Predlogom Izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, o kom se u Srbiji ovih dana vodi javna rasprava pre nego što uđe u dalju proceduru, predviđeno je ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi, koji je kritikovala EU.
U čak tri izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, 2020, 2021. i posebno 2022. godine, među najvećim zamerkama izdvaja se to što nije ukinut Zakon o linijskoj infrastrukturi.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na čelu sa ministrom Goranom Vesićem, prepoznalo je ovo kao jedno od ključnih pitanja koje bi trebalo rešiti na evropskom putu Srbije.
Radeći na predlogu Izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, o kom se u Srbiji ovih dana vodi javna rasprava pre nego što uđe u dalju proceduru, kao jedna od ključnih promena predviđeno je upravo ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi.
Šta je to toliko loše u zakonskom aktu, donetom u septembru 2020z.godine?
Pre svega, što predviđa da u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekta Vlada Srbije može doneti odluku da se za projekat ili pojedine faze ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, već se na njih primenjuje poseban postupak za izbor strateškog partnera.
Međutim, koji su to slučajevi hitnosti i ugroženosti projekta nije preciznije definisano, što nudi mogućnost za zloupotrebe.
Na Zakonu o linijskoj infrastrukturi zamerano je u svim izveštajima EK otkako je donet. U najnovijem, za 2022. godinu, koji je i najoštriji po ovom pitanju stoji da je Srbija umereno pripremljena u oblasti javne navbavke.
"Nije ostvaren napredak. Dok su ojačani administrativni kapaciteti Kancelarije za javne nabavke, Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju ostaje na snazi. Ovaj zakon ozbiljno ugrožava efikasno sprovođenje Zakona o javnim nabavkama. Sve veći broj izuzeća od primene Zakona o javnim nabavkama, u ukupnom iznosu od 67% (3,2 milijarde evra) kumulativne vrednosti ugovora o javnim nabavkama u 2021. godini, i veliki broj uočenih nepravilnosti u ugovorima o javnim nabavkama koje je utvrdila Državna revizorska institucija, izazivaju veoma ozbiljnu zabrinutost, što rizikuje nazadovanje u ovoj oblasti. Preporuke Komisije iz 2021. godine važe i dalje", stoji u delu izveštaja koji se odnosi na oblast javnih nabavki.
Ovo je, kažu stručnjaci koji se bave pristupnim pregovorima Srbije na putu ka EU, veliki korak ka usaglašavanju pravila, propisa i prakse sa Evropskom unijom.
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji poziciraju, kao u celoj Evropi, Zelenu agendu u prvi plan i postavljaju je kao prioritet. Unapređuju se odredbe o energetskoj efikasnosti, uvodi termin zelene gradnje sa izdavanjem sertifikata, povećava elektromobilnost, preciziraju odredbe o izgradnji solarnih parkova, uvodi registar brownfield investicija, kao i odredba da su svi vlasnici objekata na teritoriji koja je komunalno opremljena za građenje i korišćenje, a naročito koja ima postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja, dužni da se priključe na postojeću infrastrukturu.
Treći stub u izmenama zakona koje Srbiju približavaju EU je i ukidanje plaćanja konverzije za građevinsko zemljište. Reč je o još jednom kontroverznom pravilu na koje su, opet godinama, primedbe imali i strani i domaći investitori. Taj propis kočio je milione ulaganja. Bilo da se radi o otvaranju novih pogona ili proširivanju postojećih, u oba slučaja veliki broj radnih mesta koji je mogao biti otvoren jednostavno nije aktiviran.
Uredba o konverziji, uvedena je 2015, u pokušaju da se isprave greške načinjene u privatizaciji i podrazumeva obavezu da vlasnici preduzeća stečenih u postupku privatizacije, stečaju ili izvršnom postupku, kao i investitori kojima su placevi svojevremeno besplatno ustupljeni na korišćenje, moraju da plate pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu. To je kočilo gradnju, a mnogi potencijalni investitori odustali su od izgradnje.
Finansijski efekti uredbe, s druge strane, bili su, veoma loši te je država za sve vreme prihodovala tek 7,7 miliona evra, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Isti izvor kaže i da je vrednost planiranih projekta, koji čekaju zbog nerešene konverzije, između 40 i 50 miliona evra.
Sve pomenute izmene, a posebno ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi, dovešće do skraćenja procedura, i vremenski i papirološki, veće transparentnosti, ali će osujetiti i korupciju koja se raširila u raznim segmentima države i društva.
Korupcija u građevinskom sektoru, prema istraživanju relevantnih institucija, najizraženija je u Beogradu.
(EURACTIV.rs)