Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović boravila je u Srbiji gde se sastala sa državnim organima i organizacijama civilnog sektora
„Krajnje je vreme da se Srbija suoči sa nasleđem prošlosti, da zaštiti slobodu medija i slobodu okupljanja i da ispuni svoje obaveze o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti“, izjavila je Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava.
Ističući značajnu ulogu koju Srbija ima u tom pogledu, komesarka za ljudska prava konstatovala je stagnaciju u rešavanju nerešenih slučajeva nestalih u regionu, o kojima se već bavila tokom njenih poseta.
„Postoji potreba da se utvrdi sudbina nestalih osoba, uključujući otvaranje policijskih i vojnih arhiva u kojima se mogu čuvati važne informacije o nestalim licima. Porodice i rođaci nestalih trpe ogroman bol i neizvesnost i imaju pravo na adekvatnu reparaciju i pomoć, ali pre svega da znaju istinu o svojim najmilijima", istakla je Mijatović.
Konstatujući neke pozitivne korake koje su srpske vlasti preduzele u rešavanju problema nekažnjivosti za teška kršenja ljudskih prava počinjenih tokom sukoba 1990.-ih godina, uključujući novu strategiju za ratne zločine i jačanje kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine, komesarka za ljudska prava izrazila je zabrinutost zbog sporog napretka u ovoj oblasti.
Nedostatak ekstradicije osuđenih ratnih zločinaca i osumnjičenih za ratne zločine drugim zemljama u regionu ostaje još jedna prepreka u borbi protiv nekažnjivosti.
„Tek kada počinioci ratnih zločina budu izvedeni pred lice pravde, društva u regionu mogu da počnu da se leče, pomire sa svojom nasilnom prošlošću i grade budućnost zasnovanu na poštovanju ljudskih prava i vladavine prava“, rekla je Mijatović.
Ona smatra da, dajući osuđenim ratnim zločincima javnu platformu u Srbiji da promovišu svoje stavove i negiraju zločine za koje su osuđeni, vlasti ne ispunjavaju svoju dužnost da obezbede odgovornost, očuvaju pravo žrtava na istinu i spreče širenje netolerantnog govora i govora mržnje. Tolerancija vlasti prema muralima u čast ratnim zločincima je još jedna nesrećna ilustracija ovoga.
Organizacije civilnog društva mapirali su više od 300 takvih murala širom Srbije i nedavno su pozvale nadležne da ih uklone.
Pozdravljajući posvećenost vlasti obezbeđivanju poštovanja slobode izražavanja i okupljanja, kao i solidan pravni i institucionalni okvir u ovoj oblasti, Mijatović je napomenula da bezbednost novinara i branitelja ljudskih prava i dalje predstavlja ozbiljnu zabrinutost. Dosadašnji slučajevi ubistava novinara, uključujući slučaj Slavka Ćuruvije, moraju biti rešeni, a počinioci i naručioci ovih zločina moraju biti izvedeni pred lice pravde.
Konstatujući rasprostranjenost klevetničkih kampanja, pretnji i zastrašivanja i rastući problem strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) protiv novinara, zaštitnika ljudskih prava i organizacija civilnog društva, komesarka je apelovala na vlasti da ne štede napore da stvore bezbedno i povoljno okruženje za rad medija i civilnog društva. Usvajanje Strategije za stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji je korak u dobrom pravcu.
„Branitioci ljudskih prava, poput organizacije "Žene u crnom", koju sam posetila, igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o ljudskim pravima, čak i kada su u pitanju pretnje i nasilje. Oni, kao i mnoge druge hrabre i posvećene organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, moraju dobiti priznanje, zaštitu i podršku“, naglasila je Mijatović.
Ona je sa zadovoljstvom konstovala jačanje zakonskog okvira za unapređenje rodne ravnopravnosti i zabeleženi napredak učešća žena u političkom životu u Srbiji. Međutim, izrazila je zabrinutost zbog mizoginog i diskriminatorskog diskursa koji koriste pojedini političari i javne ličnosti, a promovišu pojedini mediji.
„Vlasti bi trebalo da obezbede sistematsko podizanje svesti i edukaciju o rodnoj ravnopravnosti kako bi se suprotstavili stereotipima i patrijarhalnim stavovima o ulozi žena u društvu, koji podrivaju prava žena i dovode do nasilja nad njima. Specifične izazove i diskriminaciju sa kojima se suočavaju žene na selu, žene nižeg socio-ekonomskog statusa, Romkinje i žene migrantkinje i sa invaliditetom, trebalo bi da se pozabave nadležni organima, u bliskoj saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, čiji je zadatak važan i posvećen rad na promovisanju jednakosti i suzbijanju diskriminacije“.
(EURACTIV.rs)