Posle dva neuspela pokušaja da se održi konstitutivna sednica gradske skupštine, Beograd će ponovo odluku o tome ko će voditi grad doneti na biralištima, a kada to se za sada ne zna jer se zvanično raspisivanje očekuje u narednim danima
Beograd će na nove izbore, pala je odluka nakon što je istekao rok za formiranje vlasti posle izbora koji su održani 17. decembra 2023. godine. Posle dva neuspela pokušaja da se održi konstitutivna sednica gradske skupštine, Beograd će ponovo odluku o tome ko će voditi grad doneti na biralištima, a kada to se za sada ne zna.
U igri je nekoliko datuma, jedan je već "otpao" jer postoje i zakonski rokovi koji se moraju ispoštovati. Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa grada Beograda, izjavio je da očekuje raspisivanje izbora u narednih sedam, osam dana, nakon što se izabere predsednik Skupštine Republike Srbije, koji treba da raspiše izbore.
"Mislim da nećemo moći 21. aprila na birališta, jer to znači da bi izbori trebali da budu raspisani u sredu, taj datum je već otpao. Kada se izabere predsednik Skupštine Srbije, od tog momenta možemo da gledamo. Ja bih voleo da oni budu 28. aprila, da se održe što pre", rekao je Šapić.
Koji datumi su u igri?
Od dana raspisivanja lokalnih izbora do dana glasanja mora proći najmanje 45, a najviše 60 dana, pa to načelno znači da izbori mogu biti raspisani najranije za 21. april, a najkasnije za 26. maj. Ako bi se vladajuća većina odlučila da to bude najranije moguće, to bi značilo da što hitnije, u naredna dva ili tri dana, treba da nastavi konstituisanje Skupštine Srbije i izabere predsednika skupštine, koji bi onda raspisao izbore za 21. april.
Ako novi predsednik skupštine bude izabran 12. marta, kako su neki mediji već najavili, i ako bi on izbore raspisao odmah nakon toga, prvi mogući datum izbora bio bi 28. april, odnosno nedelja uoči prvomajskih i uskršnjih praznika.
Ko će s kim u koaliciju?
Od trenutka kada je izlazak na nove izbore postao izvestan, krenula su licitiranja ko će s kim u koaliciju, ko na zajedničku listu, a ko u više kolona. Na sednici Izvršnog odbora Gradskog odbora SPS u Beogradu istaknuto je da su spremni da na predstojećim izborima nastupe zajedno sa Srpskom naprednom strankom. Ostaje da se vidi da li će se na toj listi naći i "Zavetnici" koji u pojedinim lokalnim samoupravama već čine vlast sa SNS i SPS.
Iako još nije saopšten zvaničan stav, pojedini opozicioni lideri izrazili su stavove da bi "na izbore trebalo da izađu ujedinjeni". Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je da opozicija na nove beogradske izbore treba da izađe u formi saveza svih koji su za promene, uključujući ugledne javne ličnosti, pod uslovom da počne primena preporuka ODIHR, posebno kad je birački spisak u pitanju.
EU nadgleda, ODIHR preporuke čekaju
Od kako su završeni prethodni beogradski izbori, koalicija "Srbija protiv nasilja" je ukazivala na brojne izborne neregularnosti zbog čega je tražila ponavljanje izbora. Ova koalicija zatražila je da se pre izlaska na birališta sredi birački spisak i implementiraju sve primedbe ODIHR, ali se sada među delom političara javila sumnja da li će biti dovoljno vremena da se sve one isprave do narednog izlaska na birališta.
Konačni izveštaj ODIHR o vanrednim parlamentarnim izborima potvrdio je zabrinutost EU u vezi sa izbornim procesom u Srbiji, poručio je portparol EU Peter Stano na društvenoj mreži Iks. U dokumentu koji je objavljen navodi se da "iako su izbori tehnički dobro vođeni i biračima je ponuđen širok izbor političkih alternativa, dominirao je angažman predsednika, što je, uz sistemske prednosti vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove".
ODIHR je dao 25 preporuka Srbiji, sa ciljem da se unapredi izborni proces i da se uskladi sa obavezama u okviru OEBS-a i drugim međunarodnim obavezama. U preporukama se navodi da neophodne zakonodavne izmene treba da se iniciraju mnogo pre narednih izbora kroz inkluzivni konsultativni proces izgrađen na širokom političkom konsenzusu.
U konačnom izveštaju se ističe da je učestalost vanrednih izbora dodatno narušila poverenje javnosti u funkcionisanje demokratskih institucija, ali da su se tokom kampanje uglavnom poštovale osnovne slobode.
"Ipak, kampanja je bila poremećena oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiscima na javni sektor zaposlenih i zloupotrebama javnih resursa, a primećena je i nedovoljna zastupljenost žena", navodi se u izveštaju.
Naznačeno je i da su mediji dali prostor svim učesnicima izbora u skladu sa zakonom, ali da je većini nacionalnih emitera nedostajalo istinsko analitičko izveštavanje, što je umanjilo šanse glasača da se informišu o izborima.
Navodi se i da je izborni dan protekao glatko, ali da je obeležen brojnim proceduralnim nedostacima – uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve gužve, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja.
(J.N./EURACTIV.rs)