Dana 12. decembra 2010. Dik Marti podneo je izvetaj Savetu Evrope gde je argumentovano govorio o umešanosti pripadnika OVK u zločine na Kosovu i Metohiji, kao i u trgovinu oružjem, drogom, ljudskim organima...
Bivši švajcarski senator i tužilac Dik Marti, koji je preminuo u četvrtak u 78. godini, u domaćoj javnosti ostao je poznat po čuvenom izveštaju iz 2010. godine, o sumnji u trgovinu organima na Kosovu i Metohiji u koji su umešani visokorangirani pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova kao i postojanju zloglasne "žute kuće" u Albaniji.
Dana 12. decembra 2010. Dik Marti podneo je izvetaj Savetu Evrope gde je argumentovano govorio o umešanosti pripadnika OVK u zločine na Kosovu i Metohiji, kao i u trgovinu oružjem, drogom, ljudskim organima...
Šta piše u izveštaju?
Marti je, između ostalog, u izveštaju pisao da su Srbi i kosovski Albanci bili zarobljeni na tajnim mestima koje kontroliše OVK na severu Albanije, i pre nego što su nestali, bili su nehumano tretirani. Takođe, brojne indikacije potvrđuju, navodi se u izveštaju, da su u periodu odmah nakon oružanog konflikta a pre nego što su međunarodne snage uspele da preuzmu kontrolu nad ovom oblašću, nekim zatvorenicima otklonjeni organi na klinici koja se nalazi na albanskoj teritoriji, blizu mesta Fushë-Krujë. Organi su ilegalno prodati u inostranstvu.
Da su se kriminalne aktivnosti nastavile, s ciljem da se održava haotično stanje u regionu, potvrđuje i istraga koju vodi Euleks vezana za prištinsku kliniku Medikus. Međunarodne vlasti zadužene za ovaj region ipak nisu smatrale da je neophodno da se sprovede detaljno istraživanje okolnosti, piše u usvojenom nacrtu izveštaja.
Navodi se da su se tokom prvih godina prisustva na Kosovu KFOR i UNMIK borili sa velikim strukturalnim problemima i nedostatkom obučenog osoblja koje se često smenjivalo. Haški tribunal je obustavio istragu o trgovini organima, ali je ipak, i pored svega, tužiteljka o ovoj istrazi pisala u svojoj knjizi.
U izveštaju je govorio i o zloglasnoj "Žutoj kući", koja se nalazi u mestu Rripe u centralnoj Albaniji. Naveo je da se poseta članova UNMIKA, Haškog tribunala i novinara 2004. ne može smatrati ispravnim forenzičarskim ispitivanjem, a da je ponašanje porodice koja je živela u kući izazvalo još već pažnju i pojačalo sumnje. Oni su davali kontradiktorne odgovore, posebno vezane za krv koja je pronađena u jednom delu kuće. Dok je muškarac rekao da je krv životinjska jer je kuća nekad bila farma, jedna žena je tvrdila da se na tom mestu porodila.
Dalje nije istraživano mesto, a dokazi tada prikupljeni za Haški tribunal su slikani pa uništeni, piše u izveštaju i dodaje se da takav postupak zaprepašćava.
Zbog izveštaja dobijao pretnje
Upravo zbogovih navoda o zločinima Marti je imao i posebnu zaštitu.
"Što se tiče policije, ona je preduzela mere za moju zaštitu, ali razočaran sam i ne razumem metode istrage švajcarskih vlasti u mom slučaju. Dugo sam bio istražitelj i ne želim da delim lekcije, ali čini mi se da metode koje su primenjene na mom slučaju nisu uobičajene", ukazao je Marti u jednom od ranijih intervjua.
Marti, tada suočen sa optužbama zvanične Tirane, kazao je da ga je nekadašnji premijer Albanije nazvao Gebelsom, a da niko nije reagovao.
"Takav napad nije samo napad na Dika Martija, već na izvestioca Saveta Evrope, a albanski političar zaboravlja da kaže da, ako je premijer Kosova morao da podnese ostavku usled istrage, to znači da su istražne radnje pokazale da je bilo ratnih zločina", naglasio je tada.
(J.N./EURACTIV.rs)