Predsednički izbori u Americi se održavaju 5. novembra a u stranačkoj trci za nominacije najbliži cilju su Donald Tramp i Džo Bajden
Američki predsednik Džozef Bajden i Donald Tramp ostvarili su pobede na primarnim stranačkim izborima tokom "super utorka". Time je Tramp korak bliže da u novembru, na izborima za predsednika Amerike, priredi reprizu iz 2020. godine, kada su isti akteri ušli u finalnu borbu.
Prema projekcijama, Bajden je ostvario ubedljive pobede na demokratskim primarnim izborima u Vermontu, Ajovi, Virdžiniji, Severnoj Karolini, Tenesiju, Oklahomi, Masačusetsu, Mejnu, Arkanzasu, Alabami, Teksasu, Koloradu, Juti, Minesoti i Kaliforniji.
Jedini poraz predsednik SAD doživeo je na Američkoj Samoi, u južnom Pacifiku, gde je pobedu odneo Džejson Palmer. Glas Amerika podseća da je 2020. godine ta američka teritorija odlučila se za demokratu Majkla Blumberga.
Na republikanskim izborima, Tramp je trijumfovao u Virdžiniji, Severnoj Karolini, Tenesiju, Oklahomi, Mejnu, Alabami, Masačusetsu, Arkanzasu, Teksasu, Koloradu, Minesoti i Kaliforniji. Jedina Trampova preostala suparnica za republikansku nominaciju, Niki Hejli, osvojila je najviše glasova u Vermontu, nakon što je prethodno pobedila u Vašingtonu.
Tokom super utorka, ni Tramp ni Bajden nisu uspeli da osiguraju nominacije svojih stranaka, ali ovih 15 država i Američka Samoa kandidatima osiguravaju više od jedne trećine delegata.
Kako navodi Glas Amerike, glasovi super-utorka omogućiće Bajdenu i Trampu da ubrzo dobiju većinu delegata, osvoje stranačke nominacije i ponovo se susretnu na opštim izborima zakazanim za novembar.
Nekoliko država koje su glasale u super utorak dodeljuju sve svoje delegate na stranačkoj konvenciji pobedniku pojedinačnih primarnih izbora, umesto da proporcionalno dodele glasove u skladu sa rezultatima glasanja, što bi, prema Glasu Amerike, moglo da ide u korist bivšem predsedniku.
Predsednik Bajden saopštio je da su milioni Amerikanaca "jasno čuli svoj glas” i sugerisao je da glasovi u njegovu korist pokazuju da biračko telo želi "da se bori protiv ekstremnog plana Donalda Trampa da nas vrati unazad”.
Tramp je "usredsređen na sopstvenu osvetu i odmazdu“, navodi Bajden, i želi da "ukine osnovne slobode poput mogućnosti da žene same donose odluke o zdravstvenoj zaštiti“.
Tramp je u obraćanju okupljenima u letovalištu Mar-a-Lago rekao da je “ovo veličanstvena noć”.
"Ne zovu ga super utorak bez razloga. Ovo je velika i veličanstvena noć", rekao je bivši američki predsednik komentarišući rezultate.
Šta je super utorak i koliko je važan za predsedničke izbore?
Super utorak predstavlja "najbitniji dan za glasanje", kada se glasa u najvećem broju saveznih država. Interni izbori Republikanske stranke održavaju se u 15 saveznih država, u koje spadaju i najnaseljenije - Kalifornija i Teksas - ali i na teritorijama SAD, poput Američka Samoa.
Kod republikanaca se tada može osvojiti 874 od 2.429 delegata za završnu konvenciju (minimum 1.215 delegata je potrebno da bi se dobila nominacija na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji u julu).
Međutim, ni republikanci ni demokrate ne mogu da osvoje nominaciju posle "super utorka". Tramp, koji je favorit za republikansku nominaciju, sada ima 122 delegata i treba mu još 1.093 da bi došao da potrebnog "magičnog" broja od 1.215. Bajden, favorit demokrata, sada ima 206 delegata, a potrebno mu je 1.986.
(J.N./EURACTIV.rs)