„Ponovno ujedinjenje" Tajvana sa Kinom je „neizbežno", izjavio je kineski lider Si Đinping, ponavljajući dugotrajan stav Pekinga o samoupravnoj ostrvskoj demokratiji, uoči ključnih izbora sledećeg meseca.
Povodom 130. godišnjice rođenja osnivača Narodne Republike Kine Mao Cedunga, Si je rekao da je ostvarenje potpunog ujedinjenja sa maticom neminovan tok razvoja, da je to pravedno, i da je to ono što narod želi.
"Domovina mora i biće ponovo ujedinjena", dodao je on.
Komentari odražavaju stavove koje je ranije izražavao kineski predsednik koji je jedan od najmoćnijih kineskih lidera od Maoa, a koji je preuzeo kontrolu nad Tajvanom kao kamen temeljac svog šireg cilja da „podmladi" Kinu na mesto moći i globalnog rasta.
Oni sada dobijaju poseban značaj, samo nekoliko nedelja uoči kritičnih predsedničkih izbora na Tajvanu.
Tamo, različiti pogledi političkih stranaka na odnose sa Kinom često čine izbore lakmus testom za javno raspoloženje u Pekingu i donose ono što Tajvan tvrdi da je jačanje uticaja na ostrvu od strane kineske vladajuće Komunističke partije.
Izbori su usledili nakon godina pojačanih tenzija, pošto Peking pojačava vojni, politički i ekonomski pritisak na ostrvo pod vođstvom predsednika Cai Ing-vena, za kojeg se smatra da neguje nezvanične odnose Tajvana sa Sjedinjenim Državama.
Caijev kandidat za naslednika Demokratske progresivne partije, potpredsednik Laj Čing-te, vodi u anketama i kineski zvaničnici ga otvoreno mrze.
Lai je ispred dva druga kandidata, Hou Ju-iha iz stranke Kuomintang i Ko Ven-jea iz Tajvanske narodne partije, za koje se smatra da favorizuju bliže odnose sa Pekingom.
Komunistička partija Kine tvrdi da je Tajvan sopstvena teritorija, iako ga nikada nije kontrolisala. Kineski zvaničnici kažu da imaju za cilj mirno „ponovno ujedinjenje", ali ne isključuju upotrebu sile za preuzimanje kontrole nad ostrvom.
„Moramo da promovišemo miran razvoj veza između moreuza i odlučno sprečimo bilo koga da na bilo koji način odvoji Tajvan od Kine", rekao je Si, u očigledno prikrivenom upozorenju ne samo onima u Tajpeju već i u Vašingtonu.
Tajvan se pojavio kao jedno od najtežih pitanja u američko-kineskim odnosima.
Tokom samita u San Francisku prošlog meseca, Si je rekao američkom predsedniku Bajdenu da je „ponovno ujedinjenje" Kine sa Tajvanom „nezaustavljivo", navodi kinesko ministarstvo spoljnih poslova.
U avgustu 2022, kada je tadašnju predsednicu Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi ugostio Cai tokom posete Tajvanu, Kina je danima opkolila ostrvo opsežnim vojnim vežbama i prekinula vojnu komunikaciju na visokom nivou sa američkim oružanim snagama.
Taj kanal je ponovo otvoren tek prošle nedelje, nakon više od godinu dana pažljive diplomatije, uključujući samit Si-Bajden.
SAD održavaju nezvanične odnose sa Tajvanom i podržavaju politiku „Jedne Kine".
Prema toj politici, SAD priznaju stav Kine da je Tajvan deo Kine, ali Vašington nikada nije zvanično priznao pravo Pekinga na ostrvo od 23 miliona stanovnika. Takođe je obavezan zakonom da obezbedi demokratskom ostrvu sredstva za odbranu.
Sporna veza Tajpeja i Pekinga datira iz 1949. godine, kada je general Čang Kaj Šek pobegao sa svojim nacionalističkim snagama na Tajvan nakon što je Maova Crvena armija preuzela prednost u kineskom građanskom ratu.
U svom govoru 26. decembra , Si je pozvao građane Kine da „nikada ne zaborave" Maoa i „prvobitnu težnju i osnivačku misiju" Maoa i Komunističke partije i "da ostanu uvereni u našu istoriju i shvate istorijsku inicijativu, kako bi stalno napredovali a sve sa ciljem kineske modernizacije.
(M.A./EURACTIV.rs)