EU i njeni poreski obveznici treba da insistiraju da se međunarodni standardi implementiraju i skandali rešavaju od strane ugrađenih mikrodržava pre nego što Unija postane generalni garant u različitim oblastima.
Martin Krojtner, dekan emeritus Međunarodne akademije za borbu protiv korupcije (IACA) i međunarodni stručnjak za borbu protiv korupcije, usklađenost, borbu protiv pranja novca i vladavinu prava kaže da su vladavina prava i demokratija među ključnim principima Evropske unije.
Zajedno sa ovim dolaze i zahtevi kao što su podela vlasti, sistemi provere i ravnoteže, poštovanje međunarodnih normi i standarda, i održavanje transparentnosti i odgovornosti.
Svi takvi okviri omogućavaju i unapređuju četiri slobode Unije, odnosno slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala.
Oni takođe omogućavaju i neguju pravnu sigurnost i socijalnu, političku, ekonomsku i finansijsku integraciju i solidarnost. Stoga je opšte razumevanje da će Evropa preduzeti sve neophodne korake da podrži ova dostignuća i odbrani svoju reputaciju svetionika takvih principa i sloboda.
U tom kontekstu, tri evropske mikrodržave mogu predstavljati značajan izazov. Slučajevi grube pogrešne presude, slaba podela vlasti i duga istorija netransparentnih korporativnih poreskih rajeva predstavljaju ozbiljne rizike za njih i Evropsku uniju.
Andora, šesta najmanja evropska država, je ko-kneževina bez izlaza na more, omeđena Francuskom i Španijom. Finansijski sektor Andore je jedan od glavnih stubova njegove ekonomije, koji predstavlja približno 20% BDP-a zemlje. Andora je 2011. zaključila sporazum sa EU, čime je evro postao zvanična valuta.
Međutim, Andora takođe vodi bankarski sistem sa delimičnim rezervama, kao i skoro sve zemlje širom sveta.
Ipak, banke se mogu naći u situaciji manjka kada, na primer, deponenti žele da povuku više sredstava od rezervi koje banka drži. U tom slučaju, banka može da pozajmi kratkoročna sredstva na međubankarskom tržištu pozajmljivanja, ili nacionalna centralna banka može obezbediti sredstva za pokrivanje tog manjka kao „kreditor u krajnjoj instanci"(LOLR).
Što se tiče zvanične evrozone, nacionalne centralne banke i Evropska centralna banka dele ulogu LOLR-a, nudeći krajnju sigurnosnu mrežu za banke koje ne mogu da dobiju sredstva na drugom mestu.
Međutim, za razliku od skoro svih zemalja širom sveta, Andora nema centralnu banku i, prema tome, nema nikoga ko bi delovao kao LOLR -- osim ako Evropa ne uđe, uprkos tome što nije deo Evropske unije.
Zvanični pregovori o predmetnim sporazumima o pridruživanju između EU i Andore, Monaka i San Marina traju od marta 2015. Što se Andore tiče, obe strane su nedavno najavile da će „dodatno ubrzati ritam svojih pregovora", očekujući rezultate do jula.
Međutim šef vlade Andore nedavno je raspustio parlament i najavio izbore za 2. april.
Andora je takođe videla razne bankarske i finansijske skandale u ne tako dalekoj prošlosti, kao što je otkriveno u istragama Paname i Pandora.
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) otkrio je da je jedna od najvećih banaka u Andori, opšte poznata kao Andbanka, navodno indirektno sarađivala sa advokatima u Panami kako bi uspostavila strukture koje su na kraju doprinele utaji poreza i pranju novca šema.
Sposobnost Andore da pravilno reguliše svoj bankarski sektor dodatno je dovedena u pitanje kada je jednoj od njenih najvećih banaka, Banco Private Andorra (BPA), izdato pravno obaveštenje Ministarstva finansija SAD.
Shodno tome, BPA je nacionalizovana, a imovina banke je prodata američkom fondu privatnog kapitala za delić njihove prijavljene vrednosti - iako je Ministarstvo finansija SAD u potpunosti povuklo svoje obaveštenje manje od godinu dana nakon imenovanja.
Sudski postupak koji su akcionari BPA pokrenuli protiv vlasti otkrio je da, očigledno, banka ili njeni zaposleni nisu počinili nikakve prekršaje. Ipak, slučaj još nije efikasno rešen.
Skandal bi mogao koštati andorske poreske obveznike stotine miliona evra, jer bi vlada mogla biti prinuđena da nadoknadi akcionarima banke za gubitke. Ako dođe do najgoreg, to može pokrenuti pitanja nacionalne likvidnosti.
Andora je među retkim zemljama na svetu koje još uvek nisu ratifikovale Konvenciju UN protiv korupcije (UNCAC) iz 2005. godine.
Zemlja još uvek nije postala potpisnica Konvencije OECD-a o podmićivanju iz 1999. i Građanskopravne konvencije Saveta Evrope protiv korupcije iz 1999. godine; dalje, Andori nedostaje postojanje istinski nezavisnog organa za borbu protiv korupcije.
Štaviše, Andori očajnički treba ažurno zakonodavstvo o zaštiti uzbunjivača, kako to zahteva Savet Evrope (GRECO) od 2006. Uznemirujući šlag na tortu je nizak rang Andore u međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Andora, zajedno sa drugim evropskim mikrodržavama, traži utočište pod finansijskom sigurnosnom mrežom EU.
Imajući u vidu zacrtanu sliku i podsećajući na napredni status trenutnih bilateralnih pregovora, čini se više nego razumnim da EU primenjuje određene uslove preko ovih zemalja: Potpuna ratifikacija od strane tih mikrodržava tematskih međunarodnih pravnih instrumenata; unutar arhitekture dotične države, čvrsta podela vlasti, čvrste kontrole i ravnoteže, i davanje neophodne nezavisnosti njihovim istražnim i sudskim vlastima.
Oni takođe treba da obuhvate primenu ažurnog zakonodavstva o zaštiti uzbunjivača i, konačno, potpuno i delotvorno pravno rešavanje nerešenih bankarskih skandala.
Finansijsko sklonište ne sme da bude besplatno, jer Evropska unija takođe ima obaveze prema svojim biračima: da čuva kuću i dvorište od potencijalnih finansijskih trojanskih konja i zaštiti svoje poreske obveznike od potencijalnih neprikladnih novčanih posledica.
(EURACTIV.rs)