CIK Albanije saopštila je da bivši predsednik DP Ljuljzim Baša ima pravo da podnese zahtev stranke za učešće na predstojećim lokalnim izborima, pošto se zvanično nije povukao iz iz partijskog registra kada je podneo ostavku
Demokratska partija desnog centra, član Evropske narodne partije (EPP), podelila se u dve grupe 2021. godine nakon proterivanja Salji Beriše od strane tadašnjeg predsednika Luljzima Baše.
Usledio je napet sukob, gde su i Beriša i Baša pokušali da preuzmu vođstvo stranke, što je dovelo do nasilnog protesta u sedištu partije 8. januara 2022.
Baša je na kraju podneo ostavku nakon teškog poraza na lokalnim vanredni izborima, a Beriša je preuzeo ulogu predsedavajućeg, nakon čega je prvostepeni sud doneo odluku da je njegovo preuzimanje legalno, što je odluka koja je sada poništena.
Apelacioni sud u Tirani poništio je ove nedelje raniju sudsku odluku kojom je Beriša priznat kao njen pravni vođa, poslavši slučaj na ponovno razmatranje i izazvavši neizvesnost samo dva meseca pre lokalnih izbora.
Ali, dok je Baša javno podneo ostavku, pokazalo se da nije podneo zvaničnu ostavku partijskom registru, koji se nalazi u Okružnom sudu u Tirani, gde su zabeleženi svi detalji stranke, uključujući i ime predsednika.
Umesto toga, tri dana pre nego što je podneo ostavku u martu 2021. godine, potpisao je ovlašćenje da delegira svoje nadležnosti na poslanike stranke Enkelejda Alibeaja, Endrita Sefu i Gazmenta Bardhija za izbore 2023. godine.
Poslanici su potom CIK-u predali dokumente za registraciju DP kao izbornog subjekta.
U najnovijem udaru na podeljenu partiju desnog centra, CIK je saopštio da ne priznaje ovlašćenje za delegiranje nadležnosti i da Baša mora sam da dostavi sva dokumenta u vezi sa predstojećim izborima.
„Baša ima pravo da na osnovu zvaničnih dokumenata zatraži registraciju Demokratske partije kao izbornog subjekta za 14. maja 2023. godine. On se u zakonu pojavljuje kao predsednik DP-a. Iz procene koju smo dali u ovoj dokumentaciji, prema zakonu, zahtev je trebalo da podnese predsednik Demokratske partije Ljuljzim Baša“, rekao je Čelibaši.
U pogledu dokumenta o ovlašćenju, Čelibaši je rekao: „Ocenjujem da ova dokumentacija nije u skladu sa odredbama Izbornog zakona“, na osnovu člana 64. Izbornog zakona.
Zakon kaže da predsedavajući može delegirati odgovornost samo ako je odsutan ili bolestan, a ne u slučaju podnošenja ostavke. Dakle, CIK ne može da prizna dokumente koje je Bardhi dostavio, a kako Bašina ostavka nije zvanično registrovana i on ostaje, barem na papiru, predsednik stranke, on mora biti taj koji će ih predati.
„Kodeks jasno kaže da izjava predsednika stranke nije nadležnost već odgovornost i kao odgovornost ne može biti delegirana. Ovo je potpuno lična odgovornost. Dakle, to nije nadležnost već odgovornost“, rekao je Čelibaši.
CIK je dao DP 48 sati da dostavi ispravna dokumenta, u suprotnom rizikuju da neće moći da učestvuju na izborima.
Ali Bardhi je rekao da je dokumentacija kompletna i da neće podnositi nijednu drugu čak ni na zahtev CIK-a.
„DP je dostavio kompletnu pravnu dokumentaciju za registraciju. Današnje političke deklaracije CIK-a nemaju nikakve veze sa zakonom, već su formalizacija vanzakonske političke volje. Neće biti kompletiranja dokumentacije sve dok je predata u celosti!“ napisao je na Tviteru.
U međuvremenu, Berišina frakcija stranke uživa marginalnu prednost u smislu podrške članova DP-a, a nakon sudske odluke o tome da im nije dozvoljeno da se kandiduje pod logom DP-a, verovatno će podneti kandidaturu u koaliciji sa Slobodarskom partijom na čelu bivši predsednik Iljirom Metom, kao na opštim izborima 2021. godine.
(EURACTIV.rs)