Novoimenovani premijer Francuske Gabrijel Atal obećao je da će smanjiti birokratiju i regulatorno opterećenje u govoru u Narodnoj skupštini u utorak (30. januara), pridruživši se rastućem pozivu širom EU da se smanji birokratija.
Upiranje prstom u opterećujuće stvaranje normi bilo je u središtu zabrinutosti farmera u Francuskoj i širom kontinenta, dok kamioni i traktori izlaze na ulice tražeći radikalne promene – ali se dotiče i svih aspekata francuske ekonomije.
"Procenjuje se da svake godine gubimo 60 milijardi evra zbog regulatornih složenosti u našem svakodnevnom životu", rekao je Atal u svom govoru o "opštoj politici" u utorak.
Tajming govora je uobičajen za svakog novoimenovanog premijera u Francuskoj – vreme kada oni iznose svoje velike političke vizije za godine koje dolaze. Nakon toga sledi debata sa drugim političkim snagama, ali u ovom slučaju nije okončana glasanjem o poverenju.
Među gomilom predloga politike o reformama tržišta rada, platama, poboljšanim javnim službama, obrazovanju i javnom redu, Atal je istakao "debirokratizaciju" – neologizam koji znači smanjenje birokratije – da bi pomogao "srednjoj klasi" da bolje prođe .
"Širom naše zemlje, Francuzi mi govore kako ih regulativa tlači, ograničava, sprečava da rade stvari i da idu napred", rekao je Atal.
"Kada investitor želi da pokrene [industrijski] projekat u Evropi, jedna stvar je očigledna: u Francuskoj je potrebno u proseku 17 meseci da se pokrene. U Nemačkoj je to upola manje. Ovo ne može dalje!"
Premijer je odmah obećao da će "debirokratizovati Francusku". On je najavio poljoprivrednu regulaciju još prošle nedelje, ali je sada najavio da će ih biti još.
Nije prvi put
Ovo nije prvi put da francuska vlada pokušava da smanji birokratiju.
Bruno Le Mer, zadužen za ekonomiju i finansije, najavio je krajem prošle godine da će progurati zakon o "administrativnom pojednostavljenju". Predsednik Emanuel Makron je takođe rekao na konferenciji za novinare ranije ovog meseca da želi da se birokratija pojednostavi – i da se nestane tamo gde je to moguće.
U maju prošle godine, Makron je bio prvi koji je govorio o "evropskoj regulatornoj pauzi" kako bi kompanijama dala prostora za disanje u pogledu novih propisa o Zelenom dogovoru.
Birokratija – briga EU
Takve tvrdnje, koje se u velikoj meri pojavljuju kao vladina zvezda vodilja u nadolazećem kreiranju politike, u skladu su sa rastućom zabrinutošću EU da norme, posebno one koje se odnose na sveobuhvatni zakonski paket Zelenog dogovora za životnu sredinu, ometaju građane i preduzeća EU.
U manifestu Evropske narodne partije desnog centra (EPP), koji je Euractiv video prošle nedelje, kaže se da će ta stranka raditi na "smanjenju stare birokratije uvođenjem principa '1 u, 2 va'" sa opštim ciljem smanjenja regulatornog opterećenja za trećinu, kroz konkretan akcioni plan".
Isto važi i za ALDE liberale EU, čiji su ciljevi kampanje da "smanje administrativna opterećenja i birokratiju prateći jednostavan princip 'jedno tržište, jedno pravilo'".
Nemački liberali i konzervativci se takođe bore oko toga ko će najefikasnije smanjiti birokratiju, u nadi da će to poslati prave izborne signale poljoprivrednicima i radničkoj klasi.
"Polovina birokratije koja teško leži na ramenima naših kompanija dolazi iz EU", rekao je Rajnhard Houben, govornik za ekonomska pitanja liberalne nemačke stranke FDP, za Euractiv.com ranije ovog meseca, dok konzervativna CSU govori o reviziji Zelenog dogovora u "Ekonomski dogovor".
Žozefin Staron, šef istraživanja u Sinopsia, think tank-u, rekla je za Euractiv.com da su "norme za zaštitu životne sredine potrebne, ali su uvedene tako brzo, bez finansijske podrške, da su postale izvor zabrinutosti".
"Neki propisi EU ne prave dovoljno jasne razlike između različitih veličina kompanija", upozorila je ona, ističući da velike kompanije imaju namenske regulatorne usluge i usluge usklađivanja, koje manje kompanije ne mogu da priušte, ali su regulatorni zahtevi isti.
(JA/EURACTIV.rs)