Borbe su izbile 7. oktobra, kada je Hamas izveo smrtonosni napad na južni Izraela, upadom na muzički festival. Nakon toga, Izrael je otpočeo napad u Pojasu Gaze što je rezultiralo do sada neviđenim ljudskim žrtvama
Rat u Gazi ušao je u 100. dan, kao najduži i najrazorniji sukob dve strane, tokom kog je poginulo 23.843 Palestinca. Borbe su izbile 7. oktobra, kada je Hamas izveo smrtonosni napad na južni Izraela, upadom na muzički festival.
Nakon toga, Izrael je otpočeo napad u Pojasu Gaze, na kopnu i iz vazduha, što je rezultiralo do sada neviđenim ljudskim žrtvama, razaranjima infrastrukture i stambenih objekata, navodi AP.
Izraelske vlasti tvrde da su iskoristile preko 10.000 bombi i projektila tokom stotinu dana rata u Gazi, sprovodeći stotine vazdušnih napada širom ove palestinske teritorije od 7. oktobra, kada je neočekivani Hamasov napad na jug Izraela izazvao eskalaciju sukoba.
S druge strane, zvaničnici u Gazi izjavljuju da je više od polovine stambenih jedinica u Pojasu Gaze uništeno, postalo neupotrebljivo ili oštećeno tokom trajanja sukoba. Prema procenama, skoro dva miliona ljudi, što čini 85% stanovništva enklave, bilo je primorano napustiti svoje domove od početka ovog sukoba.
Dodaje se da su među poginulim Palestincima oko dve trećine žene i deca, a da je u borbama poginulo oko 8.000 pripadnika Hamasa. Od početka izraelske vojne operacije poginulo je ukupno 314 pripadnika izraelskih odbrambenih snaga (IDF).
Izrael i Hamas su 24. novembra objavili primirje i sporazum o četvorodnevnom prekidu vatre radi razmene žena i dece koje kao taoce Hamas drži u Gazi u zamenu za palestinske žene i tinejdžere koje je Izrael držao u pritvoru ili u zatvoru iz bezbednosnih razloga.
Primirjem je dogovorena i nesmetana isporuka većih količina humanitarne pomoći u ugroženu palestinsku enklavu. Prekid vatre je bio produžen na ukupno nedelju dana i u tom periodu oslobođeno je 105 talaca i oko 240 palestinskih zatvorenika, ali već 1. decembra sukob je nastavljen.
Prema procenama UN, palestinska militantna grupa Hamas drži još 132 taoca. Samo nekoliko dana nakon isteka primirja 4. decembra izraelske snage pokrenuli svoj prvi veliki kopneni napad na južnu Gazu, na periferiji grada, Kan Junisa, a međunarodne organizacije su upozorile da će ta nova faza rata koja se sa severe Pojasa Gaze širi prema jugu, drastično pogoršati humanitarnu situaciju.
Zbog izraelske ofanzive raseljena je ogromna većina Palestinaca u Pojasu Gaze i zatvoreno više od polovine bolnica, a u toj palestinskoj enklavi vlada stalna nestašica hrane, vode, lekova i medicinskih materijala i energenata, upozorili su u više navrata posmatrači UN.
Prema Ministarstvu zdravlja koje kontroliše Hamas, poginulo je 23.000 ljudi, među kojima mnogo žena i dece. Pretpostavlja se da su hiljade mrtvih i dalje pod ruševinama. Palestinski zvaničnici kažu da je 85 odsto populacije Gaze raseljeno.
Broj raseljenih Palestinaca u Gazi iznosi oko 1,9 miliona, što je oko 85 odsto stanovništva Pojasa Gaze, a broj Izraelaca raseljenih iz severnih i južnih pograničnih zajednica iznosi 249.263, što je oko 2,6 odsto stanovništva. Prema evidenciji UN, do sada je poginulo najmanje 148 službenika Svetske organizacije, 337 zdravstvenih radnika i 82 novinara, navodi AP.
Šta posle rata?
Ministar odbrane Izraela, Joav Galant, predstavio je plan za buduću upravu nad Pojasom Gaze nakon završetka sukoba s palestinskom ekstremističkom organizacijom Hamas. Prema Galantovim rečima, plan podrazumeva ograničenu palestinsku vlast na toj teritoriji, Hamas više neće kontrolisati Gazu, a Izrael će zadržati ukupnu bezbednosnu kontrolu nad tom oblašću.
Galant je predstavio je plan prema kojem bi Izrael zadržao ukupnu bezbednosnu kontrolu nad Gazom, dok bi multinacionalne snage preuzele odgovornost za obnovu teritorije nakon obimnog razaranja izazvanog izraelskim bombardovanjem, prenosi BBC.
U okviru ovog plana, susedni Egipat bi takođe imao nejasnu ulogu. Dokument naglašava da bi Palestinci bili odgovorni za upravljanje teritorijom, pri čemu je Galant izjavio da su stanovnici Gaze Palestinci, te da će palestinska tela imati nadležnost, pod uslovom da ne bude neprijateljskih akcija ili pretnji protiv Države Izrael. Razgovori o "danu posle" u Gazi izazvali su duboko neslaganje u Izraelu.
(J.N./EURACTIV.rs)