ŠTA MOSKVA MISLI O EVROPSKOM PLANU ZA KOSOVO? Analitičari za EURACTIV o "crvenim linijama" i "ruskim interesima"

U trenutku kada se prema mišljenu evropskih zvaničnika nalazimo na pola puta procesa do dogovora oko implementacije sporazuma i kada Zapad žuri da reši kosovski problem, Rusija preko svog ambasadora u Srbijia Aleksandra Bocan Harčenka jasno stavlja do znanja da bez nje i Kine nema pravednog rešenja tog problema. Kako je više puta za medije izjavio ruski ambasador Bocan Harčenko, Rusija je dosledno posvećena Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN ne priznaje Kosovo i ostaje odana principu podrške Beogradu.

"Na kraju krajeva, pravedno rešenje moguće je samo uz podršku Saveta bezbednosti, uključujući podršku Rusije i Kine, kao stalnih članica. Zato mislimo da je tu temu potrebno vratiti u Savet bezbednosti“, istakao je ruski ambasador Bocan Harčenko, a preneli mediji u Srbiji.

Politički analitičar Dragomir Anđelković rekao je za EURACRTIV da ruski zvaničnici ali i medijski delatnici, tumače francusko nemački predlog o takozvanoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, negativno.

"Realno gledano taj predlog to i jeste, jer predstavlja pokušaj brutalnog nametanja Srbiji faktičnog priznanja Kosova. Ali pod udarom ruske kritike je uglavnom Zapad koji nameće pomenuti plan, a ne srpsko rukovodstvo koje pokazuje znake prevelike popustljivosti i spremnosti da prihvati dogovor koji nije povoljan za našu stranu", ističe Anđelković.

On dodaje da izgleda kao da se Rusija postavlja ambivalentno, s jedne strane konstatuje da je plan nepovoljan za Srbiju, dok s druge strane šalje signale da je suverena stvar zvanične Srbije da li će ga prihvatiti te da to neće uticati na stav Moskve prema srpskom establišmentu.

"Takva ruska pozicija je formalno gledano razumljiva, jer za Moskvu crvena linija u odnosima sa sadašnjim vlastima u Beogradu je uvođenje sankcija Rusiji, a ne stav Beograd prema kosovskom pitanju. No, posledice toga suštinski mogu da budu dvostruko nepovoljne za Rusiju. Prvo, Srbija koja bi odustala od odbrane sadašnjih kosovskih pozicija, mnogo manje bi bila upućena na Rusiju. Drugo, naglašeno nacionalno orijentisan deo srpske javnosti, koji je uvek spreman da vrši pritisak na Beograd da ostane u dobrim odnosima sa Rusijom, ozbiljno bi se razočarao u Moskvu ako se ona bude uzdržala od protivljenja planu koji mnogi u Srbiji doživljavaju kao sinonim za kosovsku kapitulaciju", objašnjava Anđelković.

Da li ruska strana sve to dubinski ne sagledava ili je suviše zaokupljena svojim aktuelnim problemima da bi strateški postupala na Balkanu, teško je reći, smatra Anđelković.

Za Dimitrija Milića političkog analitičara i programskog direktora organizacije "Novi treći svet" kada je reč o aktulenom nemačko-francuskom predlogu, Rusija se nije javno značajnije izražavala, međutim kako je kazao pojedine ruske interese je lako identifikovati.

"Vlasti u Moskvi ne vole kada se pitanje Kosova rešava bez njihovog učešća, što je slučaj od početka pregovora u Briselu do danas. S obzirom da bi prihvatanje francusko-nemačkog predloga bio dodatni iskorak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, to Rusiji ne bi odgovaralo. Kremlj ima uticaja na Srbiju kroz pitanje Kosova u Ujedinjenim nacijama i u oblasti energetike, prvenstveno uvoza prirodnog gasa, a zapadne države prošle i ove godine pokušavaju da istisnu ruski uticaj u ove dve konkretne oblasti", naglasio je Milić za EURACTIV.

