Intervju američkog novinara Takera Karlsona sa ruskim liderom Vladimirom Putinom bio je u centru pažnje prethodnih dana, čak i pre zvaničnog emitovanja koje se desilo kasno u četvrtak (8. februar) na društvenoj mreži Iks.
Intervju sa Vladimirom Putinom je trajao dva sata, a desničarski orjentisan novinar je razgovor bio primoran da prekine. Inače, kako Gardijan podseća, Karlson je poznat po svojim čestim kritikama podrške SAD Ukrajini, a Vladimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, nazvao je "ukrajinskim makroom" i "pacovom".
Putin je u intervjuu govorio na ruskom jeziku, a sam razgovor doticao se brojnih aktuelnosti. Veliki deo posvećen je NATO-u, ali se Putin dotakao i slučaja eksplozije na cevovodu Severnog toka. Osim toga, dvojac je razgovarao i o Ilonu Masku, a na samom kraju intervjua pričali su i o uhapšenom američkom novinaru Evanu Gershkovichu.
Ovo je nekoliko ključnih poenta iz Putinovog intervjua sa Karlsonom.
Putin nije završio sa ratovanjem
Ruski lider Vladimir Putin rekao je u intervjuu da nema smisla pomagati Ukrajini sa više novca i oružja.
"Ako zaista želite da prestane rat, morate prestati sa snabdevanjem oružjem. Biće gotovo za nekoliko nedelja. To je to", rekao je Putin i dodao da je na SAD da kažu Ukrajini da sedne za pregovarački sto.
Ali to zapravo nije potpuna priča, kao što je sam Putin jasno rekao u dva upečatljiva odgovora na novinarska dodatna pitanja.
Prvo, upitan da li je Rusija postigla svoje ratne ciljeve, Putin je rekao:
"Ne. Još nismo postigli svoje ciljeve jer je jedan od njih denacifikacija: zabrana različitih neonacističkih pokreta", rekao je Putin.
Tvrdnja da Rusija nastoji da denacifikuje Ukrajinu se naširoko smatra šifrom za smenu demokratski izabranog predsednika zemlje, Vladimira Zelenskog. Kako je dodao, "moramo da se otarasimo tih ljudi" za koje je tvrdi da "podržavaju" nacizam.
Drugo, kada je Karlson upitao da li bi Putin "bio zadovoljan teritorijom koju sada imaju", ruski lider je odbio da odgovori, vraćajući se na svoju tačku o denacifikaciji i insistirajući da još nije završio odgovor na prethodno pitanje.
Putin objasnio "istoriju Ukrajine"
"Vaše osnovno obrazovanje je bilo iz istorije, koliko sam razumeo? Ako nemate ništa protiv, odvojiću samo trideset sekundi, ili jedan minut, da vam dam malo istorijske pozadine".
Tako je Vladimir Putin, govoreći preko prevodioca, započeo ono što se ispostavilo kao skoro 30-minutno predavanje o isprepletenoj istoriji Rusije i Ukrajine.
Počevši od izbora princa Rjurika na presto Novgoroda 862. godine nove ere, on je opisao kako su uzastopne imperije, uključujući Sovjetski Savez, oblikovale moderne granice Ukrajine prenoseći zemlju iz Poljske, Mađarske, Rumunije i Krima.
"Dakle", zaključio je Putin, "imamo sve razloge da potvrdimo da je Ukrajina veštačka država koja je oblikovana po Staljinovoj volji".
Karlson se brzo povukao, pitajući predsednika da li misli da Mađarska ima pravo da uzme svoju zemlju od Ukrajine, ili da druge nacije imaju pravo da se vrate na svoje granice iz 17. veka.
Posle duže pauze, Putin je odgovorio da nije siguran – ali da bi, s obzirom na prirodu Staljinovog represivnog režima, bilo "razumljivo" da pokušaju.
Zatim je ispričao ličnu anegdotu o putovanju kroz Sovjetski Savez početkom 1980-ih i susretu sa mađarskim Ukrajincima, koji su još uvek govorili mađarski i smatrali se Mađarima.
