Miroslav Lajčak o sastanku u Ohridu, formiranju ZSO i činjenici da će Balkan biti bezbedan samo u Evropi.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je, gostujući u emisiji "Oko", da je balkan bezbedan samo u EU i da se ne nude kapitulacije i ultimatumi, već alternative u pokušaju da se pronađe "win-win" scenario za Kosovo. Lajčak je dva dana boravio u Beogradu gde je razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a prethodne nedelje bio je u Prištini gde je razgovarao sa premijerom privremenih prištinskih institucija, Aljbinom Kurtijem.
"Imali smo sastanak 27. februara u Briselu i tamo je dogovoreno da nema više potrebe da se razgovara o tekstu našeg predloga koji je postao javan na sajtu EU. Međutim, da bi se taj tekst ostvario mi moramo da se dogovorimo o pravilima - koji je redosled koraka, ko šta treba da uradi i kada. Nivo poverenja između dve strane je nizak i jedna i druga strana traže garancije. To mi je cilj razgovora sa predsednikom Vučićem", napomenuo je Lajčak.
Formiranje Zajednice srpskih opština "mora da se desi" i predloženo je 15 postojećih evropskih modela, ali u vidu inspiracije, ne alternative, podvukao je on.
"Znamo da je to bilo dogovoreno 2013. godine, ali se nije desilo. Ovog puta mora da se desi i to na osnovu onog što je dogovoreno 2013, odnosno 2015. godine. Mi smo predložili 15 postojećih evropskih modela kao inspiraciju. Ne kao alternativu. Možda sporazumi iz 2013. odnosno 2015. godine neće dati odgovore na sva pitanja. Ja želim da tražimo inspiraciju od funkcionalnih evropskih modela. Zajednica mora da bude izgrađena po modelu koji je dogovoren 2013. godine - 2015. godine. A modeli su tu da pokažu da niko ne treba da se plaši. Postoje u Evropi modeli samouprave, manjinskog naroda i to nije ništa opasno, niko ne treba da se plaši. Normalno je da imamo pravne garancije da se manjinska zajednica oseća bezbedno. Treba niz detalja da se dogovori, treba statut da se predloži i da se obe strane dogovore oko statuta. Deset godina nije ispunjen dogovor, ali ovog puta biće, jer nećemo imati dogovor bez Zajednice", rekao je Lajčak.
Kaže da se mnogi na Kosovu plaše da će ZSO naneti štetu funkcionisanju, zato su potrebne inspiracije.
"Želimo da im pokažemo da ne treba da se plaše, da ima tih modela puno u Evropi i dobro funkcionišu", podvukao je Lajčak.
Kada je reč o mehanizmima kojima bi EU privolela Prištinu da pristane na ZSO, Lajčak kaže da je u februaru Evropski savet doneo svoje zaključke, a u njima ima tri člana koja su posvećena dijalogu.
"Jedan član od njih govori da Zajednica mora da bude uspostavljena. Najviši autoritet EU govori da Zajednica mora da bude uspostavljena. SAD govore Zajednica mora da bude uspostavljena. Znači ZSO mora da bude uspostavljena, i biće uspostavljena. EU u odnosu na ovo pitanje nikad nije bila toliko ujedinjena, kao i Velika Britanija i SAD i to mora svako da poštuje."
Lajčak je kazao i da je evropski predlog za Kosovo prihvaćen u celini, ali je potreban dogovor o punoj implementaciji. Ako bi Priština rekla da neće ZSO, a Srbija da ne želi prijem Kosova u UN, onda "ne bismo imali dogovor".
"ZSO je postala ključno pitanje i postalo je svima jasno da ako nema Zajednice nema dogovora i nema normalizacije. Ali ja ne verujem da to može da se desi", rekao je specijalni izaslanik EU za dijalog.
"Već tri godine radim ovaj posao i tri godine čujem u Srbiji da dajem podršku Kosovu, a na Kosovu da dajem podršku Srbiji. Što pokazuje da sam neutralan i moja misija i moja ličnost je takva da želim da pomognem i da rešim problem, a ne da pomažem nekom protiv nekoga", rekao je Lajčak, odgovarajući na pitanje da li je "velika petorka" donela ultimatum u Beograd.
"EU ne koristi reč ultimatum, ali je razgovarano o tome kakve su alternative."
Lajčak dolazi iz zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova. Do 2020. godine zastupao je stav da je Kosovo sastavni deo Srbije po Međunarodnom pravu. Navodi da vidi koliko ljudi žele da budu deo EU, ali i da prošlost koči napredak prema budućnosti.
"Nije ideja da neko pobedi, a neko izgubi, već da otvorimo evropska vrata. Svestan sam da su građani ovde izgubili poverenje što se tiče budućeg članstva u EU. Međutim, od početka rata u Ukrajini EU je promenila stav i evropska vrata su ponovo otvorena", napomenuo je i dodao da će Balkan biti siguran samo kada budu članice EU.
Odgovarajući na pitanje zašto Međunarodno pravo u slučaju Ukrajine obavezuje a u slučaju Srbije ne obavezuje, i zašto se od Srbije očekuje da se odrekne svog teritorijalnog integriteta, Lajčak objašnjava da u evropskom predlogu to ne piše.
"Evropski predlog govori o normalizaciji odnosa, a ne o kapitulaciji. Ja verujem da je naš predlog fer i da je koristan za Srbiju i za region. Ja sam tu ne da menjamo istoriju nego da menjamo budućnost. Znam koliko je za mene i moju zemlju značila evropska perspektiva. I znam koliko će doneti dobrih stvari Srbiji", napomenuo je Lajčak.
Na direktno pitanje da li normalizacija odnosa znači i priznanje, Lajčak naglašava da "o tome treba da se dogovore Srbija i Kosovo".
"Ja se zalažem da tražimo prihvatljivo rešenje za jednu i drugu stranu. Ne može prošlost da nas koči na našem putu ka budućnosti. Građani Srbije mogu da veruju da njihova evropska budućnost nije pitanje decenija, pitanje je najbližih godina. Sastanak u Ohridu ima za cilj da se dogovorimo oko ispunjavanja sporazuma koji ima visoku meru podrške EU, koje se ja ne sećam u prošlosti. Svi žele da ovo područje ne postane tlo za destabilizaciju", objasnio je Lajčak u emisiji "Oko".
(EURACTIV.rs)