Visoki činovnik policije koga su uhapsile bugarske specijalne službe zbog sumnje da je špijunirao za Rusiju, izvozio je u Kremlj osetljive informacije iz agencija EU i drugih evropskih zemalja, saopštilo je u utorak bugarsko tužilaštvo
Bugarske vlasti su do sada odbijale da daju informacije o tome koje su druge zemlje i agencije EU pogođene curenjem informacija.
„Optuženi činovnik Ministarstva unutrašnjih poslova osumnjičen je da se stavio u službu strane države kojoj bi služio kao špijun", rekao je u utorak glavni tužilac u slučaju špijunaže, Angel Kanev.
Uhapšeni policajac je bio deo Odeljenja za međunarodnu saradnju i projekte Generalnog direktorata za borbu protiv organizovanog kriminala (GDBOP).
Ovo je specijalizovana policijska struktura u Bugarskoj za borbu protiv teškog unutrašnjeg i transnacionalnog kriminala. Policajac je imao direktan pristup razmeni podataka sa partnerskim službama.
Bugarsko tužilaštvo ima podatke koje je on dugo razmenjivao sa predstavnicima ruskih specijalnih službi.
„On je pružio informacije koje su pripremile bugarske službe i agencije, kao i informacije partnerskih struktura iz EU", rekao je tužilac Kanev.
On je rekao da je u toku ispitivanje svedoka i da se prikupljaju dodatni dokazi.
Zamenik predsednika bugarske kontraobaveštajne službe SANS, Petar Petrov rekao je da je istraga počela u leto prošle godine. Istražitelji su pronašli i kontraobaveštajca koji je bio u kontaktu sa policajcem optuženim za rusku špijunažu.
„Protiv osumnjičenog kontraobaveštajca preduzete su mere kako ne bi došlo do daljeg curenja informacija", rekao je Petrov.
Izvori Euractiva u tužilaštvu tvrde da je uhapšeni policajac sa svog zvaničnog mejla poslao zvanične informacije ruskom državljaninu koji je ranije radio kao diplomata u Bugarskoj, ali je proglašen personom non grata zbog špijunaže.
„Pomoć" Rusu je ponudio i sam policajac, prema nezvaničnim informacijama o istrazi do kojih je došao Euractiv.
Upozorenje bugarskim vlastima o sumnjivim aktivnostima visokog policajca stiglo je iz partnerske službe EU-NATO.
Bugarska se smatra zemljom visokog rizika za bezbednost istočnog krila NATO-a zbog svojih starih institucionalnih veza sa Rusijom iz doba SSSR-a.
Tokom protekle dve godine, bivša vlada Kirila Petkova i sadašnja vlada Nikolaja Denkova namerno su radile na smanjenju neformalne zavisnosti zemlje od Kremlja.
Početkom 2021. u Sofiji je uhapšeno nekoliko ljudi pod sumnjom da su umešani u prorusku špijunsku grupu. Za vođu je imenovan bivši vojni obaveštajac Ivan Iliev, koga su istražitelji nazvali „Rezident".
Među privedenima su bili i aktivni pripadnici Ministarstva odbrane, pa je istragu vodilo vojno tužilaštvo, sumnjajući da su optuženi za špijunažu izvezli podatke o novim lovcima F-16 Blok 70 koje je Bugarska naručila iz SAD. Ovi lovci dele tehnologiju sa stelt lovcem F-35.
U junu 2022. Bugarska je proterala 70 službenika ruske ambasade koji su proglašeni personama non grata.
Takođe, Bugarska je te iste godine objavila da istražuje zaposlene u svojoj Državnoj agenciji za nacionalnu bezbednost zbog špijuniranja u ime Rusije.
Najpoznatiji slučaj špijunaže koji je bugarsko tužilaštvo iznelo pred sud je slučaj lidera političkog pokreta „rusofili" Nikolaja Malinova, koji je optužen da je špijunirao za Rusiju u zamenu za novac.
Malinov je odlikovan Putinovim Ordenom prijateljstva, ruskim ordenom koji mu je Vladimir Putin uručio u jesen 2021.
Prošlog februara, SAD su ga sankcionisale prema Globalnom zakonu Magnitskog.
Suđenje Malinovu za špijunažu je u ranoj fazi, a presuda još nije doneta.
(M.A./EURACTIV.rs)