Iako je cilj posete Gabrijela Atala Olafu Šolcu bio da se prodube veze ovih zemalja, sastanak je otkrio duboka neslaganja oko trgovinskog sporazuma EU - Merkosur
Ovo je bila prva Atalovu zvanična poseta nakon što je nedavno imenovan za premijera, a kako je kazao, putovanje je bilo sa ciljem isticanja „važnosti francusko-nemačkog prijateljstva".
Dva lidera razgovarala su o raznim političkim pitanjima, uključujući Ukrajinu, ekonomsku konkurentnost bloka i migracije. Razmena je bila „bogata, gusta i direktna", rekao je Attal.
Ovaj sastanak dolazi samo nekoliko meseci pre zvanične državne posete predsednika Emanuela Makrona u maju, a u to vreme francusko-nemački tandem prati zabrinutost posmatrača da se ne usaglašavaju oko ključnih stvari.
U oktobru su se francuska i nemačka vlada sastale na istorijskom dvodnevnom sastanku u Hamburgu kako bi dvojcu, koji Francuzi zovu „par", podržali da repe nesuglasice oko energije, industrije i odbrambene politike.
"Veze između Nemačke i Francuske su više nego ikada zasnovane na „spremnosti da se zajedno gradi saradnja, da razgovaramo kako bismo bolje razumeli jedni druge", objasnio je Atal, bez obzira na nesuglasice koje imaju.
Obe zemlje „ujedinjuje veoma posebna veza", istakao je Olaf Šolc.
Slažemo se da se ne slažemo
Poseta je, međutim, pokazala da su značajna neslaganja ipak ostala, uključujući pitanje trgovinskog sporazuma EU-Merkosur.
Dogovor, na kome se radi od 1999. i za koji se smatra da je najveći trgovinski sporazum ikada u pregovorima, našao se u unakrsnoj vatri protesta poljoprivrednika koji su potresli EU poslednjih nedelja jer su farmeri pozivali na okončanje „nelojalne konkurencije " sa uvozom iz zemalja koje nisu članice EU.
Tu su izražena neslaganja dve zemlje.
„Bilo bi nam bolje da finaliziramo ove pregovore", rekao je Šolc na konferenciji za novinare, hvaleći trgovinski alat EU kao „geostrateški".
Atal je rekao "moram priznati da se ne slažemo jer sporazum sa Merkosurom do danas ne sadrži klauzule o ogledalu, mehanizam kroz koji se društveni i ekološki propisi primenjuju na sve potpisnike sporazuma, i što je dugogodišnji Makronov zahtev".
Što se tiče pitanja odbrane, lideri su optimistični u pogledu razvoja budućeg borbenog vazdušnog sistema (FCAS), evropskog programa borbenih aviona koji razvijaju francuska Dassault Aviation, nemački Erbas i španski Indra Sistemas, i jednog od najvećih kolaborativnih projekata naoružavanja na kontinentu.
Ovaj projekat je godinama mirovao usred borbe za svaku industriju i udela zemalja u njemu.
(M.A./EURACTIV.rs)