Švedski premijer Ulf Kristerson i francuski predsednik Emanuel Makron potpisali su sporazume o jačanju vojnih veza prvog dana Makronove dvodnevne posete zemlji i razgovarali o produbljivanju veza između dve zemlje u više oblasti
Tokom razgovora koje su imali, Makron je ponovio svoj poziv na veći suverenitet EU usred sve napetije geopolitike i šanse da se Donald Tramp vrati u Belu kuću.
Makronova dvodnevna poseta završava se 31. januara u južnom regionu Skone i ovo je njegova prva državna poseta severnom kraljevstvu od 2000. godine.
Makron i Kristersson su u utorak potpisali sporazume o produbljivanju partnerstva u nuklearnoj energiji, šumarstvu i bezbednosti, o čemu se opširno razgovaralo na zajedničkoj konferenciji za novinare u Stokholmu.
Dve zemlje nameravaju da „implementiraju osnovne lance snabdevanja za svoju odbrambenu i bezbednosnu industriju, uključujući municiju, pogonsko gorivo i eksplozive".
Takođe, one će nastaviti da „jačaju saradnju na protivtenkovskim projektilima" i „razvijaju saradnju u oblasti vazdušnog nadzora i protivvazdušne odbrane", navodi Jelisej u saopštenju za javnost.
Kristersson je pohvalio švedsku i francusku odbrambenu industriju, naglašavajući njihovu korisnost u obezbeđivanju oružja Ukrajini za borbu protiv Rusije.
„Naše kompanije za odbrambenu industriju bukvalno spasavaju živote", rekao je Kristersson, misleći na švedske artiljerijske sisteme Archer i francuske Cezar koji se trenutno koriste na ukrajinskim ratištima.
Ka suverenijoj Evropi
Pored razvoja bilateralnih odnosa između Francuske i Švedske, francuski predsednik je posebno želeo da produbljivanje vojne saradnje sa Stokholmom stavi u širi evropski kontekst.
„Nastojaćemo da odredimo niz projekata koje želimo da realizujemo zajedno, posebno kao deo evropske odbrambene tehnološke i industrijske baze", rekao je Makron.
Prema rečima francuskog predsednika, ovo je u duhu jačanja bilateralne saradnje i služenja Versajskoj agendi na koju su se lideri EU složili u martu 2022, u pokušaju da se smanje strateške zavisnosti bloka i definiše model rasta i ulaganja širom EU za naredne decenije.
„Kroz ovaj sporazum, ali i kroz našu saradnju, služimo posvećenosti evropskom suverenitetu", dodao je Makron.
Pripremite se za Trampa
Francuski predsednik je takođe ukazao na perspektivu mogućeg povratka bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa na vlast i insistirao na potrebi da se suverena Evropa pripremi.
U tom kontekstu govorio je i o eventualnoj potrebi i da evropska odbrambena industrija stupi na scenu, ukoliko se američka pomoć Ukrajini smanji.
"Moramo se organizovati na takav način da, ako SAD donesu suvereni izbor da zaustave ovu pomoć ili da je smanje, to ne bi trebalo da ima uticaja na terenu", rekao je Makron, dodajući da bi to zahtevalo da EU poveća svoje napore u pogledu proizvodnje.
Prema Makronovim rečima, EU je srećna što i dalje ima snažnu američku podršku Ukrajini, ali to je pre svega problem bloka.
„Ukrajina je na evropskom tlu, to je evropska zemlja i ako želimo mirnu i stabilnu Evropu, moramo da budemo kredibilni u pogledu sopstvene bezbednosti i odbrane u odnosu na sve naše susede", rekao je on.
Međutim, jasno je stavio do znanja da ne vidi kontradikciju između izgradnje evropske odbrane odbrane i NATO-a već naprotiv.
Kandidatura Švedske za članostvo u NATO-u
Komentarišući zahtev Švedske za pridruživanje NATO grupi, koju još treba da ratifikuje mađarski parlament, Makron je rekao da, iako je logično, to diktira trenutna bezbednosna i geostrateška situacija.
„Nadam se da će naši poslednji evropski partneri sada ispoštovati obaveze koje su preuzeli. Ne sumnjam ni na sekund", dodao je Makron u onome što se može posmatrati kao indirektna kritika mađarskog premijera Viktora Orbana.
Nakon što je turski parlament prošle nedelje glasao za švedsku aplikaciju za NATO, okončavši 20-mesečno odlaganje, Mađarska je postala de fakto poslednja zemlja članica NATO da glasala o tom pitanju, uprkos ponovljenim obećanjima da će to učiniti.
Međutim, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Szijjarto ne vidi razlog za sazivanje parlamenta radi ratifikacije švedske aplikacije za NATO pre kraja zimske pauze 26. februara, rekao je on za mađarski TV kanal ATV u utorak, 30. januara.
„Nismo daleko od početka redovne sednice krajem februara, tako da ne vidim razlog za vanredno zasedanje parlamenta", rekao je on i dodao da će Mađarska „ionako biti poslednja".
Poslanička grupa Orbanove vladajuće partije Fides saopštila je prošle nedelje da čeka sastanak mađarskog i švedskog premijera, za koji se očekuje da će se održati na samitu EU u Briselu u četvrtak, 1. februara.
Orbanove odluke će takođe biti pod posebnom pažnjom na Evropskom savetu, gde se očekuje da će evropski lideri, između ostalog, razgovarati o podršci Ukrajini.
(M.A./EURACTIV.rs)