Barem, pojasnio je, on nikada nije u lice rekao mađarskom predsedniku Viktoru Orbanu da može da pripoji bilo koji deo Ukrajine.
Rusija u NATO-u
On je u intervjuu ispričao kako je pokušao, zajedno sa američkim kolegama, da reši bezbednosne probleme i prisetio se sastanka sa američkim predsednikom Bilom Klintonom 2000. godine u Kremlju.
"Postavio sam mu pitanje: Slušaj, Bile, šta misliš, ako bi Rusija pokrenula pitanje ulaska u NATO, da li misliš da bi to bilo moguće? Iznenada je rekao: Znaš, to je interesantno, ja mislim da. Uveče, kada smo se sreli na večeri, rekao je: Znate, razgovarao sam sa svojim ljudima, sa svojim timom - ne, to je sada nemoguće, preneo je sadržaj razgovora predsednik Ruske Federacije.
Ocenio je da bi, da je tada Klinton potvrdno odgovorio, proces zbližavanja počeo i da bi se na kraju ulazak Rusije u NATO mogao desiti da je Moskva videla iskrenu želju partnera da to urade.
"Pitali ste da li osećam gorčinu od odgovora. Ne, to nije gorčina, to je samo konstatacija činjenice. Mi nismo mlada i mladoženja, gorčina, ogorčenost nisu supstance koje prate takve slučajeve. Mi smo shvatili da nas tamo ne čekaju, to je sve, rekao je Putin odgovarajući na pitanje zašto je, po njegovom mišljenju, Zapad tada odgurnuo Rusiju.
Situacija Severni tok
Predsednik Rusije smatra da su Sjedinjene Američke Države raznele gasovod Severni tok i dodaje da je celom svetu jasno šta se dogodilo u tom slučaju.
"U ovom slučaju ne treba da gledamo samo one koji su zainteresovani za tako nešto, već i one koji imaju mogućnost da to urade, jer može da bude dosta onih koji su zainteresovani, ali nisu svi oni sposobni da se spuste na dno Baltičkog mora i izvedu ovu eksploziju. Te dve komponente bi trebalo da budu povezane. Ko je zainteresovan i ko je sposoban", rekao je Putin.
Na pitanje američkog novinara zašto ne iznese dokaze o tome i time "odnese pobedu u propagandnom ratu", ruski predsednik je poručio da je u propagandnom ratu "veoma teško pobediti SAD, zato što Amerika kontroliše sve svetske i mnoge evropske medije".
"Krajnji korisnici najvećih evropskih medija su američke finansijske institucije. Zar vi to ne znate? Dakle, moguće je uključiti se u ovaj posao, ali to je, da tako kažem, skupo. Možemo jednostavno da ukažemo na naše izvore informacija, ali nećemo postići rezultate. Celom svetu je jasno šta se tada dogodilo. Čak i američki analitičari direktno govore o tome. To je istina", rekao je Putin.
Putin tvrdi da je Boris Džonson oborio mirovne pokušaje
Tokom intervjua, Putin je insistirao da je Rusija voljna da pregovara i da su Ukrajina i SAD, a ne zemlja koja je napala Ukrajinu, glavna prepreka miru.
Kao deo toga, on se osvrnuo na dugogodišnje izveštaje u ukrajinskim i drugim medijima da je potencijalni mirovni sporazum u aprilu 2022. poništio tadašnji britanski premijer Boris Džonson.
"[Zelenski] je stavio svoj potpis, a onda je i sam rekao: ‘Mi smo bili spremni da to potpišemo i rat bi odavno bio gotov’. Međutim, premijer Džonson je došao da nas odgovori od toga i propustili smo tu šansu", rekao je Putin.
"Gde je sada gospodin Džonson? A rat se nastavlja".
Sam Džonson je demantovao te tvrdnje, nazivajući ih "totalnom besmislicom" i "ruskom propagandom".