On smatra da bi bez uticaja na Srbiju kroz ove oblasti, opao i opšti uticaj Rusije na ceo region Zapadnog Balkana, jer je ostatak država iz regiona uveo sankcije nakon početka rata i na te države je uticaj značajno niži.

"Iz tog razloga nemačko francuski predlog predstavlja svojevrsni vid pretnje za Moskvu, jer bi napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine značio i smanjen uticaj Moskve na Beograd. Ne bi trebalo isključiti neposredni ili posredni budući uticaj Moskve na politička zbivanja u Srbiji, kada pregovori oko predloga odmaknu dalje", istakao je Milić.

Istoričar Predrag Marković u izjavi za EURACTIV kazao je nas u "ruski zagrljaj" gura upravo Zapad. Rusija za sada bar ništa ne traži od nas. S jedne strane uzeta nam je teritorija, a Zapad bi morao da vodi računa o tome da se najveći narod na Balkanu ne oseti poniženo. Zašto se često Zapad čudi što jedan deo stanovnika Srbije više vole Rusiju nego zemlje EU?

"Iz nekoliko razloga. Primer izjave predsednika Francuske Emanuela Makrona koji je rekao da nikada nećemo ući u Evropsku uniju. Putin nasuprot tome kaže šta god hoćete mi ćemo vas podržati. I posle se čude zašto Srbi vole Putina uz sve njegove greške. Dakle, EU bi trebalo nešto konkretno da nam ponudi. Ne možete stalno da nam nudite štap jer za sada nismo dobili ni šargaperu", uporedio je Marković i podsetio na podeljeno raspoloženje oko evropskog predloga za rešenje pitanja Kosova i kazao da je EU uložila mnogo novca u Srbiju ali daleko više u Kosovo.

Za Sašu Janković, stručnjaka za ljudska i manjinska prava i bezbednost Srbija je, kada se čovek izmakne iz naše dvenoplitičke histerije i pogleda bolje, u odličnoj pregovaračkoj poziciji, ne mora da prizna nezavisnost Kosova, niti se odrekne svojih korena i nacionalnog dostojanstva, a može da pokaže konstruktivnost koja svetu u ovom momentu jako potrebna.

"Nasilno otcepljenje Kosova je argument predsedniku Rusije Putinu da i on može da otcepi delove Ukrajine. Nemačko francuski predlog iza koga su stale i EU i SAD teži sporazumnom rešenju i normalizaciji odnosa. Ne samo Zapadu, već i Srbiji potrebno je i jedno i drugo jer je u suprotnom trajni konflikt kočnica za normalan život i napredak zemlje", rekao je Janković za EURACTIV.

Na pitanje da li je za njega prihvatljivo da Kosovo postane član međunarodnih organizacija pa i UN, odgovorio je naravno i podsetio da se još od 2018. godine zalagao da Srbija predloži dogovor po tom pitanju sličan modelu nekadašnjeg SSSR-a kada su Belorusija i Ukrajina imale posebne stolice u toj organizaciji.

"To ne bi bio presedan jer su i obe Nemačke iako Zapadna nikada nije priznavala Istočnu bile članice UN. Tvrdnje da članstvo u UN automatski znači nezavisnost su netačne i u javnosti se plasiraju iz razloga političke koristi, a ne dugoročnog nacionalnog interesa.

Janković je rekao da ne zna da li bi Srbija trebalo Rusiji da uvede sankcije, ali da ako se to i dogodi Rusija nema moralno ni diplomatsko pravo da reaguje.

"Rusija je mogla da spreči sankcije prema Srbiji 90. godina ali to nije uradila. Logičan interes Rusije je da u ovom trenutku njena agresija na Ukrajinu ne bude jedina svetska tema, već da krizu distribuira na više tačaka. Srbija mora da štiti svoj, a ne ruski interes.

Ponavljam, normalizacija odnosa sa Prištinom jedan je od načina da steknemo bolju međunarodnu poziciju i time se rešimo uticaja koji nam vežu omču oko vrata", zaključio je Janković.
(EURACTIV.rs)