Kina je izvršile nekoliko značajnih promena u kineskoj vojnoj hijerarhiji, imenovavši bivšeg načelnika mornarice Dong Juna za novog ministra odbrane kako bi zamenili prethodnog ministra koji je nestao iz javnosti pre četiri meseca.
Kada je Si Đinping prošle nedelje imenovao Dong Juna za ministra odbrane Kine, to je bio prvi put da je mornarički oficir uzdignut na tu poziciju, a analitičari kažu da ovo daje jasnu indikaciju prioriteta kineskog lidera – među njima je Tajvan na vrhu.
Dongovo iskustvo, kako kao šef mornarice Narodne oslobodilačke vojske (PLA), tako i na operativnim zadacima u komandama kineske vojske na istoku i jugu, daje mu "neviđenu pozadinu" na poziciji ministra odbrane, navodi se u izveštaju Kineskog Instituta za pomorske studije (CMSI) na američkom Pomorskom ratnom koledžu na Rod Ajlendu.
Njegov rezime "odražava ozbiljan zajednički i pomorski fokus pod vođstvom Si Đinpinga sa sve većim potencijalom primene u sporovima oko suvereniteta u Istočnom i Južnom kineskom moru, a nijedan nije važniji od Tajvana", napisali su analitičari CMSI Endrju Erikson i Kristofer Šarman u svom izveštaju.
Karl Šuster, bivši direktor operacija u Zajedničkom obaveštajnom centru američke pacifičke komande, rekao je da Dong "ima međunarodno, zajedničko i veliko pomorsko iskustvo koje je bilo u prvom planu u najagresivnijim tvrdnjama lidera Si Đinpinga o kineskim teritorijalnim pretenzijama”.
Si, koji je postavio preuzimanje kontrole nad Tajvanom kao temelj svog šireg cilja da "podmladi" Kinu u smislu moći i globalnog statusa, rekao je prošlog meseca da je "ponovno ujedinjenje" Tajvana sa Kinom "neizbežno".
Komunistička partija Kine tvrdi da je Tajvan sopstvena teritorija, iako ga nikada nije kontrolisala. Kineski zvaničnici kažu da imaju za cilj mirno "ponovno ujedinjenje", ali ne isključuju upotrebu sile za preuzimanje kontrole nad ostrvom.
Kineska vojska je pojačala diplomatski, ekonomski i vojni pritisak na Tajvan pod vođstvom Sija.
Kineski avioni sada često prelaze u identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane Tajvana, kao i preko nezvanične zone, ali donedavno je uglavnom poštovana "srednja linije" koja prolazi kroz Tajvanski moreuz.
Prelasci kineskih ratnih brodova takođe su postali mnogo češći.
Peking je takođe uključen u druge sporove oko suvereniteta, sa Japanom oko ostrva Senkuku – koje Kina naziva Diaojus – u Istočnom kineskom moru i sa nekolicinom vlada oko spornih grebena, sprudova i ostrva u Južnom kineskom moru.
Iako je pozicija ministra odbrane u Kini uglavnom ceremonijalna uloga, koja služi kao javno lice vojne diplomatije sa drugim zemljama, Erikson i Šarman kažu da će Dong, sa svojim iskustvom, biti "moćan sagovornik sa stranim kolegama".
Moguća azijska žarišta
Tenzije se zahuktavaju širom regiona, a diplomatija postaje sve vitalnija usred čvršćih stavova i nepredvidivih događaja.
Predsednički izbori na Tajvanu ovog meseca mogli bi da imaju ogromne posledice na odnose Tajvana sa Kinom.
U Južnom kineskom moru, kineska obalska straža imala je agresivnije susrete sa filipinskim brodovima koji pokušavaju da opskrbe filipinsku vojnu ispostavu na spornom Drugom Tomas Sprudu.
A u Senkaku, koji je pod kontrolom Japana, ali na njega tvrde da pravo imaju Kinezi, više od 100 plovila kineske obalske straže i drugih plovila ulazi mesečno u susednu zonu Japana oko ostrva, prema statistikama koje je dostavilo japansko ministarstvo spoljnih poslova u decembru.
U međuvremenu, krajem prošle godine, Peking je ponovo otvorio ključnu vojnu komunikacionu liniju sa Vašingtonom koja je bila neaktivna nakon posete tadašnje predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu 2022.
Pošto su i Filipini i Japan saveznici Sjedinjenih Američkih Država u sporazumu o međusobnoj odbrani – i pošto je Vašington obavezan da podrži samoodbranu Tajvana – Dongove sposobnosti da razgovara sa američkim kolegama kako bi izbegao bilo kakvu vojnu eskalaciju u sve tri oblasti mogle bi biti od vitalnog značaja za mir.
