VRAĆANJE OBAVEZNOG VOJNOG ROKA (NE) REALAN SCENARIO: Generalštab poslao inicijativu, da li je Srbija spremna za to?

Vest o vraćanju obaveznog vojnog roka u Srbiji nije nova, a najave zvaničnika iz državnnog vrha poslednjih godina nagoveštavaju da je to sasvim izvesno, dok je konačna odluka samo pitanje vremena. U prilog tome došla je i najava Generalštaba Vojske Srbije, da je pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku Srbije i vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje ove obaveze.

"U cilju podizanja odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije, kroz podmlađivanje i unapređenje popune i obučenosti aktivnog i rezervnog sastava, Generalštab Vojske Srbije kao najviši stručni i štabni organ za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu pokrenuo je inicijativu i predložio predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, u trajanju do četiri meseca," saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Predlog Generalštaba Vojske Srbije dolazi, ističe se u saopštenju, nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja, koji su nametnuli potrebu za prilagođavanjem modela popune VS, a koji bi omogućio jačanje ukupnog regrutnog potencijala i osposobljavanje većeg broja građana za odbranu zemlje.

Vojni rok u Srbiji, kao obaveza, ukinut je 1. januara 2011. godine, od kada to čine samo oni koji to žele - dobrovoljci. Iako razne ankete i istraživanja javnog mnjenja godinama unazad pokazuju da je za vraćanje ove obaveze više "za" nego "protiv", realnost je malo drugačija - od 2011. do 2018. godine, samo je 11 hiljada njih samoinicijativno obuklo uniforme.

Koliko bi državu koštalo uvođenje vojnog roka?

Troškovi mogu značajno varirati u zavisnosti od različitih faktora, od broja regruta, infrastrukture, trajanja obuke... što je, logično, otvorilo brojna pitanja od toga da li Imamo dovoljno kapaciteta za ovaj poduhvat do dileme "imamo li dovoljno novca u državnoj kasi"?

Iako su se u javnosti pominjala analiza Ministarstva iz 2016. godine, koju je tadašnji ministar predstavio na sednici Narodne skupštine, gde bi prva godina vraćanja vojnog roka koštala 70 milijardi dinara, odnosno oko 600 miliona evra. Kasnije "prognoze" su se razlikovale - od onih koje su uveravale da su troškovi manji (naspram dobiti) do nekih koje su se čak i duplirale.

Na procenu troškova utiče više elemenata, a potencijalan broj regruta nalazi se u vrhu.Troškovi će zavisiti od toga koliko mladih ljudi će biti obuhvaćeno vojnim rokom i to uključuje troškove obuke, opreme i svih potrebnih resursa za svakog regruta. Troškovi će biti veći ukoliko je obuka duža, jer će uključivati i troškove smeštaja, hrane, zdravstvene nege i drugih potreba regruta tokom njihovog vojnog služenja.

Troškovi obuke, uniformi, oružja, vojne opreme i ostalih materijala biće značajan deo ukupne cifre, kao i potreba za osiguranjem zdravstvene zaštite.

Potreba za obnovom starih odnosno izgradnjom novih objekata takođe "diktira" cenu. Ako postoje već postojeće vojne baze i infrastruktura, troškovi će biti manji nego ako je potrebno izgraditi nove objekte ili modernizovati postojeće.

Uvođenje vojnog roka zahteva i administrativne resurse za organizaciju, sprovođenje i praćenje. Ovi troškovi uključuju osoblje, kancelarije, sisteme praćenja i druge administrativne potrebe.

U kojim zemljama vojni rok (ni)je obavezan?

U nekoliko država EU vojni rok je obavezan, postoje one koje su ukinule, pa kasnije preinačile tu odluku i ponovo uvele. Osim toga, razlikuju se i pravila po kojima se ova obaveza ispunjava.  

U Evropi najduži vojni rok ima Grčka, gde muškarci između 19 i 45 godina u uniformi moraju da provedu godinu dana. Izuzetak postoji u slučaju takozvanog "poziva na prigovor savesti" pa tada služe alternativni oblik vojne službe.

U Norveškoj vojni rok traje 19 meseci, od čega je 12 obavezno, a vojsku služe i muškarci i žene starosti od 19 do 44 godine. 

Ubrzo nakon aneksije Krima, Ukrajina (2014) i Litvanija (2015) su ponovo uvele vojnu obavezu za muškarce od 18 do 26, odnosno 25 godina. Nakon velikog ruskog napada na Ukrajinu, ukrajinska vlada je usvojila zakon prema kojem svi muškarci između 18 i 60 godina mogu da budu pozvani u vojsku.

Švedska je 2010. ukinula služenje vojnog roka, ali ga je ponovo uvela osam godina kasnije. Razlog za to je bio nedostatak dobrovoljaca koji bi popunili neophodan broj na godišnjem nivou. Ovj novi-stari zakon obavezao je sve punoletne muškarce da se prijave na regrutaciju, ali samo mali deo njih služi vojni rok.

U Norveškoj je vojni rok obavezan a od 2016. godine na regrutaciju moraju da se jave i muškarci i žene, stariji od 18 godina. Ipak, statistika je pokazala da u proseku od oko 60 hiljada prijavljenih, oko 9 hiljada njih samo bude pozvano na služenje vojnog roka. Oni koji takav poziv dobiju, "u uniformi" provedu 19 meseci.

Od 2024. godine u Letoniji će svi muškarci od 18 do 27 godina moraće da završe vojnu obuku od jedanaest meseci. Od 2028. svake godine treba da bude regrutovano 7.500 Letonaca – toliko je, prema podacima NATO, ta zemlja imala profesionalnih vojnika 2022. godine.

(J.N./EURACTIV.rs)