Tokom protekle dve godine, veze Budimpešte sa Rusijom postale su važna tema u krugovima evropskih čelnika.
Dok se evropski lideri spremaju za svoju najveću borbu sa Budimpeštom i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom do sada oko četvorogodišnjeg paketa finansijske pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra, mnoge diplomate EU veruju da će to biti ključni trenutak.
Orban je u protekle dve godine obustavio pregovore Ukrajine o članstvu sa EU, usporio sankcije Zapada, opstruirao sporazume o finansijskoj i vojnoj pomoći, ometao put Švedske u NATO i doveo u sumnju sposobnost Ukrajine da pobedi Rusiju.
Kada je u decembru napustio prostoriju kako bi dozvolio pregovor o pridruživanju Ukrajine, začuo se zajednički uzdah olakšanja.
Tokom proteklih nedelja, EU je postala odlučna da potpiše kritični sporazum, sa ili bez Budimpešte, i intenzivno je pregovarala sa mađarskim zvaničnicima uoči samita u četvrtak.
Ako se jednoglasnost pokaže nemogućim, kao poslednje sredstvo, lideri 26 su sve spremniji da rade oko Mađarske i pristanu na finansiranje izvan formalnih struktura EU.
Nezavisno od ishoda samita, ovo bi Orbana načinilo sve izolovanijim.
Teške teme
U tri mandata, mađarski premijer se borio sa Briselom i postepeno se približavao pozicijama Moskve. Zatim je usledila ruska invazija na Ukrajinu, gde je Budimpešta postala najslabija karika u odgovoru Zapada.
Neke zemlje članice EU takođe doživljavaju neprijatnosti zbog toga što je Mađarska prisutna u određenim formatima, izjavilo je nekoliko diplomata EU za Euractiv.
"Sve više država članica postaje neprijatno da razgovaraju o bezbednosti i drugim važnim pitanjima na sastancima EU ili NATO-a", rekao je visoki diplomata EU za Euractiv.
"Položaj Mađarske i otvoreno slaganje sa Rusijom, Kinom, Iranom i Severnom Korejom o mnogim suštinskim temama je kao ’slon u sobi‘", rekli su oni.
Ovo bi išlo do te mere da evropske zemlje koje su već oprezne prema Rusiji postaju sve opreznije u razgovoru o taktikama u većoj sali za sastanke, prema rečima nekoliko diplomata koji su razgovarali sa Euractiv-om pod uslovom jednoglasnosti.
Raspoloženje se posebno promenilo nakon Orbanovog rukovanja sa Putinom pred kamerama, gde je prvi rekao drugom da "Mađarska nikada nije pokušavala da se suoči sa Rusijom. Tačnije, suprotno: Mađarska je uvek težila izgradnji i širenju najbolje komunikacije”.
"To nije samo shvaćeno kao podrivanje jedinstvene podrške bloka Ukrajini, već je mnogim evropskim diplomatama palo na pamet da to ugrožava evropski konsenzus – niste mogli da se oslobodite slike iz glave ni na jednom sastanku posle", rekao je drugi diplomata EU.
Izvan EU, ovo je postalo očigledno kada je Orban odbacio prošlogodišnji sastanak u Varšavi sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i ostalim liderima bukureštanske devetke – koji čine istočni blok NATO-a – nakon što je insistirao da je bivši američki predsednik Donald Tramp jedina osoba koja je mogla da posreduje u miru sa predsednikom Rusije Vladimir Putin.
"Bilo je zanimljivo videti kako se promenila atmosfera u prostoriji, kada ga je zamenio predsednik zemlje", rekao je za Euractiv treći evropski diplomata koji je učestvovao na sastanku.
"To je korespondiralo sa činjenicom da se na nižim nivoima formata [B9] o nekim stvarima više nije tako otvoreno razgovaralo, a neki članovi su počeli da traže opcije da razgovaraju o pitanjima privatnije, u alternativnim formatima", dodali su.
Autoritarne romanse
"Orban kao autoritaran lider je stalno pod kritikama iz Brisela; potrebna mu je protivteža", rekao je za Euractiv Boris Bondarev, ruski diplomata i bivši član ruske delegacije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, koji je prebegao nakon invazije na Ukrajinu u punom obimu.
„Putin je upravo takva idealna protivteža, koji je i sam zainteresovan za Orbana kao evropskog saveznika, a u isto vreme nije u poziciji da previše upropasti život Budimpešte", rekao je Bondarev.
Bondarev je rekao da veruje da bi u okviru postojećih odnosa Kremlj teoretski mogao da traži od Budimpešte da se poigra, da odugovlači sa vremenom.