Ali ako bi neprijateljstva ipak izbila, Dong bi mogao da bude važan savetnik glavnokomandujućeg Sija, kažu analitičari.
"Admiral Dong, jedan od najiskusnijih komandanata, ima duboku stručnost na operativnom nivou rata", napisali su Erikson i Šarman.
Karl Šuster, bivši direktor operacija u Zajedničkom obaveštajnom centru američke pacifičke komande, primećuje Dongovo dugogodišnje iskustvo u Južnom vojnom okrugu, koje obuhvata Južno kinesko more.
On je takođe bio zamenik komandanta Istočne morske flote, koja deluje u Istočnom kineskom moru i Tajvanskom moreuzu, rekao je Šuster.
To pokazuje da Dong pokazuje "Sijev prioritet u iskustvima koja mogu biti kritična za njegove planove za Južno kinesko more i Tajvan", rekao je Šuster.
I nije samo Dong koga je Si imenovao prošle nedelje ono što ukazuje na prioritete kineskog lidera, kažu analitičari.
Fokus na podmornice
Danima pre nego što je Si imenovao Donga u ministra odbrane, imenovao je Admirala Hu Zongminga za generalnog komandanta kineske mornarice.
Analitičari smatraju da je Hu, profesionalni podmorničar sa operativnim i komandnim iskustvom u Južnom kineskom moru, razuman izbor za tu ulogu.
Njihova ratna plovila su ključna oblast u kojoj se smatra da je kineska mornarica iza svog potencijalnog protivnika - američke mornarice. Generalno, smatra se da su kineske podmornice glasnije i lakše ih je pratiti od američkih.
"SAD još uvek dominiraju ratom pod morem", napisao je u decembru Pol Dib, profesor strateških studija na Australijskom nacionalnom univerzitetu, na sajtu Australijskog instituta za stratešku politiku.
"Na primer, kineske strateške nuklearne podmornice (SSBN) ne daju Pekingu zagarantovanu nuklearnu snagu drugog udara jer su veoma ranjive na američke napadne podmornice (SSN)", napisao je on.
Smatra se da Kina zaostaje za SAD u borbi podmornica, ali je ulagala u poboljšanja poslednjih godina, kaže Šuster.
Čini se da je Hu savršena osoba za poboljšanje podmorničkih snaga Kineske narodnooslobodilačke vojske, rekao je Alesio Patalano, profesor rata i strategije na King's College u Londonu.
"Kao podmorničar sa značajnim iskustvom u upravljanju rizicima i poboljšanju obuke, admiral Hu će se pobrinuti da najvažnije strateške sposobnosti Kine budu dovedene do najviših standarda", rekao je Patalano.
Favorizovanje mornarice
Dok je Si popunio dve pozicije u kineskoj vojnoj hijerarhiji, ta imenovanja su usledila pošto je devet vojnih ličnosti smenjeno sa svojih pozicija u Nacionalnom narodnom kongresu, kineskom zakonodavnom telu - redak potez koji je signalizirao širu čistku u vojsci.
Analitičari su istakli da je pre Dongovog imenovanja mesto ministra odbrane bilo upražnjeno dva meseca, pošto je Li Šangfu bez objašnjenja uklonjen sa te funkcije nakon dužeg odsustva iz javnosti.
Si je inače imao nameru da suzbije korupciju u kineskim vojnim redovima, tako da otpuštanje devet vojnih ličnosti, posebno, podstiče spekulacije o njihovoj potencijalnoj navodnoj umešanosti u korupciju.
Nisu objavljene nikakve optužbe, ali povezanost devetorice otpuštenih zvaničnika daje neke naznake o tome šta bi se moglo dešavati u Kini.
Samo jedan od devet je bio iz mornarice. Većina je bila iz raketnih snaga, koje su odgovorne za kineske nuklearne i konvencionalne rakete na kopnu.
U strogo kontrolisanoj hijerarhiji Komunističke partije Kine, putokaz je jasan, rekao je Patalano.
"Imenovanje dva pomorska oficira na ove ključne funkcije, posebno ministra odbrane, snažno sugeriše dve stvari: mornarica se smatra najlojalnijom službom Siju; a takođe je i onaj koji kombinuje tehničko i profesionalno znanje sa ciljem da zadrži Kinu koja projektuje moć na svojoj neposrednoj periferiji".
(JA/EURACTIV.rs)