EU je skoro iscrpela svoje mogućnosti za kaznene mere protiv Rusije i pažnja bloka treba da se preusmeri na finansijsku i vojnu podršku Ukrajini, rekao je Žozep Borelj, šef diplomatije EU, u ekskluzivnom intervjuu za EURACTIV.
„Nema mnogo toga više da se uradi sa stanovišta sankcija, ali možemo da nastavimo da povećavamo finansijsku i vojnu podršku“, dodao je Borelj u Stokholmu, posle sastanka ministara odbrane EU.
„Bilo bi čudno da je godinu dana nakon početka invazije ostalo mnogo više opcija. Koristili smo naš proces korak po korak u kontinuitetu”, dodao je on.
Tokom prošle godine, EU je odobrila 10 rundi sankcija Moskvi sa ciljem da oteža finansiranje rata i isrpi Rusiju u pogledu tehničke opreme i rezervnih delova za oružje koje koristi protiv Ukrajine.
„Godinu dana nakon invazije, stižemo do kraja lestvice“, priznao je Borelj odgovarajući na pitanje o sledećim potencijalnim koracima koje bi blok mogao da preduzme.
„Odgovor je uvek isti, nastavićemo da podržavamo Ukrajinu. Njoj je potrebno mnogo novca samo da bi mašinerija radila, država u ratu ima velike finansijske potrebe. To će zahtevati mnogo napora sa naše strane a sankcije i vojna podrška nisu sve".
Borelj je istakao da su operacije na bojnom polju nešto o čemu će odlučivati Ukrajina, ali je obaveza Evrope da ih podrži, obezbeđivanjem oružja i municije.
Evropa, prema njegovim rečima, ima finansijske kapacitete koje treba pretvoriti u vojne kapacitete i odvesti ih na liniju fronta, uz odgovarajuću obuku ukrajinskih vojnika
Osim municije?
Da bi odgovorili na rastuće potrebe Ukrajine na bojnom polju prema izvesnoj ruskoj prolećnoj ofanzivi, ministri odbrane EU su se načelno složili da krenu sa planovima za ubrzanje isporuke municije od 155 milimetara Ukrajini.
Borelj je predložio plan u tri koloseka kako bi se koristio novac koji je već dodeljen Evropskom fondu za mir (EPF) Fond je već namenio 3,6 milijardi evra za naoružavanjeUkrajine od početka invazije. Nedavno ga je dopunio sa dodatne 2 milijarde evra za 2023.
Plan, ako bude odobren, predviđa da se milijarda evra koristi za nadoknadu državama članicama za obezbeđivanje municije i još milijardu evra za postavljanje zajedničkih naloga za nabavku.
Međutim, države članice tek treba da obelodane detalje o finansiranju masovne zajedničke kupovine municije.
„Za sada nam je potreban sporazum o 2 milijarde evra. Ako ovo ne bude dovoljno, onda ćemo se vratiti na to jer ne znamo koliko municije možemo da kupimo sa ove 2 milijarde evra. To zavisi od konačne cena i isporuka, a potreba će se takođe menjati u skladu sa tokom rata“ kazao je Borelj.
Upitan da li bi planovi zajedničke nabavke za obezbeđivanje brze isporuke municije mogli da idu dalje od artiljerijskih granata ka većem naoružanju, Borelj je rekao da bi EU „mogla da bude podjednako brza za druge potrebe“.
„Danas imamo rat iscrpljivanja, sutra možemo imati rat kretanja, a onda će nivo potrošnje municije biti manji. Prilagođavamo se situaciji koja se stalno menja na terenu“, pojasnio je Borelj.
Potrebno je dopuniti fond za oružje
Borelj je upozorio da će Evropskom mirovnom fondu biti potrebno više resursa za sve ostalo, „po celom svetu, pa i za Ukrajinu“, ako se zemlje članice EU dogovore da koriste dopunu municije u vrednosti od 2 milijarde evra za Ukrajinu.
Upitan o tome kako bi EU mogla da izbegne pristup „pomoći“ morajući da s vremena na vreme dopunjuje fond, šef diplomatije EU je rekao da će zemlje članice morati da donesu odluku uskoro.
„Pitanje je da li želimo da nastavimo da koristimo ovaj alat za naoružavanje Ukrajine i kako podržavamo armije naših partnera, na primer, u Africi? Mnogo je obaveza“, podvukao je Borelj.
Industrija EU na prvom mestu
EU takođe traži zemlje van bloka da se pridruže njenim naporima, pri čemu je Norveška već izrazila interesovanje, a Kanada potencijalno voljna da se pridruži.
Međutim, zemlje članice su podeljene oko toga da li da uključe zemlje koje nisu članice EU. Francuska se zalaže za korišćenje udruženog finansiranja za nabavku municije proizvedene u EU.
Borelj ističe da prvu milijardu evra lako može da apsorbuje evropska industrija jer ima evropske proizvođače koji mogu da proizvode ovu vrstu municije.
Odgovarajući na kritike da bi evropsko rešenje moglo biti malo u odnosu na treće zemalje poput SAD ili Velike Britanije, koje bi mogle brže da snabdevaju municijom, Borelj je rekao da ako postoji jasna potražnja podržana novcem, onda će evropska industrija pokrenuti veću proizvodnju.
„Firme se prilagođavaju potražnji. Ako postoji jasna potražnja, industrija reaguje. Zato zajednička nabavka šalje snažan signal industriji, to je naša potražnja“, zaključio je on.
(EURACTIV.rs)