U Tajvanu je vladajuća Demokratska progresivna stranka sa kandidatom Lai Ching-te osvojila predsedničke izbore, objavila je Izborna komisija. Ovo se Kini možda neće svideti.
Na predsedničkim izborima na Tajvanu pobedu je odneo kandidat koji važi za pristalicu nezavisnosti Tajvana, Laj Ching-te. Šezdesetčetvorogodišnji političar Demokratske progresivne stranke (DPP) osvojio je 40,2 odsto glasova, objavila je Izborna komisija nakon prebrojavanja 98 posto glasova.
"Želim zahvaliti ljudima na Tajvanu što pišu novo poglavlje u našoj demokraciji", rekao je 64-godišnjak u obraćanju novinarima u glavnom gradu Tajpehu.
On je imao poruku za Kinu.
Na konferenciji za medije je rekao da je održavanje mira i stabilnosti sa Kinom važno, ističući da će njegova vlast "koristiti dijalog umesto konfrontaciju" u odnosima sa Pekingom.
U isto vreme, naveo je, težiće održavanju statusa kvo - neće tražiti nezavisnost ali ni ujedinjenje sa Kinom - i obećao da će "zaštiti Tajvan od pretnji iz Kine".
Kina gleda na Tajvan kao na deo svoje teritorije i neretko se u ovu temu upliće i ratna retorika kako bi se stavile do znanja kineske teritorijalne pretenzije. O ovome je pre izbora govorio i sam kineski lider Si Đinping. Krajem 2023. povodom 130. godišnjice rođenja osnivača Narodne Republike Kine Mao Cedunga, Si je rekao da je ostvarenje potpunog ujedinjenja sa maticom neminovan tok razvoja, da je to pravedno, i da je to ono što narod želi.
"Domovina mora i biće ponovo ujedinjena", dodao je on. Kako je istakao, ponovno ujedinjenje Tajvana sa Kinom je "neizbežno”.
Ove izjave pratile su i određene promene u vojnom vrhu Kine. Si Đinping je početkom godine imenovao Dong Juna za ministra odbrane Kine, to je bio prvi put da je mornarički oficir uzdignut na tu poziciju, a analitičari kažu da ovo daje jasnu indikaciju prioriteta kineskog lidera – među njima je Tajvan na vrhu.
Odbacivanje kineskih pretenzija
Laj i njegov prethodnik, predsednik Cai Ing-ven odbacuju pretenzije Kine na suverenitet nad Tajvanom, bivšom japanskom kolonijom koja se odvojila usred građanskog rata 1949. Uprkos svojim ubeđenjima, oni su ponudili da razgovaraju sa Pekingom, koji je više puta odbijao da vodi razgovore i nazivao ih separatistima.
Laj je pobedio sa više od 40 odsto glasova, daleko iznad glavnog opozicionog kandidata Hou Ju-iha iz Kuomitang partije (KMT). Tajvan je birao između DPP-a i KMT-a koji gaji bliže odnose sa Pekingom.
Na izborima je učestvovala i treća stranka Tajvanske narodne partije (TPP), čiji je predstavnik Ko Ven popularan među mladim glasačima i osvojio je četvrtinu glasova.
Pored predsedničkih, stanovnici Tajvana glasali su i na parlamentarnim izborima za 113 poslaničkih mesta.
Šta ako dođe do sukoba?
S obzirom na to da je ovo područje izrazito trusno, analitičari postavljaju mogućnosti za eventualne sukobe.
Podsetimo, Sjedinjene Američke Države, koje su obavezne svojim zakonima da obezbede Tajvanu oružje potrebno za odbranu, obećale su podršku bilo kojoj vladi koja se pojavi, pojačane planovima Bajdenove administracije da pošalje nezvaničnu delegaciju sastavljenu od bivših visokih zvaničnika na ostrvo ubrzo nakon izbora.
Ipak, još uvek nije jasno kako će se Vašington ponašati u slučaju kineskog napada – a nejasno je i da li će se Japan, koji je domaćin najveće koncentracije američkih trupa u regionu, boriti sam.
Vašington se nada da će mogućnost njegovog učešća odvratiti kinesku agresiju. Mnogi analitičari kažu da Peking takođe želi da izbegne sukobe, ukazujući na svoj stav "mirnog ponovnog ujedinjenja".
Eventualni sukobi na Tajvanu bi, kako piše BBC, bili razorni - i po ljudskim žrtvama i kao udarac ostrvskoj demokratiji.
To bi takođe uništilo globalnu ekonomiju. Skoro polovina svetskih kontejnerskih brodova svake godine prođe kroz Tajvanski moreuz, što ga čini ključnim čvorištem za međunarodnu trgovinu.
Tajvan takođe proizvodi većinu poluprovodnika koji napajaju savremeni život, od automobila preko frižidera do telefona. Svaki prekid u tome bi paralisao globalni lanac snabdevanja. Sankcije protiv Kine bi samo pogoršale štetu po globalnu ekonomiju.
Prema nekoliko procena, potpuni prekid kineske trgovine bi umanjio svetsku trgovinu u dodatnoj vrednosti za 2,6 biliona dolara, ili tri odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda.
(JA/EURACTIV.rs)