S obzirom da SAD i dalje ne uspevaju da deblokiraju pomoć Ukrajini, nemački kancelar Olaf Šolc je naglasio da i Brisel i Vašington moraju da učine više da bi poslali “veoma jasan signal“ ruskom lideru Vladimiru Putinu.
Uoči svog odlaska u Vašington, nemački kancelar Olaf Šolc je ponovo naglasio hitnost podržavanja i jačanja podrške Ukrajini u njenim odbrambenim naporima protiv ruskog agresorskog rata.
Dok su lideri EU prošle nedelje otključali dugoročni paket finansiranja Kijeva od 50 milijardi evra, dvostranački dogovor SAD o pomoći Ukrajini juče nije uspeo da dobije dovoljnu podršku republikanskih senatora, produžavajući blokadu koja nastavlja da sputava najvećeg ukrajinskog donatora.
"Sada je trenutak da pošaljemo veoma jasan signal (...) ruskom predsedniku da ne može da računa da će naša podrška oslabiti", rekao je Šolc novinarima u Berlinu.
Evropa i Amerika bi "morale da nađu način da zajedno urade više", naglasio je on, ističući da "ono što je predviđeno u Evropi i rezolucijama američkog Kongresa još uvek nije dovoljno".
On je dodao da je "u igri način na koji Evropa, ali i Sjedinjene Američke Države mogu da stabilizuju svoju podršku Ukrajini".
To je poruka koju će izneti poslanicima iz Predstavničkog doma i Senata, zakazanu za večeras.
Iako tačan spisak prisutnih nije potvrđen, pozvani su čelnici oba Kongresa, kao i glavni poslanici spoljne i odbrambene politike.
Očekuje se da će Šolc na sastanku sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u petak naglasiti hitnost situacije i ublažiti zabrinutost SAD da će podneti najveći teret, rekao je visoki vladin zvaničnik.
Nemačka "ne bi trebalo da precenjuje [svoj] uticaj u Vašingtonu", ukazujući na domaće pregovaranje iza blokade, rekli su oni na pitanje portala Euractiv.com.
"Verujem da ono što možemo da uradimo tokom ove posete je da još jednom istaknemo veliku neophodnost nastavka vojne podrške Ukrajini", rekao je zvaničnik.
Šolc bi američkim kolegama stavio do znanja da ne stoje sami uz nju, već da mi Evropljani činimo svoj deo posla i da to vidimo kao zajednički transatlantski izazov", rekli su oni.
Trampov potencijalni povratak
Ranije je Šolc takođe okupljao evropske zemlje da doprinesu više vojnoj pomoći – iako je bilo poziva i samog Šolca da Ukrajini obezbedi nemačke rakete Taurus, čemu je do sada bio nesklon.
Potencijalni povratak bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa na funkciju veliki je teret tokom njegove posete, jer bi mogao imati odlučujuće posledice po podršku Ukrajini.
Ukoliko Bajdenova ponuda za reizbor ne uspe u novembru, ovo putovanje bi moglo biti među poslednjim Šolcovim bilateralnim sastancima sa Bajdenom.
Tramp je ranije kritikovao američku podršku Ukrajini, obećavši prošle godine da će okončati rat "u jednom danu, 24 sata" ako bude bio izabran.
Prioritet koji je kancelar dao ovoj prilici za blisku koordinaciju sa Bajdenom uoči američke predizborne kampanje postao je evidentan iz Šolcovog rasporeda, koji daje prednost dodatnom vremenu za razgovore sa američkim predsednikom u odnosu na završnu izjavu za štampu, koja još uvek nije potvrđena.
Osim koordinacije o pomoći Ukrajini, Šolc i Bajden će takođe razgovarati o predstojećem samitu NATO-a u julu.
Štaviše, visoki zvaničnik očekivuje da će napeta situacija na Bliskom istoku i napredak ka rešenju sa dve države – koje podržavaju i Amerika i Nemačka – takođe igrati ulogu.
(JA/EURACTIV.rs)