Nekoliko Trampovih pristalica iz redova republikanaca ocenilo je da bi pobeda u Ajovi trebalo da pošalje jasan signal njegovim rivalima da je kucnuo čas da odustanu od daljeg nadmetanja.
Bivši američki predsednik Donald Tramp odneo je ubedljivu pobedu na unustarstranačkim izborima u Ajovi i to "do sada neviđenom razlikom" prenosi CNN. Na izbore je izašlo više od 60 odsto birača, a Tramp je dobio 50,6 odsto glasova. Drugo mesto osvojio je guverner Floride Ron Desantis, a iza njega je, na trećem mestu po broju osvojenih glasova Niki Hejli, bivša ambasadorka SAD u UN.
S obzirom na to da je Trampova pobeda bila očekivana, prema istraživanjima javnog mnjenja, glavna borba se vodila za drugo mesto između Desantisa i Hejli i to ko će biti glavna alternativa Trampu za republikansku predsedničku nominaciju na nastupajućim izborima u novembru.
Nekoliko njegovih pristalica iz redova republikanaca ocenilo je za CNN da bi ova pobeda trebalo da pošalje jasan signal njegovim rivalima da je kucnuo čas da odustanu od daljeg nadmetanja.
Borba za republikansku nominaciju u okviru unustarstranačkih izbora republikanaca sada se seli u državu Nju Hempšir, gde ankete pokazuju da je Hejlijeva u mnogo boljoj poziciji.
Ko se povlači iz trke, ko nastavlja borbu?
Vivek Ramasvami, koji je osvojio četvrto mesto na republikanskim predizborima u Ajovi, odlučio je danas da se povuče iz trke i podrži bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Objasnio je da je od početka kampanje, tokom koje je neretko bio optuživan da podržava teorije zavere, obećavao da će podržati onog kandidata kome je "Amerika prva", piše BBC.
Obećao je da neće nestati sa političke scene, da će se uskoro vratiti u kampanju u Nju Hempširu i da će delovati u Trampovo ime.
Kandidat za predsedničku nominaciju Republikanske stranke i guverner Floride Ron Desantis izjavio je danas, uoči početka kokusa u Ajovi, da će ostati u predsedničkoj trci čak i ukoliko bude završio iza Donalda Trampa i Niki Hejli.
"Idemo dalje", rekao je Desantis za televiziju MSNBC, odgovarajući na pitanje da li bi razmislio o odustajanju od trke ukoliko ostvari loš rezultat u Ajovi.
Niki Hejli je takođe ostala neustrašiva nakon Trampove pobede. Iako nije uspela da osvoji drugo mesto, Hejli je hrabro izjavila da je predizbor sada "trka dve osobe" između nje i Trampa, s obzirom na njen zamah u sledećoj državi za glasanje u Nju Hempširu.
Prema proseku anketa u Nju Hempširu, Hejli sada zaostaje za Trampom otprilike 11 poena, prepolovivši svoje vođstvo u poslednjih mesec dana.
Hejli je danas poručila je da Tramp "nema više gde da se sakrije", dodavši da će sledeću predizbornu debatu voditi ili sa njim ili Bajdenom.
Dodala je da ima "drugačiji stil i pristup" od Bajdena i Trampa.
Koji su dalji koraci?
Izborni sistem u SAD funkcioniše potpuno suprotno od onog na našim prostorima. Savezne države u SAD u januaru počinju proces glasanja za predsedničke kandidate na unutarstranačkim izborima. Taj proces, koji obuhvata kokuse i primarne izbore, traje gotovo šest meseci. Politički kokus je, inače, okupljanje ljudi koji imaju isti interes ili cilj, a u Ajovi podrazumevaju serije lokalnih sastanaka širom te američke savezne države.
Na tim sastancima okupljeni razgovaraju o politici i tome koga bi voleli da vide kao predsedničkog kandidata svoje stranke na izborima u novembru.
Osim kokusa, u SAD postoje i takozvani primarni izbori, a osnovna razlika među njima je u vremenu koje se odvaja za glasanje, kao i način na koji biraju kandidati. Kokuse organizuje sama stranka, a primarne izbore američke savezne države. Oni izgledaju kao izbori na koje smo i mi navikli - glasač dođe na glasačko mesto, glasa na listiću i isti ubaci u kutiju, a moguće je glasati i poštom.
Birači u Americi na kokusima i primarnim izborima ne biraju predsedničke kandidate direktno, već biraju delegate koji se pojavljuju na završnim stranačkim konvencijama i glasaju za stranačke predsedničke kandidate. Što više stanovnika ima neka država, ima i veći broj delegata na završnim konvencijama.
Sledeći datum upisan "crvenim brojevima" definitivno je 5. mart odnosno "super utorak" kada će u 14 saveznih država republikanci birati svog predsedničkog kandidata. Nakon toga, 15. jula sledi Republikanska konvencija na kojoj će zvanično biti nominovan kandidat te stranke za predsednika SAD.
(J.N./EURACTIV.rs)