Nema planova za oslobađanje zatvorenog američkog novinara
Karlsonov intervju sa Putinom ponudio je tračak nade za Evana Gerškovića, američkog novinara The Wall Street Journal-a koji je skoro godinu dana u zatvoru u Rusiji pod optužbom za špijunažu.
"Želim da vas pitam direktno", rekao je Karlson, "ne ulazeći u detalje onoga što se dogodilo, da li biste u znak vaše pristojnosti bili voljni da ga pustite, a mi ćemo ga vratiti u Sjedinjene Države?"
Posle duge pauze i teškog uzdaha, Putin je to odbio. Tvrdio je da je Geršković "uhvaćen na licu mesta" kako je primao poverljive informacije "i to prikriveno".
Takođe je sugerisao da je Gerškovič "radio za američke specijalne službe" i da je "suštinski kontrolisan od strane američkih vlasti".
The Wall Street Journal je insistirao da je Gerškovič nevin i da su njegove aktivnosti striktno potpadale pod okrilje legitimnog novinarstva.
Karlson, kolega novinar, je ipak delovao bar donekle saosećajan.
"Ovo očigledno nije špijunaža, on je dete. I možda je na neki način kršio vaše zakone, ali nije super-špijun”.
Karlson je pokušao da progura različite laganije teme, ali bez uspeha
Jedna upečatljiva strana intervjua bila je to koliko je često Karlson, koga je Fox News prošle godine otpustio zbog brojnih optužbi za netrpeljivost i obmanjujuće novinarstvo, iskoristio priliku da progura svoj posebni hobi - konje.
Suočen sa manje-više jedinstvenom prilikom da se suoči sa jednim od najmoćnijih ljudi na svetu, koji je odgovoran za pokretanje jednog od najkrvavijih sukoba na evropskom tlu u poslednjih nekoliko decenija, Karlson je odlučio da pita Putina o tome da li je on bio "hrišćanski vođa" – i druge teme bliske Karlsonu.
"Da li vidite natprirodno na delu dok gledate šta se dešava u svetu sada? Vidite li Boga na delu? Da li ikada pomislite u sebi, 'ovo su sile koje nisu ljudske'?"
Posle pauze, Putin je odgovorio: "Ne, da budem iskren. Ne mislim tako".
U dve tačke, Karlson – dugogodišnji sinoskeptik – pitao je Putina o rastućoj opasnosti Kine po SAD i druge zemlje, na primer da li je zabrinut da zemljama u razvoju "dominira" kineski uticaj.
"Čuli smo ove bauške priče ranije", rekao je Putin. "Kineska spoljna politika nije agresivna; njena ideja je uvek da traži kompromis... na vašu je štetu, gospodine Taker, što ograničavate saradnju sa Kinom”.
Karlson je takođe često tražio saglasnost Putina o njegovom uverenju da SAD i druge zemlje više ne kontrolišu izabrani političari, već duboka državna birokratija, ili da Ukrajinu efektivno kontrolišu strani interesi.
Barem na jednoj od ovih tema, Putin je bio ekspanzivan: pretnja veštačke inteligencije i mogućnost korišćenja tehnologije za stvaranje novog oblika čovečanstva.
"Zbog genetskih istraživanja sada je moguće stvoriti nadčoveka: specijalizovano ljudsko biće, genetski modifikovanog sportistu, naučnika, vojnog čoveka...
"Doći će vreme da se postigne međunarodni dogovor o tome kako da se te stvari regulišu”.
Intervju s Putinom za devet sati imao više od 70 miliona pregleda
Intervju koji je ruski predsednik Vladimir Putin dao američkim novinaru Takeru Karlsonu na društvenoj mreži X imao je više od 70 miliona pregleda za oko devet sati od emitovanja.
Broj repostova je veći od 192.000, a više od 593.000 ljudi ga je već lajkovalo, prenosi RIA Novosti.
Agencija navodi da intervju takođe ima više od 3,1 miliona pregleda na Jutjubu.
Karlson je intervju sa Putinom objavio noćas, a reč je o prvom intervjuu ruskog predsednika za zapadne medije od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
(JA/EURACTIV.rs)