Francuska je registrovala rekordan broj zahteva za azil 2023. godine i na taj način postala treća zemlja sa najvećim brojem zahteva među zemljama EU, posle Nemačke i Španije.
Podaci francuske kancelarije za zaštitu izbeglica i lica bez državljanstva OPFRA-e su pokazali da je Francuska imala 142.000 zahteva za azil 2023. godine, u poređenju sa 131.000 u 2022. godini, što predstavlja povećanje od 8,6 odsto. To uključuje oko 123.400 zahteva za azil po prvi put.
"Potražnja se tako vraća na trend koji je viđen pre zdravstvene krize povezane sa pandemijom COVID-19, koja je imala veliki uticaj na kretanje stanovništva", navodi OPFRA u saopštenju za javnost objavljenom u utorak, 23. januara.
Avganistan je šestu godinu zaredom bio najčešća zemlja porekla francuskih zahteva za azil, sa 17.500 podnesenih prvih zahteva. Slede Bangladeš (8.600), Turska (8.500), Demokratska Republika Kongo (8.000) i Republika Gvineja (7.000).
Stopa zaštite, odnosno udeo prihvaćenih prijava, bio je 33 odsto, u poređenju sa 29 odsto u 2022. i 26 odsto u 2021. godini, dodaje OPFRA.
Francuska Gvajana je region koji je zabeležio najveći rast, sa skoro 5.200 prijava po prvi put (povećanje od 102 odsto). Haićani su činili 28 odsto prijava po prvi put, Sirijci 21 odsto i Avganistanci 19 odsto.
Iako je ovo najveći broj zahteva za azil ikada zabeležen u Francuskoj, Nemačka i Španija imaju veći broj, prema obrazovnom sajtu Touteleurope.
Nemačka je 2023. zabeležila više od 350.000 zahteva, što je povećanje od 51 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je Španija na drugom mestu po porastu zahteva za azil, sa 163.000 zahteva, što je povećanje od 37 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Prema izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), objavljenom u oktobru, sukobi su jedan od glavnih pokretača prisilnog raseljavanja u prvoj polovini 2023. godine.
U junu je 110 miliona ljudi bilo prisilno raseljeno širom sveta, 1,6 miliona više nego na kraju 2022.
(JA/EURACTIV.rs)