"Zašto ne, uvek možete pitati", rekao je Bondarev.
Dok se Orban na kraju uvek usaglasi sa EU i NATO-om, oni pokušavaju da kapitalizuju, barem u smislu propagande.
"Orban ne želi probleme iz Vašingtona i Brisela, tako da ne prelazi granicu", rekao je penzionisani ruski diplomata za Euractiv.com, koji je pristao je da govori samo pod uslovom anonimnosti jer je rusko ministarstvo spoljnih poslova savetovalo da se ne komentariše za strane medije.
"Međutim, ono što on radi sasvim je u skladu sa ruskim interesima, svakako interesima ruske propagande: gle, oni tamo nemaju jedinstvo, imaju nesuglasice, pa čak i u Evropi ima razumnih ljudi i biće sve više i više, i sve u ovom duhu, što pričaju sa naših TV ekrana", dodali su.
"U isto vreme, Mađarska želi da izvuče ustupke od NATO-a", rekao je bivši zvaničnik EU.
"Oni žele da pokaže Moskvi i Pekingu da su još uvek sposobni da im pruže neku vrstu usluge – da je u stanju da ponekad, ako želi, može da blokira put i zaglavi EU, da može da izvrši pritisak i zaustavi procese", kaže Rudolf Berkes, politički analitičar u organizaciji Political Capital u Budimpešti rekao je za Euractiv.
"Ovo je jedan od najvažnijih aspekata Mađarske ispred Kine i Rusije – jer, budimo iskreni, Mađarska nema mnogo resursa, ogromnu ekonomiju ili visokokvalifikovanu radnu snagu, jedini vredan aspekt Mađarske koji može da ponudi barem iz perspektive dizajna je njegova sposobnost da utiče na politike unutar EU i NATO-a", dodao je Berkes.
Sankcije Rusiji protiv energetske zavisnosti
Uz duboke ekonomske veze sa Moskvom, posebno u energetskom sektoru, sankcije su bile bolna tačka između Budimpešte i Brisela u pregovorima o raznim rundama sankcija koje je EU sprovela protiv Rusije od invazije Moskve na Ukrajinu u februaru 2022.
Do tada, Mađarska je bila i ostaje jedan od vodećih energetskih partnera Rusije u Evropi, uključujući gas i naftu, kao i izgradnju novih nuklearnih elektrana uz pomoć moskovske državne kompanije za nuklearnu energiju Rosatom.
Nijedan od najnovijih pakte asankcija EU protiv Rusije do sada nije mogao da uključi ograničenja nuklearne energije, uglavnom zbog protivljenja Mađarske.
Orban je rekao da će staviti veto na sve takve sankcije protiv ruskog nuklearnog sektora jer se njegova zemlja oslanja na rusko nuklearno gorivo.
Pošto zemlje članice EU trenutno pregovaraju o trinaestoj rundi sankcija, Budimpešta je još jednom upozorila da energetski sektor smatraju crvenom linijom.
"Mađarska neće podržati takve sankcije" ako se uključi nuklearna energija, rekao je prošle nedelje ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
"Budimpešta ne misli da će im Evropa pomoći ako bude potrebno. Zato će se boriti za rusku naftu i gas do poslednjeg mogućeg trenutka – to je zavisnost, to nije usluga", rekao je bivši zvaničnik EU iz centralne Evrope.
To je više obostrano korisna saradnja nego zavisnost Budimpešte od Moskve, rekao je za Euractiv Sergej Vakulenko, ruski nezavisni energetski analitičar sa sedištem u Bonu i nerezidentni naučnik u Carnegie Russia Eurasia Centru.
"Zavisni" nije tačan izraz, više se radi o tome da [Budimpešta] ima koristi od Moskve", rekao je Vakulenko.
I to bi verovatno i dalje bio slučaj čak i da se Orban ne bavi proruskim aktivizmom, mogao bi biti kao Austrija, na primer. Austrija nije posebno naklonjena Rusiji, već je jednostavno blagonaklona, ali ima svoje prednosti zbog gasa i Rajfajzen (Banke)", rekao je Vakulenko.
Energetici su zaista poseban interes za Budimpeštu, to je važan stub u odnosima, rekao je gore citirani ruski diplomata.
"Ali energija nije jedini faktor koji određuje ovaj odnos, jer Mađarska nije jedina zemlja sa značajnim interesima za ruske isporuke. Ali tamo gde su drugi ćutali, Mađarska je zauzela poseban stav", dodao je ruski diplomata.
Budimpešta bez sumnje "koristi rusku kartu u pregovorima sa Briselom", rekao je ruski diplomata.
(JA/EURACTIV.rs)