Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti poslednji put su bili u Briselu krajem oktobra. Odvojeni sastanci sa liderima EU i Nemačke, Francuske i Italije nisu dali rezultat. Da li će dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen za sad nije poznato
Belgija je 1. januara preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije, stručnjaci tvrde "u neizvesnom i teškom trenutku". Izbori za Evropski parlament, samim tim i novi sastav Evropske komisije, mnoga nerešena pitanja će "staviti na čekanje", a među njima je i ono koje se najviše tiče nas - kosovsko.
Da li će predsedavanje Savetom zemlje osnivača EU imati uticaja na dijalog Beograda i Prištine, ko se "raduje, a ko drži za glavu zbog toga", koliko nam ozbiljni pritisci prete u narednim nedeljama... samo su neke od dilema koje su se pojavile.
"Najmoćnije sile Evropske unije suštinski traže da priznamo samoproglašenu nezavisnost Kosova", rekao je predsednik Aleksandar Vučić i najavio da su pred Srbijom jaki pritisci.
Oni će se osetiti pre svega preko najavljenog ugrađivanja Ohridskog dogovora u poglavlje 35. Iako u Prištini ima očekivanja od predsedavanja Belgije koje je počelo 1. januara, analitičari smatraju da će dinamiku više diktirati junski evropski izbori, prenosi RTS.
Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže da posrednici u dijalogu, Miroslav Lajčak i Žozep Borelj, sa savetnicima iz Berlina i Pariza, već imaju definisanu mapu puta koju bi želeli da ostvare.
Upućeni u političke prilike tvrde, ako se dese veći pomaci tokom belgijskog predsedavanja, biće to stvar slučajnosti što baš Belgija presedava.
"Suštinski, to će biti zbog odlučujućeg pritiska vodećih zemlja EU da postignu određeni rezultat pre održavanja izbora na evropskom nivou. Ipak, ni ti izbori neće značajno omesti politiku uslovljavanja, tako da očekujem da će Beograd i Priština biti suočeni sa konkretnim zahtevima, uslovima da u potpunosti primene osnovni sporazum i Ohridski sporazum", kaže Surlić.
I to kroz merila postavljena u Poglavlju 35 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.
"Treba se podsetiti pred same izbore sednice Saveta Evropske unije i davanja roka, a to je kraj januara, da se u poglavlje 35 ugradi defakto priznanje, odnosno Ohridski sporazum. I sad taj rok teče, mi smo evo već u januaru i sama činjenica da se on približava, to je već jedna vrsta pritiska", rekao je nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Ovo je, kaže, veliki test. Nakon izbora koji su održani u Srbiji, sada ostaje da stranka koja je odnela pobedu nastavi ono sa čim je išla na izbore - čvrst stav oko državnih i nacionalnih interesa.
"Dakle, nema priznanja Kosova", rekao je.
Šta sve očekuje Brisel?
Rešavanje pitanja tablica, elektrodistribucije, nagoveštavaju i druge korake koje Brisel očekuje od Beograda i Prištine.
"Mislim da je lopta pre svega na Prištini da raspiše izbore na severu Kosova, da ostvari legitimnu lokalnu vlast, da dalje radi na finalnoj verziji statuta ZSO koja će biti prihvtaljiva za srpsku zajednicu, ali i pred Beogradom je konkretan zahtev priznanje svih dokumenata izdatih od strane Prištine i teži uslov koji možemo očekivati u ovoj godini jeste neprotivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama", rekao je Surlić.
(J.N./EURACTIV.rs)