Da će biti "uzbudljiva borba" neizvesna do poslednje runde postalo je jasno nakon nakon što su predsednik i bivši predsednik dominirali na republikanskim i demokratskim predizborima u Super utorak
Nakon odluke Niki Hejli da se povuče iz (pred)izborne trke za predsednika SAD, istim putem krenuo je i demokrata Din Filips, čime je postalo jasno da će Džo Bajden i Donald Tramp na izborima 5. novembra imati priliku za revanš za 2020. godinu u političkoj areni.
Da će biti "uzbudljiva borba" i "težak meč neizvestan do poslednje runde" postalo je jasno nakon nakon što su predsednik i bivši predsednik dominirali na republikanskim i demokratskim predizborima u Super utorak. U žustroj kampanji republikanci pokušavaju da prikažu Bajdena što starijim i slabijim, a demokrate izjednačavaju eventualni drugi mandat Donalda Trampa sa krajem demokratije kakvu poznajemo.
U žaru te borbe, pitanje je da li SAD i njeni građani imaju alternativu? Postoji nekoliko različitih faktora koji bi mogli da utiču na konačan ishod, piše u svojoj analizi CNN.
Ako su novembarski izbori zaista "repriza 2020. godine" nezavisni kandidati, iako imaju male šanse da dobiju izbore, mogli bi igrati važnu ulogu u odlučivanju o ishodu. Treća lica, smatraju stručnjaci, mogu imati ključnu ulogu. Libertarijanska partija je bila na glasanju u svakoj državi na nedavnim izborima. Zelena stranka je na glasanju obično bila u većini, ali ne u svim državama. Te stranke tradicionalno ne privlače veliki broj pratilaca, ali na izborima sa velikom razlikom, desetine hiljada glasova koje osvoje u ključnim državama u bilo kojoj datoj godini dovode do mnogo spekulacija.
Podsećanja radi, pominje se da su jače liste Libertarijanske i Zelene partije u 2016., predvođene bivšim guvernerom Novog Meksika Gerijem Džonsonom i Džil Stajn, usisale podršku Hilari Klinton i pomogle u izboru Donalda Trampa.
Ali većina detaljnih procena zaključuje da je nerealno pretpostaviti da bi se glasači trećih strana jednostavno opredelili za kandidata glavne stranke ako opcija treće strane nije bila dostupna. Libertarijanska partija će izabrati kandidata na stranačkoj konvenciji u maju. Zelena stranka će izabrati svog kandidata u julu.
I nezavisni kandidati pominju se kao bitan, možda i ključan faktor, ali CNN podseća da je ove godine situacija drugačija u odnosu na 2020. kada se reper Kanje Vest kandidovao za predsednika. Robert F. Kennedi Jr. ima poznato ime, istoriju u politici i pristalice dubokog džepa koji mu pomažu da se izbori za novembarske izbore kao nezavisni kandidat. Zagovornik akademske i socijalne pravde Kornel Vest takođe se kandiduje i formira novu stranku "Pravda za sve".
Poslovno naklonjena centristička grupa “No Labels” počela je da traži pristup glasačkim listićima za neimenovanog kandidata, kog još traže. Grupa je nedavno sugerisala da će, ako se ipak prijavi, tražiti republikanskog predsedničkog kandidata i demokratskog potpredsednika. Ključne umerene ličnosti poput senatora Džoa Mančina iz Zapadne Virdžinije rekle su da se neće kandidovati.
Šta kažu dosadašnje ankete?
Februarska anketa Univerziteta Market pokazala je da je Tramp imao 51 odsto prema Bajdenovim 49 odsto. Kada su Kenedi, Vest i Stajn iz Zelene partije dodti u anketu, stvari su se promenile. Tramp je i dalje bio na vrhu sa 42 posto, Bajden je dobio 39, Kenedi imao 15, Vest je imao 3, a Stajn 2 posto.
Kenedi je u toj anketi dobio veću podršku republikanaca, dok su Vest i Stajn dobili veću podršku demokrata. Tramp je zadržao veći udeo nezavisnih od Bajdena kada su nezavisni bili uključeni.
Nezavisni kandidati imaju tendenciju da izgube podršku kako se bliži dan izbora, ali CNN prenosi da ih se više plaše demokrate nego republikanci. Oni se aktivno suprotstavljaju kampanji bez etiketa od njenog početka, upozoravajući da će dobiti podršku od Bajdena.
Odustajanje glavnih rivala
Bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hejli saopštila je juče (6. marta) da suspenduje kampanju za predsedničku nominaciju Republikanske stranke, čime je odustala od trke za predsedničke izbore u SAD i time Trampu otvorila put ka finalu, jer je smatrana njegovim jedinim rivalom.
Isto je dan kasnije učinio i glavni bajdenov oponent, član Predstavničkog doma američkog Kongresa Din Filips. U trku za Belu kuću ušao je prihvativši pozive za novu generaciju liderstva u Demokratskoj partiji, pri čemu nije sakupljao donacije, već je u kampanji trošio svoj novac, ali ipak nije uspeo da privuče birače stranke.
Filips je bio jedini izabrani demokrata koji je izazvao Bajdena, a njegov neuspeh da privuče pristalice Demokratske partije je još jedan dokaz da demokratski birači podržavaju predsednika SAD.
U intervjuu za radio VCCO iz Mineapolisa Filips je rekao da misli da je Bajden "u fazi života u kojoj su mu kapaciteti smanjeni, ali da je on i dalje kompetentan i čovek od integriteta, dok je Tramp veoma opasan".
(J.N./EURACTIV.rs)