiteta (Federacija BiH i Republika Srpska) te sva tri konstitutivna naroda (Bošnjaci, Hrvati i Srbi) imaju pravo veta u državnim institucijama.
Ceo tekst pročitajte na Euractiv.hr
(M.A./EURACTIV.rs)