Prema novom zakonu o migracijama čak i oni koji su došli u Francusku pre nego što su napunili 13 godina ili oni koji žive u Francuskoj više od 20 godina mogu biti proterani
Vlada Francuske najavljuje da će sprovesti kontroverzni zakon o imigraciji, iako su mnoge od mera proglašene nevažećim. Većina od 35 mera odbačenih od strane devet članova Francuskog ustavnog saveta dodate su u zakon zbog pritiska desnice. Međutim, novi zakon i dalje predstavlja pooštravanje pravila imigracije, piše BBC.
Stranci koji su legalno u Francuskoj sada mogu biti deportovani ako imaju krivične presude. Čak i oni koji su došli u Francusku pre nego što su napunili 13 godina ili oni koji žive u Francuskoj više od 20 godina mogu biti proterani ako dobiju zatvorske kazne i smatraju se "ozbiljnom pretnjom javnom redu".
Ministar unutrašnjih poslova Žeral Darmanen izjavio je da je Ustavni savet validirao sve mere vlade i da je sada vreme da se zakon sprovede. Detalji o sprovođenju zakona biće dostavljeni danas (u petak), a od februara ili marta svaki francuski prefekt će morati da sastavljaju svoje dosijee kako bi odlučili koje osuđenike treba proterati.
Međutim, zakon takođe uključuje mere koje sprečavaju vlasti da smeštaju osobe mlađe od 18 godina u centrima za pritvor i daje prefektima ovlašćenje da dodeljuju jednogodišnje boravišne dozvole osobama bez dokumenata koje rade u zanimanjima kao što su građevina, gde postoje nedostaci radne snage.
Odluka se poklapa se s najnovijim podacima o migracijama iz francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova koji pokazuju da je broj stranih osuđenika proteranih iz Francuske porastao za 10,7 posto u 2023. godini na više od 17.000, iako je znatno manji u odnosu na brojeve pre krize izazvane kovidom.
Zahtevi za azil su porasli za 8,6 posto prošle godine, gotovo dostižući 142.500, ali po sporijoj stopi u odnosu na prethodnu godinu.
Podaci francuske kancelarije za zaštitu izbeglica i lica bez državljanstva OPFRA-e su pokazali da je Francuska imala 142.000 zahteva za azil 2023. godine, u poređenju sa 131.000 u 2022. godini, što predstavlja povećanje od 8,6 odsto. To uključuje oko 123.400 zahteva za azil po prvi put.
S obzirom na predstojeće izbore za Evropski parlament u junu, i bez većine u Nacionalnoj skupštini, predsednik Emanuel Makron suočava se sa snažnim izazovom ekstremne desnice i oslanja se na stranke izvan vlade da bi proveli zakonodavstvo.
Samo pre pet nedelja vladi je uspelo da sprovede svoj zakon o imigraciji uz podršku desničarskih Republikanaca i ekstremne desnice Nacionalnog okupljanja (RN). Levičarske stranke optužile su predsednikovu centralnu stranku Renaissance da podržava ekstremnu desnicu i izdaje sopstvena uverenja, dok su pojedini poslanici iz stranke Renaissance odbili podržati predloge.
Da bi prošli zakon, vlada je prihvatila seriju amandmana uz postojeće predložene mere, kao što su ograničavanje ponovnog ujedinjenja porodica i smanjenje pristupa socijalnoj pomoći. Većina tih amandmana je odbačena od strane devet "mudraca" koji čine vrhunski ustavni organ Francuske u četvrtak uveče, što je izazvalo bes Republikanaca i RN.
Zvaničnici vlade pozdravili su odluku Ustavnog saveta kao pobedu, jer su originalne mere koje ministri nisu uspeli prvo da prođu kroz parlament ostale netaknute.
Predsednik RN Jordan Bardela žalio se na "udar sudija, uz podršku samog predsednika Republike", dok je lider Republikanaca Erik Sioti izjavio da se čini da je ustavna reforma sada važnija nego ikada "za očuvanje sudbine Francuske".
Komentatori su istakli da su mudraci odbacili dodatne mere jer se smatra da nisu dovoljno povezane s početnim zakonodavstvom, a ne zbog njihove suštine.
Francuska desnica sada insistira na tome da se predloži drugi zakon o imigraciji, iako je ministar unutrašnjih poslova jasno stavio do znanja da nema nameru da to učini.
(J.N./EURACTIV.rs)