Proruski pobunjenici u separatističkom delu Moldavije zatražili su od predsednika Vladimira Putina da zaštiti njihov region od, kako tvrde, pretnji moldavske vlade.
Pridnjestrovlje, koje se ilegalno odvojilo od Moldavije kada se Sovjetski Savez raspao, ostalo je čvrsto u orbiti Kremlja, dok Moldavija, koja se graniči sa Ukrajinom, traži da se pridruži Evropskoj uniji.
Na specijalnom kongresu u sredu, političari u Pridnjestrovlju zatražili su od Moskve da ih zaštiti od "sve većeg pritiska Moldavije", a Kremlj je kasnije rekao da je zaštita njegovih "sunarodnika" prioritet, preneli su ruski državni mediji RIA Novosti.
Dok je kongres u početku izazvao strahove da bi Moskva mogla da nastavi sa svojim dugogodišnjim planom da destabilizuje sve prozapadniju vladu Moldavije, Moldavija je to odbacila kao "propagandu".
Šta se desilo u Pridnjestrovlju?
Sastanci Kongresa poslanika Pridnjestrovlja, model donošenja odluka iz sovjetske ere, su retki, ali često značajni. Kongres poslanika je 1990. godine stvorio Pridnjestrovlje, što je dve godine kasnije izazvalo rat između separatista koje podržava Moskva i novonastale republike Moldavije.
Nijedna zemlja zvanično ne priznaje Pridnjestrovlje, gde je Rusija decenijama imala sve manje vojno prisustvo, koje sada ima oko 1.500 vojnika.
Pre srede, poslednji sastanak Kongresa bio je 2006. godine, kada je usvojen referendum kojim se poziva na pridruživanje Rusiji. Kada su pridnjestrovski političari neočekivano najavili novi sastanak, analitičari su nagovestili da bi to moglo dovesti do novih poziva na ujedinjenje sa Rusijom. Moldavski i ukrajinski zvaničnici su umanjili značaj ove spekulacije.
Kongres se zaustavio pred ovim ekstremnim ishodom, umesto toga donevši rezoluciju kojom se apeluje na Rusiju da pruži veću "zaštitu" od moldavskih vlasti za više od 220.000 ruskih državljana u Pridnjestrovlju.
"Pridnjestrovlje će se uporno boriti za svoj identitet, prava i interese pridnjestrovskog naroda i neće odustati od njihove zaštite, uprkos bilo kakvoj uceni ili spoljnom pritisku", navodi se u rezoluciji, prenosi ruski državni medij TASS.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je "zaštita interesa stanovnika Pridnjestrovlja, naših sunarodnika, jedan od prioriteta".
Moldavske vlasti su odbacile kongres kao pokušaj da se podstakne "histerija".
"Nema opasnosti od eskalacije i destabilizacije situacije u ovom regionu naše zemlje", napisao je portparol Danijel Voda na Telegramu. "Ono što se dešava u Tiraspolju [prestonici regiona] je propagandni događaj.
U izjavi za CNN, Moldavski biro za reintegraciju rekao je da "odbacuje propagandne deklaracije Tiraspolja i podseća da pridnjestrovski region ima koristi od politike mira, bezbednosti i ekonomske integracije sa EU, koje su korisne za sve građane".
U međuvremenu, portparol američkog Stejt departmenta Met Miler rekao je u sredu da Sjedinjene Države "veoma pažljivo prate ruske akcije u Pridnjestrovlju i širu situaciju tamo".
Zašto sada kongres?
Rat Rusije u Ukrajini imao je dubok uticaj na pridnjestrovsku ekonomiju. Ukrajina je zatvorila granicu sa Pridnjestrovljem kada je počeo rat, presekavši oko četvrtine trgovine enklave. Iako i dalje dobija ruski gas besplatno, sporazum o dozvoli tranzita gasa kroz Ukrajinu ističe u decembru i nema garancija da će sporazum biti produžen.
Rat je takođe podstakao Moldaviju da pokuša da reši svoj višedecenijski sukob sa Pridnjestrovljem. Delimično kao odgovor na rat, EU je Moldaviji dodelila status kandidata u junu 2022, a u decembru 2023 dala je zeleno svetlo za početak pregovora o pridruživanju.
Iako je predsednica Moldavije Maia Sandu nagovestila da bi bila voljna da se pridruži EU bez Pridnjestrovlja, ponovno ujedinjenje bi moglo da pojednostavi proces. Nedavni blog Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir tvrdi da je "strategija Moldavije da ubrza proces tako što će otežati život koliko god je to moguće" za Pridnjestrovlje.
U tom smislu, Moldavija je u januaru neočekivano ukinula carinske olakšice za pridnjestrovske kompanije, primoravajući ih da plaćaju dažbine i Pridnjestrovlju i Moldaviji.
Dumitru Minzarari, predavač studija bezbednosti na Baltičkom odbrambenom koledžu, rekao je za CNN da je odluka Pridnjestrovlja da održi specijalni kongres "direktno izazvana” ponovnim uvođenjem carina u Moldaviji.
"Nudivši separatističkom regionu poreske olakšice, moldavska vlada je praktično finansirala postojanje separatističkog režima u Tiraspolju", rekao je Minzarari – aranžman za koji vlada više nije smatrala da mora da toleriše.
Minzarari je rekao da je spor stvorio prilike za ruske vlasti da "pecaju u nemirnim vodama".
Zašto je Rusija zainteresovana za Moldaviju?
Da je ruska invazija na Ukrajinu išla kako je planirano, zauzela bi glavni grad Kijev za nekoliko dana, a ostatak zemlje za nekoliko nedelja, prešavši preko ukrajinske obale do juga zapadnog grada Odesa u blizini Pridnjestrovlja.
Tadašnji komandant ruskog Centralnog vojnog regiona, general-major Rustam Minnekaev, rekao je da je jedan od ciljeva takozvane "specijalne vojne operacije" da se uspostavi koridor kroz južnu Ukrajinu do Pridnjestrovlja, dok Rusija nastoji da se ponovo ujedini sa svojim "sunarodnicima u inostranstvu".
Iako je Ukrajina zaustavila napredak Moskve u Hersonu, oko 350 kilometara (220 milja) od Pridnjestrovlja, analitičari su naglasili da je Rusija zadržala planove za Moldaviju.
"Kremlj nastoji da koristi Pridnjestrovlje kao posrednika koji kontroliše Rusija i koji može da se upotrebi da poremeti proces pridruživanja Moldavije EU, između ostalog", upozorio je Institut za proučavanje rata, istraživački centar sa sedištem u SAD, u prošlonedeljnom izveštaju.
(JA/EURACTIV.rs)