Pošto su 2022. spasili svoju zemlju i naciju od Rusije, Ukrajinci sada napreduju ka pobedi i članstvu u NATO i EU, piše Roman Rukomeda, ukrajinski politički analitičar u svom 79. izveštaju o invaziji Rusije na Ukrajinu.
Rusija je započela svoju masovnu vojnu agresiju na Ukrajinu pre godinu i mesec dana, nadajući se da će okupirati i kontrolisati zemlju i njen narod za samo dve ili tri nedelje. Ali sada Rusija gubi više od 1000 vojnika dnevno, boreći se da zauzme male gradove u Donbasu, poput Bahmuta, gde je zaglavljena već devet meseci.
Rusija je smanjila ofanzivne operacije na istočnu Ukrajinu u Donbasu. Međutim, svaki dan postoji potreba za nekoliko hiljada granata i specijalne municije za artiljeriju i druge sisteme, što je teško primiti, jer ih civilizovana demokratska zajednica ne proizvodi u razmerama potreba pravog rata.
Sada stoji imperativ da Ukrajina i njeni partneri obnove i modernizuju svoju vojnu industriju. Deo ovog izazova je vojna logistika. Međutim, rešenja su tu ali obuka stotina hiljada ukrajinskih vojnika i oficira za korišđenje nove opreme je mnogo komplikovanija.
Najsloženiji izazovi su psihološke prirode. Sirene za vazdušni napad, nestanak struje na nekoliko dana i nedostatak toplote i vode zimi su poznati izazovi.
Postoje i značajni pomaci u skali vrednosti ukrajinskog društva. U jednom od socioloških istraživanja sprovedenih u martu, 64% ispitanika je reklo da veruje da Ukrajina treba da pokuša da oslobodi celu svoju legitimnu i suverenu teritoriju, uključujući Krim, čak i ako postoji rizik od smanjenja podrške Zapada i rizik od dugog rata sa Rusijom.
Ljudi u Ukrajini koji su svedoci ratnih stradanja ne žele da ih prenesu na sledeću generaciju i spremni su da se bore do kraja, čak i ako će to biti mnogo duže i skuplje.
Promenio se i odnos Ukrajinaca prema EU i NATO integracijama. U januaru 2023. podrška ulasku u NATO je porasla i najveća je u istoriji, 86% Ukrajinaca bi glasalo za referendum. Većina društva čvrsto veruje da je integracija u NATO jedina prava garancija bezbednosti Ukrajine od moguće buduće ruske agresije.
Na samitu NATO u Viljnusu ove godine trebalo bi da postoji jasna vizija o tome kako će Ukrajina postati članica NATO. To će postati snažan argument za dugoročno uspostavljanje mira i bezbednosti u istočnoj Evropi.
Istovremeno, 82% Ukrajinaca smatra da prosperitet Ukrajine zavisi od ulaska zemlje u EU. Ratni šok, razumevanje problema sadašnje ukrajinske države i nivo podrške EU i NATO u ratu najbolji su argumenti za pridruživanje porodici EU.
Percepcija vremenskih linija u ukrajinskom društvu se takođe promenila. Većina ljudi ima osećaj da će rat trajati najmanje do kraja ove godine, a možda i dalje, do 2024. godine.
Mnogi Ukrajinci shvataju da će Rusija, ako izbegne vojni poraz u ovom ratu, odmah početi da se priprema za novu bitku u budućnosti.
Glavni izazov za Ukrajinu 2022. Godine, spasavanje države, nacije i zemlje, uspešno je završen. Po mom mišljenju, glavni izazov za Ukrajinu 2023. je da dobije rat sa Rusijom i obezbedi garancije budućeg mira za Ukrajinu kroz NATO integracije u kratkoj perspektivi.
Svi drugi „miroljubivi planovi" o zaustavljanju ratovanja i zamrzavanju rata su ekvivalentni pauziranju ruske agresije na Evropu i spasavanju Putinove moći u Rusiji, iako je on sada optužen kao ratni zločinac. Smatramo da će glavni izazov za Ukrajinu u 2023. takođe biti uspešno ostvaren.
(EURACTIV.rs)