Stanovništvo Albanije se smanjilo zbog emigracije za 1,3% prošle godine, što je oko 36.000, uglavnom mladih ljudi. Ovo je najveće smanjenje albanskog stanovništva od Drugog svetskog rata.
Albanija se suočava sa svojevrsnom demografskom krizom zbog starijih građana, pada nataliteta i hiljada ljudi koji emigriraju svake godine. Oko 700.000 ljudi je otišlo u poslednjoj deceniji, čime je ukupan broj od pada komunizma 1991. godine dostigao oko 1,4 miliona.
Prema podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku (INSTAT), populacija se procenjuje na oko 2,79 miliona u 2022. godini, što je manje sa 2,83 u 2021. Broj stanovnika zemlje opada godinama, ali prema INSTAT-u, povećan je sa 0,3 % u 2019. na 0,6% u 2020. i 2021. i više nego udvostručen na 1,3% u 2022.
Slika je još više zabrinjavajuća kada su podaci kategorisani po godinama. Albanci u dobi od 20 do 24 godine bili su obuhvaćeni smanjenjem od 7,1%, što je ekvivalentno 15.000 ljudi, dok je kategorija 25-29 godina smanjena za 6.300.
Što se tiče ekonomski aktivnih, onih koji su zaposleni, smanjen je za preko 32.000. Stvarni broj je verovatno veći, ali će to biti nejasno sve dok ,dva puta odlagani popis, ne bude sproveden u septembru ove godine.
Albanija je dospela na naslovne strane u Velikoj Britaniji tokom prošle godine po broju njenih građana koji prelaze kanal u gumenjacima i tamo traže azil. Britanske vlasti kažu da su tokom prošle godine izbrojale više od 15.000 albanskih državljana, uglavnom mladih.
Ovo pitanje izazvalo je veliku debatu u britanskim medijima i dovelo do komentara Ministarstva unutrašnjih poslova i njegovih ministara koji su ocenjeni kao ksenofobični.
Albanska vlada je škrta u komentarisanju ovog pitanja dok opozicija za to krivi premijera, Edija Ramu.
U decembru 2022, Rama je u ekskluzivnom intervjuu za EURACTIV izjavio da ne može da kaže mladima u zemlji da ne odlaze.
„Nikad nisam razmišljao, i još uvek ne mislim da je dobra ideja verovati, a kamoli komunicirati da mladi ljudi apsolutno treba da ostanu ovde jer mislim da imaju pravo da pokušaju i da iskoriste svoju slobodu i to je apsolutno u njihovim rukama“, rekao je Rama.
On je dodao da situaciju ne doživljava kao tragediju, već kao deo života i misli da može doneti neke pozitivne koristi.
„Ovi ljudi se vraćaju sa drugačijim mentalitetom, dolaze sa nekim iskustvom, otvaraju preduzeća, rade drugačije i postižu uspehe“, rekao je on i dodao: „Mislim da treba da uradimo sve da nastavimo dalje, da poboljšamo uslove ovde.”
Opozicioni lider Sali Beriša tada je za EURACTIV rekao da njegova stranka radi na tome da vrati ljude.
„Pokušavamo da proširimo naše veze ne samo sa dobro obrazovanim ljudima u Albaniji, već i sa ljudima u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Sjedinjenim Državama, Francuskoj i drugim zemljama. To je ogroman potencijal", kazao je on.
Ostaje pitanje penzija jer će to verovatno smanjiti sposobnost države da ih plaća i finansira usluge kao što je zdravstvena zaštita. S druge strane postoji veliki nedostatak radnika u ugostiteljstvu, turizmu i proizvodnji, kao i sve manji broj lekara, medicinskih sestara i drugih kvalifikovanih stručnjaka.
(EURACTIV.rs)